Ekonomski efekti rata u Iranu: Kriza se oseća širom sveta, cena nafte značajno porasla
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U martu su ekonomisti prognozirali da se najlošiji ekonomski efekti rata u Iranu mogu izbeći ako se sukob smiri za nekoliko nedelja. To vreme je odavno prošlo, a ekonomska kriza već se oseća širom sveta, posebno kada je reč o nafti, koja je posledično podigla cene goriva i snažno uticala na život ljudi na planeti.
Veća cena nafte kao posledica rata u Iranu oseća se od Nigerije do Amerike. U Sjedinjenim Državama probijena je psihološka granica od 4 dolara za galon, a porodice kojima je svakodnevno potreban auto smišljaju kako da gorivo potroše najpraktičnije.
U porodici Marlin Garsija auto u prvom delu nedelje koriste ona i njen suprug, u drugom njena majka i otac.
"Ranije bih za 20 dolara koje dam za benzin napunila više od polovine rezervoara, i onda sam mogla još nešto da obavim posle posla. Sada mogu da odem na posao i tražim parking, možda da odem na još jedno mesto.Sve češće koristim gradski prevoz" rekla je Marlin Garsija.
Oni kojima od auta zavisi prihod, kao taksisti u Čileu, nemaju mnogo izbora: cena goriva je porasla, a cene vožnje su ostale iste.
"Nekad moram da stanem i čekam mušteriju da sama priđe, da ne trošim dizel. Stalno se vozikamo tražeći klijente. Ako ne naiđu, vozimo se i dalje. Gorivo se troši i opet moraš na pumpu. Prosto je preskupo", zaključio je Felipe Molina.
U predgrađima Lagosa u Nigeriji česte su restrikcije struje. Da bi štamparija radila, vlasnici moraju da upale generator, a gorivo je poskupelo i to duplo. To je mnoge biznise u Nigeriji gotovo potpuno zaustavilo.
Povezane vesti
"Gorivo je duplo skuplje, i sad moramo da spojimo porudžbine. Ono što smo štampali za 24 sata, sada isporučujemo za 3 do 5 dana, jer ako uključimo generator, moramo da budemo sigurni da imamo dosta porudžbina", rekla je Oluvatosin Avodumila, vlasnica štamparije.
Pre rata u Iranu, prodavac tepiha Ali Osmah Ajkul u Istanbulu imao je dosta posla, jer su mu u radnju ulazili uglavnom bogati kolekcionari, a onda je počeo sukob.
"Odmah se osetilo, jer ovde dolaze bogatiji ljudi, a oni ne putuju u region gde traje rat. Kako se sve odužilo, ljudi su počeli da dolaze, ali to je 20 odsto onoga što je bilo. Sedimo do večeri, a uđe dvoje, troje ljudi.Nije dovoljno ni za struju ni za rentu", rekao je Ali Osmah Ajkul.
U Evropi, italijanski farmer Enco Garbalja je kupovao benzin na veliko, stavljajući u magacin 1.500 do 2.000 litara za sezonu - sada kupuje koliko mora da traktori idu.
"Sada kupujem oko 100 litara, na primer. Ne kupujem na veliko, jer nema smisla. Samo minimum, za obradu zemlje. Trošak đubriva i goriva je imao strašan uticaj. Ne pričamo o povećanju od 10 do 20 odsto, već 70 do 80", kaže Enco Garblaja.
Slično je i u samom Iranu, gde su vlasti već najavile povećanje cena goriva. Kako su napadi opet počeli, cena nafte u jednom trenutku opet je stigla do 100 dolara. Dok naftne kompanije poput Šela zarađuju milijarde, ekonomska šteta po građane širom sveta tek će doći na naplatu.
Komentari (0)