Da li može doći do nestašice energenata? Beslać i Ćirković o rezervama, cenama i dometu državnih mera

Ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović, juče je izjavila da nema potrebe da se stvara bilo kakva panika ili strah da bi moglo doći do nestašice energenata, dizela, benzina na našim benzinskim pumpama, i da to sve može biti pokriveno proizvodnjom u našoj rafineriji i onome što radi NIS. Ministarka je dodala da je država spremna da reaguje sa nekim rezervama na tržištu. Zbog čega ta najava, "ako je sve u redu", i da li je potrebna intervencija države u smislu povlačenja nekih rezervi na tržište za Euronews Srbija govore novinarka Ruža Ćirković i profesor dr Milan Beslać, ekonomista. 

"Ta informacija je značajna iz prostog razloga što mi na svetskom tržištu imamo nedostatak nafte i naftnih derivata otprilike oko 34%. Imamo 20% što nam dolazi kroz Ormuski moreuz, imamo 10% što nam dolazi sa ruskog tržišta, i imamo 4% zastoja zbog ovoga oštećenja naftovoda istok-zapad kroz Saudijsku Arabiju i na taj način je došlo do manjka nafte na svetskom tržištu, samim tim potražnja je veća nego što bi inače bila da imamo ovo sve što sad nedostaje, i zato cene rastu i to je neminovno", kaže profesor Beslać. 

Na pitanje zašto se ministarka oglasila povodom situacije na tržištu nafte, Milan Beslać kaže da je cilj bio da se javnost uveri da, uprkos trenutnim teškoćama i nedostatku nafte na svetskom tržištu, Srbija za sada raspolaže dovoljnim rezervama.

"Imamo dve vrste rezervi – rezerve Republike Srbije i rezerve NIS-a. One će u nekom kratkotrajnom periodu, dakle ne dugoročno, ali nekoliko meseci, biti dovoljne ukoliko se ova kriza ne reši i ukoliko ne bude nekog protoka kroz Ormuski moreuz, odnosno dok se ne reši pitanje snabdevanja kroz ovaj naftovod istok–zapad“, rekao je Beslać.

Prema njegovim rečima, nema razloga očekivati da će se manjak ruske nafte na svetskom tržištu pojaviti u punom obimu u kratkom roku.

"Ni ja lično ne očekujem da će se ovaj nedostatak od 10 odsto ruske nafte pojaviti na tržištu u kratkom roku, jer će ovaj rat potrajati još dugo“, naveo je Beslać.

On ocenjuje da informacije o trenutnom stanju rezervi predstavljaju ohrabrujuću vest, ali istovremeno upozorava da ne treba očekivati pad cena nafte ukoliko se ne reše problemi koji trenutno utiču na snabdevanje.

Euronews Srbija

"To je jedna pristojna vest, dobra vest. Naravno, ne treba očekivati da cene nafte, ukoliko se ne reše ovi inputi koji jesu, dođu do pada, već treba očekivati neki blagi porast“, istakao je Beslać.

Ekonomski stručnjaci iz sveta tvrde da trenutni rast više nije posledica zatvaranja svetskih naftnih puteva, već, kako su oni istakli, "fundamentalne promene na tržištu". Srbija mora da reaguje smanjenjem akciza, a postavlja se pitanje do kad uopšte možemo na taj način se ponašamo

"Mi se odlično držimo, ali ja, koliko vidim, JP Morgan i ove kuće koje prognoziraju cenu nafte, one su objavile da više ne mogu sa sigurnošću da prognoziraju kako će se kretati cena na tržištu, jer je potpuno neizvesno i ovaj rat na Bliskom istoku i rat u Ukrajini koliko će oni trajati. Dakle, svetsko tržište se fundamentalno menja zbog tih ratova, a ja mislim da je to jedan globalni obračun za raspored moći i da će on trajati dosta dugo. Ja se nadam, da naša država ima neka alternativna rešenja", rekla je Ruža Ćirković.

Do kad je uopšte država u mogućnosti da smanjuje akcize na gorivo?

