Stigma i strah i dalje problem: Više od 1.000 ljudi u Srbiji bez dijagnoze HIV-a

U Srbiji se gotovo 3.000 osoba leči od HIV infekcije, dok se procenjuje da više od 1.000 ljudi ni ne zna da živi sa virusom. Povodom početka Evropske nedelje testiranja na HIV, stručnjaci upozoravaju da su rano otkrivanje, dostupna terapija i prevencija ključni za kontrolu infekcije i kvalitet života.

Bratislav Prokić, izvršni direktor organizacije "Potent" i Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje rekao je gostujući na Euronews Srbija da se pristup HIV infekciji u poslednjoj deceniji značajno promenio, pre svega zahvaljujući savremenoj terapiji koja omogućava gotovo normalan život osobama koje su na lečenju.

"Ranije smo govorili da je super uspeh ukoliko neko živi. Sad nije bitan bio kvalitet, bilo je bitno naći bilo kakav lek koji jednostavno može da uradi taj posao, da produži život čoveku. Sa savremenom terapijom koja je kod nas u Srbiji dostupna, uglavnom se radi o jednoj tableti koju osoba pije jednom dnevno. Apsolutno se lako podnosi, nema neželjenih efekata kao ranije, kada se uzimala šaka lekova više puta dnevno", navodi Prokić.

Kako objašnjava, današnja terapija ne samo da produžava život, već i značajno smanjuje mogućnost prenosa virusa.

"Vrlo brzo, već posle par meseci, od infektivnosti se dolazi do neinfektivnosti. Znači, terapija toliko suzbije virus da se više ne može detektovati u krvi i tada kažemo da osoba nije infektivna, ne može da prenese virus čak ni seksualnim putem. Može normalno da se ostvari kao roditelj, bez posebnih mera opreza. Dakle, svako ko je na terapiji apsolutno može da ima podjednako dug život kao i osoba koja nema HIV", istakao je sagovornik Euronews Srbija.

Ipak, uprkos napretku medicine, problem i dalje predstavlja činjenica da veliki broj ljudi ne zna da je zaražen.

"Mislim da su strah, stigma, stid… to su stvari koje i dalje postoje. Kada god nešto povezujemo sa seksualnom praksom, to je još uvek tabu tema. Ljudi često misle da se HIV vezuje za određene grupe, što nije tačno. HIV može apsolutno da pogodi svakog", naveo je Prokić.

On je dodao i da se obrasci infekcije menjaju i da više ne postoje "grupe rizika" na način kako se to ranije posmatralo.

"To što je u nekim delovima sveta dominantno u gej ili strejt populaciji ili među korisnicima droga, to se menja. U Velikoj Britaniji već nekoliko godina novi slučajevi HIV infekcije dominantno su heteroseksualni. Znači, uz svest o testiranju i prevenciji, slika se menja", objašnjava on.

Posebno naglašava značaj preventivnih terapija i novih metoda testiranja koje bi uskoro mogle biti dostupne i u Srbiji.

"Postoji preventivni lek koji može da se uzme, PrEP, koji može dodatno da zaštiti ljude, bez obzira da li koriste kondom ili ne. Takođe, veoma je važno samotestiranje. Institut za javno zdravlje Srbije 'Batut', Ministarstvo zdravlja i Globalni fond rade na sistemu u kome će testovi biti slati na kućnu adresu, kako bi ljudi mogli da se testiraju u privatnosti svog doma", naveo je Prokić.

Prema njegovim rečima, ideja je da se na taj način poveća broj testiranih, posebno među onima koji bi inače izbegli odlazak u zdravstvene ustanove.

"To je već predviđeno projektom i sredstva su obezbeđena. Sada je u toku izrada protokola i nabavka testova. To je mnogo lakši način da se dopre do ljudi koji inače možda nikada ne bi saznali svoj HIV status", dodaje on.

Govoreći o dostupnosti testiranja, Prokić ističe da je ono u Srbiji besplatno i anonimno u državnim institucijama, ali i da postoje alternativne opcije.

"Mi smo otvorili vrata u Potentu, u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, za sve građane. Svako može da dođe i uradi brzi test na HIV, sifilis, hepatitis B i C i da dobije rezultat za desetak minuta. Ljudi često kažu da im je, iako su oklevali, to bilo pozitivno i prijatno iskustvo", rekao je Prokić.