Opšti kolektivni ugovor izostaje u većem delu regiona: Kako se zastoj odražava na prava radnika?

Opšti kolektivni ugovor, ključni dokument koji uređuje osnovna prava zaposlenih, godinama izostaje u većem delu regiona. Dok su u Bosni i Hercegovini pregovori još u toku, u Crnoj Gori je socijalni dijalog zapao u ozbiljnu krizu nakon što je Unija slobodnih sindikata, posle neuspešnog sastanka socijalnog saveta, odustala od daljih pregovora. U Srbiji, uprkos višegodišnjim inicijativama, novog opšte kolektivnog ugovora i dalje nema.

Kako se ovaj zastoj odražava na prava radnika, i postoji li put ka dogovoru za Euronews Srbija govorio je Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. 

Prema njegovim rečima, značaj opšteg kolektivnog ugovora nije samo u pravnoj regulativi, već i u poruci koju društvo šalje zaposlenima i mladim ljudima o vrednosti rada.

"Kolektivni ugovori jesu važni zato što tu pokazujemo jednu sliku društva, jedan odnos prema radnicima, odnosno prema radu. Mi šaljemo poruku mladim ljudima, deci u školi, da će taj njihov rad neko sutra poštovati ili neće. U ovom trenutku šaljemo poruku da neće“, rekao je Todorović.

On navodi da je situacija u Srbiji nepovoljnija u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Kako ističe, pokrivenost kolektivnim ugovorima u Srbiji je oko 25 odsto, uglavnom zahvaljujući javnom sektoru, dok je u privatnom sektoru znatno manja.

Todorović smatra da bi postojanje opšteg kolektivnog ugovora moglo da utiče i na zadržavanje radne snage, jer problem odlaska ljudi iz zemlje postaje sve izraženiji.

"Prava radnika jesu direktno umanjena. Nisu uskraćena zato što Zakon o radu daje osnovna prava, ali kolektivni ugovor daje mogućnost nadgradnje“, naveo je Todorović.

Euronews

On je ukazao da kompanije koje imaju kolektivne ugovore u nekim zemljama nude i bolje uslove zaposlenima, podsećajući da bi takav model mogao da doprinese i promeni odnosa prema radu u Srbiji.

Govoreći o tome šta bi kvalitetan kolektivni ugovor trebalo da sadrži, Todorović ističe da bi on morao detaljnije da reguliše oblasti koje Zakon o radu ostavlja nedovoljno preciziranim.

Kao primer navodi godišnje odmore, dodatna primanja i druga prava zaposlenih.

"Imate mnoge privatne kompanije gde, bez obzira na to da li imate srednju stručnu spremu, osnovnu školu ili fakultet, imate 20 radnih dana odmora. Bez obzira da li imate godinu dana staža ili 10, 15 godina, i dalje ste na 20 dana. To šalje poruku kakav je odnos te kompanije prema radniku“, rekao je Todorović.

Dodaje da bi kolektivni ugovor trebalo da obuhvati i pitanja poput regresa, toplog obroka, pomoći u slučaju smrti člana porodice, rođenja deteta, ali i jasno definisanje prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca.

Osvrćući se na aktuelne rasprave o navodnim zloupotrebama bolovanja, Todorović smatra da se taj problem često predstavlja širim nego što zaista jeste.

"Mi nemamo taj problem, mi smo zemlja gde radnici najmanje odlaze na bolovanje, ali ima pojedinačnih slučajeva u nekim kompanijama gde se to dešava. Ne treba da anatemizujemo radnike i da kažemo da radnici u Srbiji nisu dobri i idu na lažna bolovanja, već treba da se zapitamo zašto u jednoj kompaniji radnici ne odlaze na bolovanje, a u drugoj odlaze“, rekao je Todorović.

Zero Creatives / ImageSource / Profimedia

Prema njegovim rečima, uzrok često može biti u uslovima rada i odnosu poslodavca prema zaposlenima.

"Ako vi kao poslodavac ne poštujete moj rad i moje vreme, naravno da ću ja gledati svoj interes i svaku priliku koja mi odgovara, bilo da je reč o bolovanju ili drugom načinu, pokušati da zaštitim sebe i ostvarim svoja prava“, zaključio je Dragan Todorović.

Kakva je situacija u regionu?

Crna Gora je od 1. maja bez opšte kolektivnog ugovora, nakon što vlada, sindikati i poslodavci nisu postigli dogovor. Ni poslednji sastanak socijalnog saveta nije doneo pomak; pregovori o novom ugovoru i povećanju zarada završeni su bez dogovora.

"Treba pomenuti samo neka od prava koja su bila regulisana. Nažalost, kažem bila, jer od 1. maja i nemamo opšti kolektivni ugovor definisan istim. To su, dakle, elementi za uvećanje zarada po osnovu prekovremenog, noćnog rada, rada nedeljom, rada u toku državnih i drugih praznika, minulog staža. Tu su, dakle, otpremnine za slučaj odlaska u penziju, povećanje broja dana godišnjeg odmora, čitavo plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo. Zatim, različite pomoći za slučaj smrti zaposlenog ili za slučaj smrti porodice", kaže Ivana Mihajlović iz Unije Slobodnih sindikata Crne Gore. 

Za razliku od Crne Gore i Srbije, u Bosni i Hercegovini prava radnika uređuju kolektivni ugovori na nivou entiteta, kantona i pojedinih delatnosti. Zbog toga, pregovori i problemi nisu jedinstveni, već zavise od sektora i nivoa vlasti.

"Ono na čemu još nismo postigli dogovor je upravo o neoporezivosti regresa i 13. plate. Nadam se da ćemo i to uskoro rešiti, što će, kažem, otvoriti put za zaključenje opšte kolektivnog ugovora, jer kad ta pitanja dogovorimo kroz sporazum, onda ćemo ih samo pretočiti u opšti kolektivni ugovor, što bi bio veliki pomak za unapređenje socijalnog dijaloga u Republici Srpskoj. Ja ću naglasiti da mi od 2010. imamo zaključen zadnji opšti kolektivni ugovor, koji je prestao da važi 2015. godine, znači preko 10 godina mi na snazi nemamo kolektivne ugovore u Republici Srpskoj", kaže Goran Stanković, predsednik Saveza Sindikata RS.

Zastoji u pregovorima nisu retkost. Sindikati su u Bosni i Hercegovini u više navrata organizovali su proteste zbog nepotpisivanja kolektivnih ugovora, tražeći veće plate i bolju zaštitu radničkih prava. Protesti su obeležili i pregovore u Crnoj Gori, gde nakon poslednjeg neuspelog sastanka o opštem kolektivnom ugovoru nije postignut dogovor. Zbog toga su reprezentativni sindikati poručili da više neće učestvovati u socijalnom dijalogu dok ne bude stvarne spremnosti za postizanje dogovora.

Srbija već godinama nema opšti kolektivni ugovor na nivou države. Iako ga zakon o radu predviđa, socijalni partneri nisu postigli dogovor o njegovom zaključivanju, zbog čega zaposleni koji nisu obuhvaćeni posebnim kolektivnim ugovorima ostaju bez mogućnosti da na nacionalnom nivou ostvare povoljnija prava, poput većih naknada za rad, dužeg godišnjeg odmora, viših otpremnina i drugih pogodnosti iz radnog odnosa.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.