Rat na Bliskom istoku, nafta i zarada: Koliko su naftne kompanije profitirale?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat na Bliskom istoku gotovo redovno izaziva potrese na svetskom tržištu energije, a najveći finansijski dobitnici često su velike naftne kompanije. Svaka ozbiljnija eskalacija sukoba povećava strah od prekida snabdevanja naftom, posebno zbog značaja Persijskog zaliva i Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte. Zbog toga cene nafte na svetskim berzama rastu, pa se postavlja pitanje koliko su profitirale naftne kompanije zbog krize na Bliskom istoku.
Geopolitičke tenzije gotovo uvek povećavaju neizvesnost na tržištu, što dodatno podstiče rast cena energenata.
Energetski giganti širom sveta ostvaruju velike profite od trgovanja energentima, dok cene nafte i gasa snažno osciluju u zavisnosti od najnovijih vesti povezanih sa sukobom na Bliskom istoku.
Povećanje cena energenata omogućilo je ovim kompanijama da ostvare milijarde dolara dodatne dobiti, dok su potrošači širom sveta plaćali skuplje gorivo, transport i električnu energiju.
Nekoliko najvećih svetskih naftnih kompanija očekuje rekordnih 50 milijardi dolara profita u drugom kvartalu.
OPEC+ povećava proizvodnju nafte
Sedam zemalja članica OPEC+, koje su prethodno u aprilu i novembru 2023. godine najavile dodatna dobrovoljna prilagođavanja proizvodnje, odnosno Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman, održale su 2. avgusta 2026. godine virtuelni sastanak kako bi razmotrile stanje i izglede na globalnom tržištu nafte.
Kako je saopšteno, u okviru zajedničke posvećenosti očuvanju stabilnosti tržišta nafte, sedam zemalja učesnica odlučilo je da u septembru 2026. godine sprovede povećanje proizvodnje od 188.000 barela dnevno, u okviru postepenog ukidanja dodatnih dobrovoljnih smanjenja proizvodnje koja su najavljena u aprilu 2023. godine. Ova promena biće primenjena tokom septembra 2026.
Povezane vesti
Rastuća zarada je direktna posledica visokih cena energije koje su podstakle inflaciju, povećale pritisak na potrošače, povećale rizik od recesije i podstakle pozive za vanredne poreze.
"Postoji velika šansa da će zarada dostići vrhunac u drugom ili trećem kvartalu, uz mali pad nakon toga", rekao je Ahmed Ben Salem, analitičar u Oddo BHF-u, prenosi Bloomberg Adria.
Istovremeno, rast profita naftnih kompanija izazvao je brojne kritike ekonomista, nevladinih organizacija i političara.
Zulfugar Karimov / Alamy / Profimedia
Kritičari smatraju da su energetske kompanije ostvarile ogromnu zaradu zahvaljujući geopolitičkoj nestabilnosti, dok su domaćinstva i privreda snosili teret viših cena goriva i povećane inflacije.
U pojedinim zemljama EU su ponovo pokrenute rasprave o uvođenju posebnog poreza na ekstraprofit energetskih kompanija.
Ministri ekonomije i finansija Italije, Nemačke, Španije, Portugala i Austrije zatražili su u aprilu od Evropske unije da uvede porez na višak profita energetskih kompanija kako bi se ublažio rast cena energenata.
Povezane vesti
Nemačka, Italija, Španija, Portugal i Austrija pozvali su Evropsku uniju da energetske kompanije doprinesu ublažavanju finansijskog tereta koji rat na Bliskom istoku nameće građanima i poreskim obveznicima.
Predložili su da se to postigne oporezivanjem dodatnih profita koje kompanije ostvaruju zahvaljujući rastu cena goriva.
Više nego udvostručen profit BP
Pet najvećih zapadnih energetskih kompanija - BP, Chevron, ExxonMobil, Shell i TotalEnergies -ostvarilo je u drugom kvartalu ukupnu neto dobit od gotovo 47 milijardi dolara (40,6 milijardi evra), jer su zarade značajno porasle usled sukoba SAD i Irana, prenosi Euronews.
"Ovaj period obeležio je jedan od najporemećenijih trenutaka na globalnom energetskom tržištu", rekla je izvršna direktorka BP-a Meg O'Nil, koja je na čelu kompanije BP od aprila.
Britanska energetska kompanija BP saopštila je u utorak da joj se neto profit više nego udvostručio u drugom kvartalu, dok je rat na Bliskom istoku poremetio tržišta nafte i gasa.
Dobit nakon oporezivanja porasla je na 3,91 milijardu dolara (3,38 milijardi evra) u periodu od aprila do juna, sa 1,62 milijarde dolara (1,40 milijardi evra) u istom kvartalu prošle godine, navela je kompanija u izveštaju o poslovanju. Rast profita usledio je nakon skoka cena fosilnih goriva na godišnjem nivou.
Ukupni prihodi BP-a porasli su za 47 odsto, na 70 milijardi dolara (60,43 milijarde evra), u odnosu na isti period prošle godine, usled poremećaja u globalnom snabdevanju fosilnim gorivima.
BP, čiji su rezultati poslednjih godina uglavnom zaostajali za konkurencijom, prethodno je smanjio ulaganja u čistu energiju i počeo da se ponovo usmerava ka profitabilnijem poslovanju u oblasti nafte i gasa.
Komentari (0)