Od deponije do učionice u prirodi: Kako je nastao centar "Mali Dunav", jedinstveno mesto gde se uči kroz prirodu

Nekada zapušten prostor prepun otpada, a danas jedinstvena učionica na otvorenom u kojoj se nauka, priroda i edukacija spajaju u jednu celinu. Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju "Mali Dunav" Poljoprivrednog fakulteta tokom dve decenije prerastao je u mesto na kojem studenti istražuju, deca uče kroz igru, a posetioci otkrivaju bogatstvo Dunava i vodenih ekosistema Srbije.

O tome kako je nastao ovaj neobični centar, kakvu ulogu ima u obrazovanju i zašto je očuvanje voda jedno od najvažnijih pitanja budućnosti, za Euronews Srbija govorio je profesor dr Zoran Marković, biolog i stručnjak za ribarstvo i akvakulturu sa Poljoprivrednog fakulteta.

Euronews

Kako objašnjava, „Mali Dunav“ nije samo istraživački centar, već prostor namenjen svima koji žele da upoznaju prirodu ili jednostavno provedu vreme u zelenilu.

"To je poligon za istraživanja, nastavu i edukaciju, ali i mesto za uživanje. Posetioci mogu da obiđu akvarijum sa ribama koje žive u Dunavu, zoološki deo sa vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima, da prvi put sednu u čamac ili pecaju. Čak i oni koji ne dolaze sa namerom da nešto nauče, na kraju ipak odu bogatiji za neko novo znanje", rekao je Marković.

Sve je počelo na zapuštenoj deponiji

Ideja o stvaranju centra nastala je pre oko dvadeset godina, kada je grupa profesora želela prostor u kojem će studenti moći da stiču praktična znanja.

"Postojala je potpuno zapuštena površina puna smeća. Pitao sam tadašnjeg dekana da li bismo mogli tu nešto da napravimo. Rekao mi je da možemo, ali da fakultet nema novca. Ubrzo smo dobili norveški projekat i izgradili prvih šest jezera. Posle toga je sve nastajalo spontano – jedno po jedno jezero, akvarijum, ostrva, replika Đerdapske akumulacije, naselje praistorijskih ribara, ptičiji grad... Danas imamo više od 30 jezera i čitav prostor koji funkcioniše kao jedinstven prirodni park", ispričao je profesor.

Dodaje da nijedan deo nije unapred projektovan, već se razvijao prirodno, prateći potrebe nastave i istraživanja.

"Mali Dunav" kao poziv da upoznamo pravu reku

Naziv centra nije slučajan.

"Želeli smo da ljude zainteresujemo za Dunav i da ih podstaknemo da izađu na reku. Neverovatno je koliko malo ljudi poznaje bogatstvo koje imamo. Predstavljamo ne samo vodeni svet, već i istoriju Dunava, Vinčansku kulturu, Lepenski vir i sve ono što ovaj prostor čini posebnim. Kada posetioci odu od nas i kažu da će narednog vikenda obići neko od tih mesta, znamo da smo uspeli", rekao je Marković.

Euronews

Govoreći o savremenom načinu života, profesor smatra da priroda nikada neće izgubiti svoju vrednost.

"Danas svi gledamo u ekrane, ali digitalni svet ne može bez stvarnog. Kada nam svega bude dosta, vraćamo se prirodi. Pogled na zelenilo, vodu i nebo čoveka smiruje na način koji nijedna tehnologija ne može da zameni", istakao je.

Najveća nagrada: "Neću da idem kući"

Posebno mesto u radu centra imaju najmlađi posetioci, čija pitanja često iznenade i profesore.

"Deca pitaju sve što ih zanima. Jedni misle da smo ovcama napravili rogove, drugi pitaju kako svake godine "nadograđujemo" rogove našem podolskom govečetu. Upravo ta radoznalost je najlepši deo posla", kaže Marković.

Ipak, kako ističe, najveća nagrada nisu priznanja.

"Najlepše je kada dete na kraju posete kaže: "Neću da idem kući, hoću da živim ovde." To je najveće priznanje koje možete da dobijete.

Profesor upozorava da građani još nisu dovoljno svesni koliko je voda važna.

"Voda je jednostavna hemijska formula H₂O, ali bez nje nema života. Nažalost, prema rekama se često odnosimo neodgovorno. Gde god pogledate ima smeća, čak i na mestima gde to nikako ne biste očekivali. Potrebno je mnogo više brige i odgovornosti", naglasio je.

Podseća da su klimatske promene već vidljive i u Srbiji.

"Danas smokve uspevaju na mestima gde ih ranije nije bilo, a slične promene dešavaju se i u rekama. Nestaju najosetljivije biljne i životinjske vrste, narušava se prirodna ravnoteža i posledice će tek biti vidljive".

Dunav je "aorta Srbije"

Govoreći o značaju najveće evropske reke, Marković kaže da je Dunav mnogo više od plovnog puta.

"Dunav je aorta Srbije. Gotovo sve naše reke ulivaju se u njega. On nije samo izvor vode i života, već ima ogroman turistički i prirodni potencijal koji još nismo dovoljno iskoristili. Zalazak sunca na Dunavu jednako je lep kao i na moru, ali ga često ne primećujemo".

Profesor upozorava da je domaća akvakultura u ozbiljnim problemima.

"U poslednjih petnaestak godina površine pod ribnjacima smanjene su za oko 30 odsto, a isto toliko opala je i proizvodnja ribe. Uz to, proizvođači se suočavaju sa virusima koji desetkuju proizvodnju, dok su podsticaji države praktično izostali".

Dodaje da Srbija i dalje spada među zemlje sa najmanjom potrošnjom ribe u Evropi.

Studenti uče kroz praksu

Na "Malom Dunavu" studenti nisu samo posmatrači.

"Oni zajedno sa profesorima rade sve – od održavanja jezera i izlova ribe do naučnih istraživanja, selekcije riba, analize hrane i objavljivanja naučnih radova. Smatram da budući stručnjaci moraju da poznaju svaki segment posla, od fizičkog rada do nauke", rekao je Marković.

Kako zaključuje, upravo spoj praktičnog rada i istraživanja predstavlja najveću vrednost ovog centra, koji je postao mesto gde priroda nije samo predmet proučavanja, već i najbolji učitelj.