Bez obzira na mere koje država preduzima od početka krize, cena dizela je do danas porasla za 21 odsto, ukazuje Milan Beslać.

"Vidite, bez obzira na ovu amortizaciju države od početka ove krize do danas, naftni derivat, odnosno dizel, poskupeo je 21 odsto. Dakle, nije to baš malo poskupljenje“, rekao je Beslać.

On objašnjava da država, kako bi ublažila posledice rasta cena, ima dve osnovne poluge – smanjenje akcize i korišćenje operativnih rezervi.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

"Da država nije intervenisala, cena dizela, odnosno naftnih derivata, i benzina i dizela, bila bi znatno veća. Bila bi znatno veća. Ali ovo su kratkoročne mere i one ne mogu da idu u nedogled“, naveo je Beslać.

Prema njegovim rečima, država je u prethodnom periodu više puta smanjivala akcizu, najpre za 15, zatim za 20, a sada za 25 odsto.

"Država je prvo smanjivala akcizu na 15, 20, pa sad 25 odsto. To je, po nekim proračunima, ja ne znam da li je toliko, budući da tu imate i prilive, pa na osnovu toga imate i odlive. Znači, akciza je oko 200 miliona evra smanjena“, rekao je Beslać.

Beslać je ukazao i na postojanje dodatne rezerve koja bi, kako navodi, mogla da bude iskorišćena u određenim kriznim situacijama, ali nije želeo da iznosi detalje o njoj.

Pitanje NIS-a

Kada je reč o situaciji u vezi sa NIS-om, novinarka Ruža Ćirković ocenjuje da i dalje nema dovoljno informacija o tome šta konkretno koči pregovore o rešavanju pitanja vlasništva i poslovanja kompanije.

"Meni je jako interesantno da mi nikako nemamo informacije o tome šta je u stvari problem. Možemo samo da slutimo“, rekla je Ćirković.

Tanjug/Dejan Živančević

Ona je kao jednu od mogućih prepreka pomenula pitanje uslova pod kojima bi ruska strana izašla iz vlasništva, navodeći da je MOL nedavno saopštio da ne želi mogućnost da se ruski vlasnici u budućnosti vrate u vlasničku strukturu NIS-a.

"Sad je MOL, mislim, juče ili prekjuče, saopštio da nema šanse da će dozvoliti da u ugovoru piše da Rusi mogu da reotkupe ponovo, da se vrate u vlasništvo. Tako da pretpostavljam da su u tim pregovorima Rusi tražili ono što su oni davali zapadnim kompanijama u Rusiji kada su izlazile zbog sankcija - da u roku od dve godine mogu da reotkupe svoje vlasništvo. Verovatno su i oni tako nešto tražili“, navela je Ćirković.

Kao drugo pitanje koje, prema njenim rečima, ostaje otvoreno, Ćirković izdvaja motiv ruske strane za prodaju NIS-a, posebno imajući u vidu ograničenja koja se odnose na raspolaganje novcem od eventualne prodaje.

"Za mene uopšte nije jasno kakav je motiv Rusa da NIS prodaju, s obzirom na to da se insistira na tome, taj OFAC, da ni te pare koje Rusima treba da pripadnu od prodaje ne mogu biti transferisane Rusiji, jer bi mogle da se koriste za rat u Ukrajini. Ne razumem zašto će, gde je njihov motiv za prodaju“, rekla je ona.

Ćirković ističe da zbog nedostatka zvaničnih informacija može samo da pretpostavlja šta predstavlja prepreku u pregovorima.

Ona je dodala i da je posebno neobično to što, kako kaže, u javnost nije dospela nijedna konkretnija informacija o tome šta tačno usporava postizanje dogovora.

"Vrlo mi je zanimljivo da nije ni procurilo šta je u stvari, šta koči. Moguće da i Amerikanci čekaju da se dođe do razrešenja u Ukrajini, mada ja lično ne vidim ni tu njihov interes da taj rat prekinu“, rekla je Ćirković.

Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.