Cene goriva, inflacija i rejting Srbije: Gde je prostor za nove ekonomske poteze?

Odluka o smanjenju akciza na gorivo može doprineti ublažavanju pritiska na građane i privredu, ali ne može u potpunosti sprečiti posledice globalnog rasta cena energenata, ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković. On ističe da će efekat mere biti vidljiv kroz niže troškove goriva i odlaganje rasta cena u sektorima poput transporta, poljoprivrede i maloprodaje.

Govoreći o mogućnosti daljeg smanjenja akciza i uticaju te mere na cenu goriva, Mijušković je naveo da sadašnje smanjenje za pet odsto, zajedno sa prethodnim, ukupno predstavlja smanjenje od deset procenata.

"Ako bismo to plastično prikazali kroz cenu, znači ako se celokupan taj amortizacioni jastučić, da ga tako nazovemo, prelije na stranu potrošača, imaćemo neki popust ili nižu cenu od devet dinara po litru. Ako uzmete da rezervoar ima 50 litara, znači 450 dinara po točenju, što nije zanemarljivo“, rekao je Mijušković.

On je istakao da se država ovom merom odrekla dela prihoda od akciza, ali da je cilj bio zaštita građana i sprečavanje većih poremećaja na tržištu.

"Kao i sa početka ove cele krize, kada je doneta odluka da se građani zaštite i da se napravi ova vrsta amortizacije, država se svesno odrekla značajnog fiskalnog prihoda, budući da su akcize nešto što ozbiljno puni državnu kasu. Cilj je bio prvenstveno da se zaštiti socijalni mir i obezbedi da neki postignuti standard građana bude održan na odgovarajućem nivou“, naveo je profesor.

Prema njegovim rečima, važno je imati u vidu da cena goriva nije jedini aspekt problema, već i dostupnost energenata.

Euronews Srbija

"Koliko god mi sada diskutovali o tome koji je nivo cena ovde u pitanju, može da košta i 10 dinara skuplje najskuplje gorivo onoga koga nema. To je ono što treba da zapamtimo“, rekao je Mijušković.

Dodao je da prostor za nastavak ovakve mere postoji, ali da on nije neograničen.

"Postoji prostor da se ovo nastavi, ne neograničeno, ali pratiće se mera“, ocenio je.

Posledice po privredu

Govoreći o posledicama po privredu, Mijušković je rekao da ne postoje precizne procene ukupnih finansijskih efekata, ali da je država izgubila značajan deo prihoda.

"Ne postoje decidne procene u ovom celom periodu koliko je finansijskih sredstava izgubljeno. Ali govoreći o nedostacima, ako govorimo o strani države, više desetina miliona evra je izgubljeno celom ovom transakcijom, da je tako nazovemo. Znači, ozbiljan je napor države da se ovi elementi očuvaju“, naveo je.

Istovremeno, kako je objasnio, povoljnija cena goriva za privredu može da uspori prenošenje troškova na druge proizvode i usluge.

"Omogućavajući privredi takođe jednu povoljniju cenu, vi omogućavate da nema značajnijeg porasta transportnih, odnosno logističkih troškova i odlažete ono što je taj domino efekat koji bi svakako nastao“, rekao je Mijušković.

On je takđe naveo da bi se bez ovakvih mera pritisci mogli preneti na više sektora.

Henry Arden / ImageSource / Profimedia

"Ako sada niste imali taj pritisak na dalji rast cena, ako govorimo o transportu i logistici, onda ćete odložiti porast cena u poljoprivredi, odložićete u krajnjem slučaju porast cena i u maloprodaji. Tako da, jednostavno, ovaj amortizacioni jastuk koji je napravljen imaće svoj zadatak i svrhu“, istakao je.

"U prva tri kvartala inflacija u okviru projektovanog koridora"

Komentarišući podatke o inflaciji, prema kojima je međugodišnja inflacija u junu iznosila 2,7 odsto, Mijušković je ocenio da se u narednom periodu očekuje zadržavanje u projektovanom okviru.

"Moja lična projekcija jeste da ćemo u prva tri kvartala imati očekivanu inflaciju u okviru projektovanog koridora. Tek u poslednjem kvartalu možemo govoriti o tome da će doći do, ajde tako kažemo, možda blagog iskakanja iz ovih okvira“, rekao je.

Prema njegovim rečima, mere poput smanjenja akciza mogu da odlože rast cena, ali ne mogu u potpunosti da ga spreče.

"Mi ne možemo, čak ni sa ovim merama, sprečiti da dođe do porasta cena. Vi ćete jednostavno taj porast cena odgoditi. U tom smislu postoji prostor koji je napravljen“, naveo je Mijušković.

Govoreći o mogućem rebalansu budžeta, ocenio je da za sada nema potrebe za takvim potezom zbog same mere smanjenja akciza.

"Sa ovom merom samo, to za sada nije potrebno. Međutim, ukoliko se dodaju neki elementi, kao što je usporavanje privrede ili lošija poljoprivredna sezona, ili dalji nekontrolisani porast cene nafte na globalnom nivou, onda će potrebe za rebalansom postojati. Za sada, sa ovom merom, to još uvek nije situacija“, rekao je.

"Makroekonomska politika zemlje dobro postavljena"

Govoreći o potvrdi kreditnog rejtinga Srbije, Mijušković je ocenio da se zemlja nalazi blizu prelaska u kategoriju investicionog rejtinga.

"Srbija je, po oceni ključnih renomiranih agencija, od kojih je Standard & Poor's već dao investicioni rejting zemlji pre određenog vremena, upravo tu negde na granici da sa jednog solidnog, odnosno stabilnog kreditnog rejtinga pređe u kategoriju investicionog“, rekao je.

On je istakao da kreditni rejting govori o stanju makroekonomske politike i javnih finansija.

"To govori prvenstveno o tome da je makroekonomska politika zemlje dobro postavljena, da postoji jedna stabilnost javnih finansija. Fiskalni deficit je projektovan na tri odsto BDP-a, a udeo javnog duga je negde oko 45 odsto u BDP-u, što je daleko ispod proseka u Evropi“, naveo je Mijušković.

Prema njegovim rečima, Srbija je prema oceni agencije Fič na korak od investicionog rejtinga.

"Prema Fiču, to je kategorija BB plus. Znači, mi smo samo na jedan korak prema Fiču od dobijanja statusa investicionog rejtinga“, rekao je profesor.

Mijušković očekuje da bi, uz nastavak postojećih ekonomskih politika, Srbija u narednom periodu mogla da napravi i taj naredni korak.

"Srbija treba da nastavi sa svim aktivnostima što se tiče ekonomije, odnosno privrede, i u narednih 12 do 24 meseca, uzimajući u obzir prethodnu situaciju, očekujem da će i prema ovoj renomiranoj agenciji taj status biti postignut“, zaključio Mijušković.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.