Kina sprečila novi udar na cene nafte? ECB otkriva kako su zalihe ublažile krizu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Velike kineske zalihe sirove nafte, ubrzana elektrifikacija saobraćaja i smanjena potrošnja u petrohemijskoj industriji doprineli su ublažavanju globalnih ekonomskih posledica rata s Iranom i ograničili rast cena energenata, ocenili su ekonomisti Evropske centralne banke (ECB) u analizi objavljenoj danas.
U analizi objavljenoj na blogu ECB navodi se da je Kina značajno povećala strateške rezerve sirove nafte, pa su zalihe porasle sa količine dovoljne za 92 dana uvoza tokom 2023. godine na 115 dana u prvoj polovini ove godine.
Prema oceni ekonomista, to je pomoglo da se ublaže posledice poremećaja u snabdevanju energentima, koji su znatno veći nego nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, preneo je Euraktiv.
Kako se navodi, rat sa Iranom doveo je do smanjenja svetske ponude nafte za oko 14 miliona barela dnevno, odnosno približno 14 odsto globalne proizvodnje, dok je nakon početka rata u Ukrajini iz ponude bilo povučeno oko milion barela dnevno, što je predstavljalo oko jedan odsto svetske proizvodnje.
Uprkos toj razlici, oba sukoba izazvala su gotovo identičan rast cena energenata.
Cena nafte početkom juna bila je za 29 odsto viša nego pre izbijanja rata sa Iranom, dok je nakon početka rata u Ukrajini dostigla rast od oko 30 odsto.
Analitičari ECB navode da su dodatnom obuzdavanju cena doprineli povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama, korišćenje strateških rezervi zapadnih zemalja i očekivanja investitora da će sukob biti brzo okončan.
Povezane vesti
Izveštaj je, kako navodi briselski portal, objavljen u trenutku kada dolazi do smirivanja tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, nakon što su obe strane obustavile uzajamne napade posle raspada primirja ranije ovog meseca.
Referentna cena brent nafte danas se kretala oko 90 dolara po barelu, nakon što je prošle sedmice premašila 100 dolara za barel.
Ekonomisti ECB ocenjuju da bi trajno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da izvrši snažan pritisak na pad cena energenata, ali upozoravaju da stanje u tom području, a samim tim i na svetskom energetskom tržištu, ostaje veoma nestabilno.
"Oduženo zatvaranje moreuza postepeno bi iscrpelo postojeće zalihe i zaštitne rezerve, dok bi tržišta bila prinuđena da odustanu od očekivanja brzog rešavanja sukoba, čime bi se povećao rizik od novog rasta cena energenata", navodi se u analizi ekonomista objavljenoj na blogu ECB.
Komentari (0)