Izrael se suočava sa političkim haosom: Netanjahuov uticaj slabi, šta je potrebno da se agonija okonča?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izraelska politička scena ulazi u novu fazu nakon što je premijer Benjamin Netanjahu na poslednjim izborima izgubio parlamentarnu većinu koja mu je omogućavala da ostane na vlasti tokom prethodne četiri godine. Ipak, njegov glavni rival Gadi Ajzenkot, kome je poveren mandat za formiranje nove vlade, suočava se sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da smeni najdugovečnijeg izraelskog lidera.
Na prvi pogled, Gadi Ajzenkot ima jasnu prednost. Njegov blok može da računa na 67 od ukupno 120 mesta u izraelskom parlamentu, Knesetu. Međutim, ta većina okuplja šest ideološki veoma različitih stranaka, od desničarskih do arapskih, što bi moglo da oteža pregovore o formiranju stabilne vlade, navodi CNN.
Za razliku od Netanjahua, koji je decenijama gradio političke saveze i pokazivao sposobnost da upravlja nesuglasicama unutar svoje koalicije, Ajzenkot nema takvo političko iskustvo. Iako se u njegovom bloku nalaze iskusni političari, pred njim je zadatak da ih okupi oko zajedničkog cilja – formiranja vlade koja bi zamenila dosadašnjeg premijera.
Kako se formira vlada i zašto većina nije dovoljna?
U većini parlamentarnih demokratija, pa tako i u Izraelu, za formiranje stabilne vlade potrebna je podrška najmanje 61 od ukupno 120 poslanika. Lider stranke ili bloka koji obezbedi takvu većinu dobija priliku da preuzme premijersku funkciju.
Nakon izbora 2022. godine, Netanjahu je osvojio 64 poslanička mesta, a pridruživanjem još jedne stranke njegov blok je stigao do 68 mandata. To mu je omogućilo da formira čvrstu većinu, a njegova vlada je prvi put od 1988. godine uspela da opstane tokom čitavog mandata.
Tanjug AP/Ohad Zwigenberg
Sada, međutim, Netanjahu može da računa na podršku svega 46 poslanika, što je daleko ispod potrebnog broja. Ajzenkot, s druge strane, ima potencijalnih 67 glasova, ali problem predstavlja činjenica da se sve stranke koje čine njegov blok nisu saglasile oko načina na koji bi vlada trebalo da bude formirana.
Izborni rezultati tako su doveli do složenog političkog zastoja. Netanjahuov predizborni blok, koji je imao 53 mesta, ostao je na 46 mandata nakon što je Ujedinjeni Tora judaizam, ultrareligijska stranka koja je dugo bila njegov saveznik, odbila da ga podrži.
Opozicija ima 67 mandata, ali 19 pripada dvema arapskim strankama - Zajedničkoj listi i Raamu. Njihova podrška zato je ključna za svaki pokušaj formiranja vlade bez Netanjahua.
Međutim, značajan deo jevrejske izraelske javnosti, uključujući i pojedine protivnike aktuelnog premijera, ne smatra arapske stranke prihvatljivim koalicionim partnerima. Jedno od mogućih rešenja jeste da one podrže manjinsku vladu izvan same koalicije, obezbeđujući joj parlamentarnu većinu u ključnim glasanjima.
Manjinska vlada podrazumeva da stranke koje čine kabinet nemaju najmanje 61 poslaničko mesto, ali opstaju zahvaljujući podršci poslanika koji nisu njeni članovi. Izraelski zakon za imenovanje vlade zahteva prostu većinu, što znači da vlada može biti izabrana i ako njeni protivnici ne uspeju da se ujedine protiv nje i deo poslanika se uzdrži od glasanja.
Njeno obaranje je, međutim, znatno komplikovanije jer je za to potrebna konstruktivna većina, odnosno podrška više od polovine poslanika alternativnoj vladi.
Ajzenkot planira da formira ono što naziva "vladom nacionalnog vanrednog stanja“. Takva vlada okupila bi četiri jevrejske opozicione stranke sa ukupno 48 mandata: njegov Jašar, stranku Zajedno koju predvode bivši premijeri Naftali Benet i Jair Lapid, Izrael Bejtenu Avigdora Libermana i levu stranku Demokrate, koju predvodi Jair Golan.
Arapske stranke ne bi bile deo kabineta, ali bi pružale podršku vladi u parlamentu, uz određene političke ustupke.
Tanjug AP/Oded Balilty, File
Izrael je i ranije imao manjinske vlade, ali nijedna nije formirana neposredno nakon izbora. Druga vlada Jicaka Rabina postala je manjinska 1993. godine, kada je ultrareligijska stranka Šas napustila koaliciju. Vlada je potom opstala još dve godine uz podršku arapskih stranaka izvan koalicije.
Još jedna mogućnost jeste podrška Ujedinjenog Tora judaizma. Iako je godinama bio saveznik Netanjahua, taj pokret ga nije preporučio tokom postizbornih konsultacija, čime je otvorio prostor za mogućnost da se uzdrži od glasanja ili čak podrži manjinsku vladu koju bi predvodio Ajzenkot. Takav scenario bi, međutim, verovatno zahtevao dodatne ustupke.
Liberman kao prepreka, ultrareligijske stranke kao mogući jezičak na vagi
Jedna od najvećih prepreka Ajzenkotovom planu je Avigdor Liberman, bivši ministar odbrane, spoljnih poslova i finansija. On odbija da podrži bilo koju vladu čiji opstanak zavisi od arapskih stranaka, uz ocenu da bi takav kabinet bio kratkog veka i da bi na kraju samo ojačao Netanjahua.
