Cene širom Evrope: Razlika i do četiri puta – Švajcarska i Island najskuplji, Srbija među najjeftinijima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ista korpa za kupovinu može koštati skoro četiri puta više u zavisnosti od toga gde se nalazite u Evropi. Koje zemlje su najskuplje i kako ih možemo pošteno uporediti? Indeksi nivoa cena Eurostata daju odgovor. Oni upoređuju troškove potrošačkih dobara i usluga u svakoj zemlji sa prosekom Evropske unije.
Jednostavno rečeno, ako ista korpa robe i usluga u proseku u EU košta 100 evra, koliko bi ta korpa koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji?
Kako bi poređenje bilo reprezentativno, Eurostat zasniva ove indekse na godišnjim nacionalnim prosečnim cenama za više od 2.000 roba i usluga, piše Euronews.
Postoje dva načina merenja cena. Jedan posmatra samo ono što domaćinstva direktno troše, dok drugi uključuje i javno finansirane usluge poput zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Ovaj članak koristi širu meru, poznatu kao stvarna individualna potrošnja (Actual Individual Consumption – AIC), za koju Eurostat navodi da je pogodnija za međunarodna poređenja. Grafikon uključuje i meru potrošnje domaćinstava (HFCE).
Nivo cena 100 odgovara proseku Evropske unije. Rezultat iznad 100 znači da je neka zemlja skuplja, dok rezultat ispod 100 znači da je jeftinija.
Ovi podaci upoređuju samo cene. Ne uzimaju u obzir nivoe prihoda, što znači da skuplja zemlja ne mora nužno biti manje pristupačna za svoje stanovnike.
Povezane vesti
Dakle, koje su zemlje najskuplje, a koje najjeftinije?
Unutar EU razlike su velike. Luksemburg je na vrhu liste, dok Rumunija ima najniže cene. Potrošačke cene u Luksemburgu su oko 2,5 puta više nego u Rumuniji.
Kada se uključe i zemlje kandidati za EU i članice EFTA, Island postaje najskuplja zemlja, dok je Severna Makedonija najjeftinija, čime se razlika povećava na čak 3,7 puta.
Uopšteno gledano, Zapadna i Severna Evropa imaju više nivoe cena, dok su Centralna i Istočna Evropa i dalje jeftinije.
Cene i zarade daju potpuniju sliku
Island je 83,7 odsto skuplji od proseka Evropske unije, dok je Švajcarska 81 odsto iznad proseka.
"Ove brojke uvek treba posmatrati zajedno sa zaradama. Ono što je važno za životni standard nije to da li su cene visoke, već šta lokalna plata može da kupi — kupovna moć, a ne sama cena", rekao je profesor Robert Inklar za Euronews Business.
On je naveo da, na primer, Švajcarska deluje skupo, ali su tamošnje plate dovoljno visoke da je kupovna moć među najjačima u Evropi; isti nivo cena uz znatno niže plate imao bi potpuno drugačiji efekat.
Danska (40,2 odsto), Irska (39,6 odsto) i Norveška (38,4 odsto) takođe spadaju među najskuplje zemlje u Evropi, oko 40 odsto iznad proseka EU.
Povezane vesti
Švedska i Finska ih slede, ali sa nešto nižim indeksom. Cene su u Švedskoj 28,4 odsto više, a u Finskoj 26,1 odsto više u odnosu na prosek EU.
U Holandija potrošač za istu korpu roba i usluga plaća 120,4 evra, u Austrija 119 evra, a u Belgija 118,1 evra, dok ista korpa u EU u proseku košta 100 evra.
Eurostat
Kako su rangirane najveće evropske ekonomije
Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka je najskuplja, sa cenama 9,1 odsto iznad proseka Evropske unije, dok je Španija 8,9 odsto jeftinija.
Povezane vesti
To znači da bi osoba u Nemačkoj platila oko 18 evra više nego u Španiji za istu korpu robe i usluga.
Francuska (106,4) je tek nešto iznad proseka Evropske unije, dok je Italija (98) blago ispod proseka.
Na drugom kraju rang-liste, cene su znatno niže u većem delu jugoistočne Evrope.
U Severna Makedonija korpa koja u EU prosečno košta 100 evra iznosila bi svega 49,7 evra, odnosno manje od polovine.
Ista korpa koštala bi 52,2 evra u Turskoj, zatim 55,7 evra u Bosni i Hercegovini, 58,9 evra u Rumuniji i 60 evra u Bugarskoj. Ove zemlje su najmanje 40 odsto jeftinije od proseka EU.
Crna Gora (61), Srbija (62,5), Albanija (65,7), Poljska (71,1) i Mađarska (71,6) takođe spadaju među jeftinije zemlje, sa cenama najmanje 25 odsto ispod proseka EU.
Među zemljama koje su i dalje jeftinije od proseka EU nalaze se i Hrvatska (76,3), Slovačka (81,4), Litvanija (81,4), Češka (82), Grčka (84) i Portugal (85,3).
Šta pokreće razlike u cenama?
Profesor Robert Inklar je za Euronews Business objasnio da je glavni razlog razlika u cenama širom Evrope – razlika u platama, koje su direktno povezane sa produktivnošću.
Kako je naveo, gde su radnici produktivniji, tamo su i zarade više, a te više zarade se direktno "ugrađuju" u cene svega što se proizvodi i troši lokalno – od restorana i frizera do stomatologa, kirije i brige o deci. Pošto se ove usluge ne mogu uvoziti, njihove cene prate lokalne troškove rada.
On ističe da se isto delimično odnosi i na robu. Čak i proizvodi koji se lako uvoze – poput hrane ili odeće – imaju značajan lokalni deo troška: prodavnice, zaposleni, transport i kirije, pa su i cene pod uticajem lokalnih plata, iako manje nego kod usluga.
Plate, međutim, nisu jedini faktor.
Tu su i udaljenost, distribucija, regulativa i sama granica, koji povećavaju troškove, pa identični proizvodi ne koštaju isto svuda. Razlike u PDV-u i drugim porezima na potrošnju dodatno pojačavaju te razlike.
"Potpunije poređenje, zato, kombinuje nivo cena sa platama ili raspoloživim prihodima, idealno u terminima kupovne moći, uz uzimanje u obzir deviznih kurseva i poreza", naveo je on.
Profesor Rajner Morer, penzionisani profesor Univerziteta u Forhajmu, istakao je da nivoi cena u državama članicama Evropske monetarne unije pokazuju jasnu pozitivnu korelaciju sa BDP-om po glavi stanovnika.
Drugim rečima, najskuplje evropske zemlje uglavnom su i najbogatije. Visoke cene često idu ruku pod ruku sa višim prihodima, zbog čega ekonomisti naglašavaju da nivoe cena uvek treba posmatrati zajedno sa kupovnom moći.
Komentari (0)