Od čekaonice do luksuzne destinacije: Zašto aerodromi više ne žele da žurimo do gejta?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kada je Terminal 1 aerodroma Harvey Milk u San Francisku proglašen najlepšim na svetu za 2025. godinu, Prix Versailles nije nagradio samo njegovu arhitekturu i dizajn. Ta svetska nagrada, koja projekte vrednuje i prema inovaciji, kulturnom nasleđu, ekološkoj efikasnosti i društvenoj vrednosti, pokazala je i koliko se poslednjih godina promenila uloga aerodroma. Nekada projektovani da nas što brže sprovedu od ulaza do gejta, danas su osmišljeni tako da nam nude više razloga da ostanemo duže, potrošimo više i vreme pre leta učinimo važnim delom samog putovanja, prenosi Bloomberg Adria.
Iza te promene stoji vrlo konkretan i logičan poslovni interes: što više vremena putnik provede na terminalu, veća je prilika da će koristiti njegove komercijalne sadržaje. Tu spadaju luksuzna maloprodaja i duty free prodavnice, restorani i kafići, parking, oglasni i poslovni prostori, nekretnine, premijum saloni, kao i druge usluge. Upravo ti sadržaji, prema navodima Airports Council International (ACI) danas čine 36,7 odsto ukupnih prihoda svetskih aerodroma, dok u Evropi njihov udeo dostiže 38,1 procenat. Još značajnije je to što tim sredstvima pokrivaju gotovo 48 odsto ukupnih troškova poslovanja, zbog čega više nisu dodatni izvor zarade, već jedan od temelja poslovnog modela.
Kako ta promena izgleda u praksi, pokazuje i beogradski aerodrom "Nikola Tesla". Modernizacija i proširenje nisu doneli samo veći kapacitet, već i raznovrsniju ponudu. Na više od 9.000 kvadratnih metara uvedene su nove ugostiteljske i komercijalne zone, kao i sadržaji za zabavu i relaksaciju. Rekonstruisane su i proširene postojeće čekaonice, primenjen open-space koncept i unapređeni tokovi kretanja. Projekat je obuhvatio i proširenje pristupnih saobraćajnica, nova parkirališta i druge usluge, čime je promenjen ne samo izgled celokupnog objekta već i način na koji se koristi.
Šta se menja na terminalima
Globalno gledano, ovaj segment poslovanja ima još veći potencijal. Očekuje se da će prihodi od sadržaja i usluga koji nisu direktno povezani sa avio-saobraćajem do 2033. godine rasti oko tri odsto godišnje, sa 73 na približno 99 milijardi dolara. Ali taj rast neće biti posledica veće potrošačke aktivnosti. Naprotiv, potrošnja po putniku i dalje je pod pritiskom, pa će rast pre svega dolaziti od većeg broja ljudi koji prolaze kroz aerodromsku zgradu. Broj putnika već je premašio pretpandemijski nivo, ali njihova potrošnja još nije dostigla onu iz 2019. godine.
TANJUG/ Belgrade Airport/ Stefan Jovanović
Ako broj onih koji putuju raste, a njihova potrošnja ne prati taj rast, aerodromi moraju da pronađu drugi način da povećaju vrednost svakog putovanja. Zaključci ovogodišnjeg Trinity Foruma, najvećeg svetskog skupa posvećenog komercijalnom poslovanju aerodroma i travel retailu, ukazuju na nekoliko trendova koji bi u narednim godinama mogli da odrede novu strategiju.
Jedna od pomenutih tendencija jeste i prelazak sa klasične maloprodaje na ekonomiju iskustva. Cilj više nije da putnici usput kupe parfem ili popiju kafu, već da terminali postanu tačke na kojima će želeti da se zadrže što duže dok čekaju let. Lounge saloni, umetničke instalacije, kvalitetna gastronomska ponuda i pažljivo odabrani sadržaji postaju deo šire ponude.
