Šta oblikuje tržište zlata: Rekord i korekcije cena, ali kakve su prognoze

Posle rekordnog rasta početkom godine, tržište zlata ušlo je u fazu snažne korekcije. Cena ovog plemenitog metala, koja je tokom prvog tromesečja dostigla istorijski maksimum od oko 5.400 dolara za uncu, do kraja juna spustila se na oko 4.000 dolara, što predstavlja pad od približno 25 odsto.

Zahvaljujući snažnoj tražnji investitora i kontinuiranim kupovinama centralnih banaka, zlato je tokom prvog tromesečja 2026. dostiglo istorijski maksimum. 

Međutim, krajem juna je usledila značajna korekcija, pa se zlato trgovalo oko nivoa od 4.000 dolara za uncu.

Jači američki dolar, promenjena očekivanja u vezi sa kamatnim stopama američkih Federalnih rezervi i smanjenje priliva kapitala u fondove koji ulažu u zlato doveli su do pada cene za oko 25 odsto u odnosu na januarski rekord.

Analitičari ukazuju da će se do kraja godine cena zlata prvenstveno kretati u zavisnosti od odluka FED-a, dinamike globalnog ekonomskog rasta i razvoja geopolitičkih odnosa.

Ukoliko najveće centralne banke nastave sa ublažavanjem monetarne politike, a geopolitički rizici ostanu povišeni, zlato bi moglo da zadrži istorijski visoke nivoe ili čak dostigne nove rekorde.

Šta je dovelo do snažnog pritiska na pad cene zlata

Tokom prve polovine 2026. godine cena zlata prešla je iz snažnog uzlaznog trenda u oštru korekciju nakon eskalacije sukoba između SAD i Irana krajem februara, što je značajno poremetilo tržišnu dinamiku, navodi analitički tim Bloomberg Adrije u svom izveštaju o kretanju cena roba za ovu godinu.

Početkom marta zlato je dostiglo istorijski maksimum od 5.322 dolara po unci, ali su do juna svi dobici izbrisani, pa je cena pala ispod nivoa zabeleženih tokom 2025. godine.

Tanjug AP/Sakchai Lalit

Ratom izazvan rast cena nafte ponovo je podstakao zabrinutost zbog inflacije, zbog čega su američke Federalne rezerve nagovestile produžen period restriktivne monetarne politike. To je dovelo do jačanja američkog dolara i rasta prinosa na državne obveznice, što je izvršilo snažan pritisak na pad cene zlata.

Zašto zlato i dalje ostaje "sigurno utočište" 

Jedan od ključnih razloga zbog kojih zlato ostaje na visokim nivoima jeste njegova tradicionalna uloga "sigurnog utočišta".

U periodima povećane neizvesnosti investitori deo kapitala preusmeravaju iz rizičnijih klasa imovine, poput akcija, ka plemenitim metalima.

Takvo ponašanje bilo je vidljivo i tokom prvih meseci 2026. godine, kada su geopolitički rizici i neizvesnost oko globalnog ekonomskog rasta povećali tražnju za zlatom.

Istovremeno, centralne banke nastavile su trend diversifikacije deviznih rezervi.

Poslednjih nekoliko godina upravo su njihove kupovine predstavljale jedan od najvažnijih pokretača rasta cena zlata, a taj trend nije značajnije oslabio ni tokom 2026. godine.

Posebno su aktivne ostale centralne banke zemalja u razvoju, koje nastoje da smanje zavisnost od američkog dolara i povećaju udeo fizičkog zlata u svojim rezervama.

Kakve su procene

Prema procenama najvećih investicionih banaka, kretanje cene zlata u drugoj polovini godine zavisiće pre svega od monetarne politike FED-a.

Goldman Sachs je snizio ciljanu cenu za kraj godine na oko 4.900 dolara po unci, dok J.P. Morgan i dalje očekuje da bi zlato moglo da dostigne oko 6.000 dolara, ukoliko dođe do ublažavanja monetarne politike i nastavka geopolitičkih neizvesnosti.

Tržište će u narednim mesecima posebno pratiti podatke o inflaciji i zaposlenosti u SAD, jer će oni uticati na odluke FED-a o kamatnim stopama.

Slabiji ekonomski pokazatelji obično povećavaju očekivanja o nižim kamatama, što pogoduje rastu cene zlata, dok snažniji podaci i jačanje dolara stvaraju pritisak na pad vrednosti ovog plemenitog metala.