Kako veštačka inteligencija menja doslovno sve - od cena struje, pa sve do novog ajfona?

Američka ekonomija sve više svojih "jaja" stavlja u jednu korpu - korpu veštačke inteligencije (AI). Tehnološki giganti investiraju stotine milijardi dolara u data centre, procesore i računarsku infrastrukturu, sve češće se zadužujući na tržištima obveznica kako bi finansirali ovu nezapamćenu trku.

Eksplozija AI tehnologije više nije ograničena samo na Silicijumsku dolinu. Ona danas pokreće građevinsku aktivnost, otvara nova radna mesta, povećava prihode lokalnih samouprava i podiže vrednost akcija na berzama. Istovremeno, ovaj trend utiče na cene elektronskih proizvoda i počinje da ostavlja trag čak i na stopu inflacije.

Prema analizi lista Wall Street Journal, veštačka inteligencija je postala jedan od najznačajnijih faktora ekonomskog rasta SAD. Ipak, ono što je danas izvor snage, sutra bi moglo postati slabost ako investicije uspore ili ako tržišta prestanu da finansiraju ovaj bum istim tempom.

AI zaslužan za trećinu rasta BDP-a

Kombinacija ulaganja u infrastrukturu i rasta berzanskih indeksa izazvanog AI trendom odgovorna je za otprilike trećinu nedavnog ekonomskog rasta Sjedinjenih Država, tvrdi Majkl Pirs, ekonomista u kompaniji Oxford Economics.

Smatra se da su investicije direktno povezane sa veštačkom inteligencijom doprinele skoro četvrtini ukupnog rasta BDP-a u poslednjem periodu. Razvoj data centara stvara potražnju ne samo za procesorima, već i za zemljištem, građevinskim materijalom, specijalizovanim kadrovima, sistemima za hlađenje i rezervnim generatorima. Reč je o lancu investicija koji se preliva na brojne privredne grane.

"U velikoj meri, trenutna ekonomija je vođena veštačkom inteligencijom", ističe Džonatan Milar, ekonomista u Barclays banci.

Berzanski bum podstiče potrošnju

Pexels

Drugi veliki mehanizam podrške privredi prolazi kroz Vol Strit. Rast vrednosti proizvođača poluvodiča i drugih kompanija koje se smatraju "pobednicima AI revolucije" značajno je povećao neto bogatstvo američkih domaćinstava.

U prvom kvartalu 2026. godine, neto bogatstvo domaćinstava u SAD dostiglo je rekordnih 174 biliona dolara, što je porast od 13 biliona u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Federalnih rezervi. Najveći deo ovog skoka potiče upravo od rasta cena akcija. Kada vrednost investicionih portfolija raste, potrošači - naročito oni iz viših slojeva, skloniji su većoj potrošnji.

Cena napretka: Uvoz i inflacija

Ipak, svaki dolar uložen u AI ne pretvara se automatski u rast američke proizvodnje. Veliki deo opreme za data centre, poput memorijskih čipova i elektronskih komponenti, dolazi iz uvoza. U prvih pet meseci 2026. godine, SAD su iz Tajvana uvezle računarsku opremu i komponente u vrednosti od 90 milijardi dolara, dok je u istom periodu 2024. taj iznos bio svega 20 milijardi.

Istovremeno, ogromna potražnja podigla je cene čipova, što se direktno preliva na potrošače. WSJ napominje da bi predstojeći iPhone 18 Pro, koji se očekuje u septembru, verovatno bio jeftiniji da cene memorijskih komponenti nisu ovoliko porasle zbog AI trke.

Ulog od 4 biliona dolara

pixabay; Credit: Marcin Golba/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Uprkos povremenim korekcijama na berzi, investicioni zamah ne jenjava. Analitičari procenjuju da će ukupni kapitalni izdaci kompanija Alphabet, Amazon, Meta, Microsoft i Oracle do kraja 2029. godine dostići neverovatnih 4 biliona dolara.

Paralelno sa investicijama, raste i zavisnost od duga. Procenjuje se da će emisije obveznica pet vodećih tehnoloških grupa i kompanije SpaceX ove godine dostići 285 milijardi dolara, što je drastičan skok u odnosu na 109 milijardi iz 2025. godine.

Pitanje koje sada muči ekonomiste nije više da li AI utiče na privredu, već šta će se desiti ako ovaj motor prestane da radi sadašnjim tempom. Bez AI investicija, američka ekonomija bi već sada bila u fazi ozbiljnog hlađenja. Svako usporavanje na ovom polju moglo bi doneti teške posledice za globalno tržište.