MMF: Razvijene zemlje moraju da smanje dug zbog rasta troškova zaduživanja

Razvijene ekonomije, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, trebalo bi da smanje zaduživanje i nivo javnog duga zbog rasta troškova servisiranja duga, upozorila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.

U intervjuu za BBC, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, Georgijeva je rekla da su globalni ekonomski šokovi povećali nivo duga, dok vlade do sada nisu preduzele dovoljno mera kako bi ograničile troškove njegovog servisiranja.

"Vreme je da se preduzmu mere", rekla je Georgijeva, ističući da je za to potrebna politička hrabrost.

Ona je navela da su ratovi i poremećaji u snabdevanju naftom podstakli inflaciju i doveli do rasta troškova zaduživanja država.

Georgijeva je poručila razvijenim ekonomijama da treba da smanje nivo javnog duga i daju prioritet fiskalnoj konsolidaciji, dok centralne banke treba da nastave da ispunjavaju svoj mandat očuvanja stabilnosti cena.

"To su politički teški koraci, ali neophodni", rekla je direktorka MMF-a.

Javni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je 40 biliona dolara i udvostručio se za približno deset godina. Rast troškova zaduživanja dodatno opterećuje američke javne finansije.

Georgijeva je ocenila da situacija u Velikoj Britaniji nije bitno drugačija od situacije u drugim velikim razvijenim ekonomijama. Prema najnovijim podacima, britansko državno zaduživanje u avgustu iznosilo je 18,3 milijarde funti, dok su troškovi kamata na dug bili najviši za avgust od početka mesečnog praćenja 1997. godine.

Govoreći o mogućem uticaju veštačke inteligencije na finansijsku stabilnost, Georgijeva je upozorila da bi veći broj slučajeva u kojima sistemi veštačke inteligencije deluju nepredvidivo mogao predstavljati značajan rizik po globalni finansijski sistem.

Ona je navela da svetsku ekonomiju trenutno oblikuju dve suprotstavljene sile - energetski šok izazvan poremećajima u snabdevanju i snažan talas ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, trajna normalizacija snabdevanja energentima iz zemalja Persijskog zaliva bila bi važan korak ka stabilizaciji globalne ekonomije, ali, kako je navela, do toga još nije došlo.