Upravo takvu filozofiju pokazuje Portland International Airport. Njegov novi glavni terminal osmišljen je tako da pruža osećaj kao da šetate kroz šumu pacifičkog severozapada. Enterijerom dominira ogroman, talasasti drveni krov površine od 36.000 kvadratnih metara napravljen isključivo od lokalnih materijala. Mnoštvo prirodnog svetla, biljke i zelenilo dodatno brišu granice između unutrašnjeg prostora i prirode koja ga okružuje. Pažnja se, međutim, ne posvećuje samo vizuelnom doživljaju. Odabrane teksture i pažljivo osmišljena akustika, poput žuborenja vode i šuštanja lišća, koriste se kako bi se smanjila buka i ublažio stres povezan sa putovanjem. U Portlandu su čak i tepisi dizajnirani tako da apsorbuju zvuke i održavaju njihov nivo niskim. Na taj način nastoji se da vreme provedeno između dolaska i ukrcavanja bude što prijatnije.
CFOTO / imago stock&people / Profimedia
Povezane vesti
U San Francisku ova ideja dobila je još širu interpretaciju. Već pomenuti i nagrađeni Terminal 1 postao je svojevrsna kulturna destinacija, a ne samo mesto na kojem se čeka let, i to zahvaljujući SFO Museum, jedinom akreditovanom muzeju na svetu koji se nalazi u aerodromskom prostoru. Umetničke i istorijske postavke izložene su širom objekta, pa do izlaza za ukrcavanje ne prolazite samo kroz prodavnice i restorane, već i kroz svojevrsnu galeriju. Među više od 30 izloženih dela, nalazi se i stalna zbirka posvećena životu i radu Harveyja Milka, američkog političara i osvedočenog borca za LGBT prava po kome je terminal i dobio ime.
Nove navike, drugačija ponuda
Uz iskustvo putnika, sve važniju ulogu ima i lokalni identitet. Ako su nekada izgledali gotovo isto, vazdušne luke nove generacije pokušavaju da budu prepoznatljive upravo po mestu u kojem se nalaze, pa zato sve češće nastoje da karakter destinacije utkaju u sam ambijent i ponudu. Yantai Penglai International Airport u Kini dobar je primer za to. Njegov Terminal 2 inspirisan je obalskim pejzažem Jentaja, velikog lučkog i industrijskog grada na istoku zemlje, kao i obližnjom planinom Kunju, dok detalji u enterijeru podsećaju na drvene trupove brodova kao omaž pomorskoj istoriji regiona i drevnom Putu svile.
Na Marseille Provence ista ideja ima mediteransku interpretaciju, a sličan pristup može da se pronađe i bliže nama.
Naime, novi terminal zagrebačkog aerodroma projektovan je tako da gostima već pri dolasku ponudi pogled na grad i okolni pejzaž, dok se u njegovom vizuelnom identitetu pojavljuje i jedan od prepoznatljivih simbola Zagreba, krov crkve Svetog Marka.
Među istaknutim trendovima, Trinity Forum navodi i održivost koja izlazi iz okvira arhitekture i postaje deo šire poslovne strategije, što demonstrira aerodrom Roland Garros na ostrvu Reunion sa prirodnom ventilacijom i rešenjima koja smanjuju potrošnju energije. Kansai International Airport u Japanu pokazuje još jedan važan pravac, a to je modernizacija postojeće infrastrukture umesto stalnog širenja i građenja novih kapaciteta.
Aerodromi će, takođe, sve više funkcionisati i kao ekosistemi u kojima avio-kompanije, trgovci, ugostitelji i brendovi zajednički oblikuju ponudu unutar terminala. Na to se nadovezuju i promene u ponašanju novih generacija koje očekuju više personalizacije, digitalnih sadržaja i autentičnih doživljaja.
Ljubljana demonstrira kako ovi trendovi mogu da se spoje u jednu strategiju: do 2035. godine planira se ulaganje od oko 200 miliona evra u aerodrom, uključujući digitalizaciju, automatizaciju i energetsku tranziciju, dok koncept You Are Here već povezuje kupovinu i gastronomiju i briše granicu između klasičnog ritejla i ponude hrane i pića. Sve pomenuto ukazuje na to da aerodromi budućnosti neće biti samo efikasna infrastruktura, već prostori koji nastoje da razumeju ko su im putnici, šta im je potrebno i kako žele da provedu vreme pre leta.
Povezane vesti
Komentari (0)