Najnovija odluka NBS: Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
U saopštenju se navodi da je međugodišnja inflacija nastavila da se kreće u granicama cilja (3±1,5 odsto), s tim da se u junu spustila ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto, da bi u julu bila dodatno snižena na 1,9 odsto.
Ostvarena inflacija u prethodnim mesecima bila je niža od očekivanja, pre svega zbog dobrog roda voća i povrća koji se odrazio na kretanje njihovih cena. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da su za sada izostali veći sekundarni efekti energetskog šoka, Izvršni odbor očekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je očekivao prema majskoj projekciji i da će nastaviti da se kreće u granicama cilja 3±1,5% do kraja perioda projekcije", navode u NBS.
Dodaju da se i dalje očekuje da se inflacija u septembru nađe oko nivoa od četiri odsto prvenstveno zbog efekta niske baze iz prošle godine usled primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.
Koji su rizici?
U NBS navode da su bolja i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,6 odsto međugodišnje, nakon 3,2 odsto u prvom tromesečju.
Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivan doprinos, kao rezultat rasta privatne potrošnje, dali su uslužni sektori, pri čemu je ubrzanju rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.
Povezane vesti
"Iako su dosadašnji efekti eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost bili manji nego što se prvobitno očekivalo, neizvesnost u pogledu daljeg razvoja situacije i dalje je izražena", kažu u Centralnoj banci.
Zulfugar Karimov / Alamy / Profimedia
Kako se navodi u saopštenju, dosadašnjem ublažavanju posledica na domaćem tržištu doprineli su korišćenje raspoloživih zaliha energenata i ograničeno prenošenje energetskog šoka zahvaljujući smanjenju akciza na naftne derivate.
"Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika", istakao je Izvršni odbor.
Ukoliko proceni da ostvareni rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.
Komentari (0)