Koji su najtraženiji fakulteti u Srbiji: Gde su danas najveće šanse za zaposlenje i kakva su očekivanja generacije Z

Izbor fakulteta jedna je od prvih velikih odluka koju mladi donose, ali podaci o upisu pokazuju da se želje budućih studenata i potrebe tržišta rada ne poklapaju uvek. Psihologija, medicina, stomatologija, FON i ekonomija i dalje su među najtraženijim studijama, dok se za pojedine tehničke smerove, iako postoji velika potražnja poslodavaca, gotovo i nije prijavilo dovoljno kandidata. Postavlja se pitanje šta onda najviše utiče na odluke maturanata, da li popularnost određenog fakulteta znači i siguran posao, gde se danas otvaraju najveće prilike za mlade stručnjake, ali i kako se menjaju potrebe kompanija i koje veštine će biti najvažnije u narednim godinama.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Euronews Srbija da nije tako veliki raskorak između onoga što mladi žele i onoga što tržište rada traži, ali i navodi da je slaba potražnja za određenim tehničkim usmerenjima, ali ne na svim fakultetima.

"Mladi, ipak, više negde teže da idu u velike gradove poput Novog Sada, Beograda ili Niša, ali vidimo da su upražnjena mnoga tehnička usmerenja u manjim fakultetskim centrima ili na manjim fakultetima poput Bora, Subotice, gde zaista određeni smerovi geodezije, građevine i tostalih ehničkih usmerenja zaista nisu ni popunili upisne kvote", rekao je on. 

Već godinama se, kaže on, psihologija je u samom vrhu potražnje od strane maturanata, odnosno budućih brucoša.

Sa druge strane, navodi on, postoje fakulteti koji imaju veće upisne kvote, kao što su studije medicine i stomatologije, koje su popularne i u Srbiji.

Stomatologija je, navodi, on, dosta perspektivna jer nudi mogućnost da rada i u privatnoj praksi i za otvarnje sopstvene ordinacije. 

"Sposobnost učenja"

Turinski kaže da su mladi svesni situacije na tržištu, pogotovo kada je reč o usmerenjima koja su bila popularna poslednjih godina, kao što je IT koji je dugo bi perspektivna oblast.

Pad broja oglasa za ta zanimanja od 35 odsto, Turinski objašnjava ekonomskom krizom, a i uticajem veđtačke inteligencije.

"I ovo što se sad dešava u IT industriji ne možemo da nazovemo nužno krizom na tržištu rada. Više je optimizacija rada i dobijamo neko realno stanje, odnosno realnu sliku i realne potrebe šta je to ono što je negde potrebno IT industriji. Mladi to negde osluškuju i nemaju više tolikupomamu kao što smo imali godinama kad je zaista IT doživljavao ekspanziju iz godine u godinu i kad je bilo vrlo lako zaposliti se, pa čak i tokom studija", rekao je on.

Pre 2022. godine mnoge IT kompanije su angažovale već nesvršene studente sa treće i četvrte godine studija i potom im davale zaposlenje.

Pexels

"To više, nažalost, nije tako. Sada je taj prag podignut, i ta lestvica na kojoj je neophodno da uđete u IT industriju je negde podignuta, i očekuje se, da kažemo, širina znanja. Nije više dovoljno da poznajete samo jednu tehnologiju pa da odmah budete lako zapošljivi u ovoj industriji, nego je zaista potrebno da poznajete mnogo više tehnologija i da imate sposobnost učenja, da poznajete sistem, da znate kako jedna firma posluje, da imate i mnoge meke veštine koje su vam potrebne za rad. I samim tim vidimo da ni potražnja u IT-ju i nije opala, ako pogledamo generalno", eekao je on.

On je rekao su ETF ili FTN u Novom Sadu popularni fakulteti, dok sa druge strane PMF u Novom Sadu nije popunio sve svoje kvote koje je raspisao.

"Mlade i dalje interesuje softversko inženjerstvo, na primer, za koje i dalje imamo dovoljno poslova na našem tržištu. Međutim, ono što će im definitivno biti neophodno jeste da razvijaju i tu svoju širinu znanja kad budu stupili na tržište rada", rekao je Turinski.

                              Više o ovoj temi pogledajte u videu iznad teksta.