Liberman umesto toga predlaže formiranje koalicije od 61 poslanika, u kojoj bi učestvovale ultrareligijske stranke, dok bi arapske bile isključene. On smatra da bi nakon formiranja takve vlade pojedini poslanici Netanjahuovog Likuda mogli da napuste svoju stranku i pridruže joj se.
Liberman je time odustao od dugogodišnjeg protivljenja saradnji sa ultrareligijskim partijama. Ipak, njegov predlog dolazi u sukob sa jednim od ključnih zahteva opozicije – ukidanjem opšteg izuzeća ultrareligijskih muškaraca od obaveznog služenja vojnog roka.
Dok ultrareligijske stranke žele da sačuvaju i dodatno učvrste postojeće izuzeće, Ajzenkot, Liberman i drugi opozicioni lideri zalažu se za univerzalnu vojnu obavezu. Postizanje dogovora zato bi zahtevalo značajne ideološke ustupke, a za sada ne deluje izvesno. Dodatnu prepreku predstavlja činjenica da Šas i dalje ostaje uz Netanjahua, uprkos drugačijim signalima koje šalje Ujedinjeni Tora judaizam.
Tanjug AP/Ohad Zwigenberg
Libermanova strategija mogla bi da oslabi Ajzenkotov plan o manjinskoj vladi, ali njih dvojica ipak koordiniraju naredne poteze. Opozicija već planira da iskoristi svoju parlamentarnu većinu kako bi preuzela kontrolu nad Knesetom, zamenila predsednika parlamenta kojeg je imenovao Netanjahu i druge nosioce parlamentarnih funkcija, a zatim počela da sprovodi svoje zakonske inicijative.
Netanjahu nudi vladu nacionalnog jedinstva, ali pod svojim uslovima
Netanjahu pokušava da spreči bilo kakav oblik jevrejsko-arapske političke saradnje. Poslednjih dana objavio je dva video-snimka u kojima poziva na formiranje vlade nacionalnog jedinstva, ali pod uslovima koji podrazumevaju da on ostane premijer i da u novu vlast budu uključene sve stranke njegovog desnog i ultrareligijskog bloka.
Vlade nacionalnog jedinstva u Izraelu tradicionalno su formirane kada najveće političke stranke nisu mogle da pronađu drugačiji izlaz iz izborne krize. Nakon izbora 1984. godine, Šimon Peres iz Laburističke partije i Jicak Šamir iz Likuda dogovorili su zajedničku vladu i rotaciju na premijerskoj funkciji. Slična saradnja nastavljena je i nakon izbora 1988. godine.
Netanjahu je u novijoj istoriji predvodio dva slična aranžmana. Tokom 2020. godine, nakon tri neuspešna izborna ciklusa i krize izazvane pandemijom koronavirusa, Beni Ganc mu se pridružio u vladi nacionalnog jedinstva. Prema dogovoru, Ganc je trebalo da postane premijer nakon 18 meseci.
Međutim, Netanjahu je odbio da usvoji državni budžet, čime je praktično izazvao nove izbore pre nego što je trebalo da se povuče sa funkcije.
Nakon napada 7. oktobra 2023. godine, Ganc i Ajzenkot pridružili su se ratnom kabinetu. Obojica su podnela ostavke posle osam meseci, navodeći nezadovoljstvo Netanjahuovim načinom vođenja rata u Gazi i nedostatkom jasne strategije.
Tanjug/AP Photo/Oded Balilty
Ajzenkot je odbacio premijerove pozive na nacionalno jedinstvo, nazvavši ih „žalosnom iluzijom“. Poručio je da bi Netanjahu, ukoliko zaista želi saradnju, trebalo da prekine veze sa svojim ekstremističkim partnerima i pridruži se vladi koju bi predvodio on.
Pojedini analitičari smatraju da bi Netanjahu na kraju mogao da pristane na razlaz sa ministrom nacionalne bezbednosti Itamarom Ben Gvirom, ali ne i sa ministrom finansija Bezalelom Smotričem i ultrareligijskim strankama. Za sada, međutim, nema naznaka da je spreman na takav ustupak.
Opozicija njegove pozive na jedinstvo uglavnom tumači kao političku taktiku čiji je cilj da se oslabi blok koji bi mogao da ga zameni na vlasti.
Koliko još vremena Netanjahu ima da ostane na vlasti?
Dok se pregovori nastavljaju, Netanjahu ostaje na funkciji vršioca dužnosti premijera sve dok nova vlada ne položi zakletvu.
Ajzenkot ima 28 dana od prošle nedelje da postigne dogovor sa strankama svog bloka o raspodeli ministarskih mesta, budžetu i političkim prioritetima. Može da zatraži i dodatno produženje od 14 dana. Ukoliko ne uspe da formira vladu, mandat može biti poveren drugom kandidatu, koji bi dobio 28 dana za pregovore.
Tanjug AP/Ohad Zwigenberg
Ako Netanjahu dobije tu priliku, verovatno će pokušati da privuče neku od opozicionih stranaka ili pojedinačne poslanike u svoj blok. Ajzenkot, Benet, Liberman i Golan već su izjavili da neće ući u vladu koju bi on predvodio.
Pošto njegovom bloku nedostaje osam poslaničkih mesta do većine, Netanjahuu bi bilo potrebno da pridobije najmanje osam pojedinačnih poslanika iz opozicije, što predstavlja ozbiljan politički izazov.
Ipak, vreme mu ide naruku. Ukoliko ni drugi kandidat ne uspe da formira vladu, mandat se vraća Knesetu, koji dobija dodatnih 14 dana da predloži novo ime. Ako ni tada ne bude dogovora, politički zastoj mogao bi da dovede do novih izbora.
Do tada bi Netanjahu ostao na funkciji vršioca dužnosti premijera, uprkos tome što je izgubio parlamentarnu većinu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)