Foto-finiš pregovora, transakcije na čekanju: Da li će se problemi sa NIS-om rešiti u septembru?

Operativna licenca američkog Ministarstva finansija, odnosno OFAC-a, ponovo je produžena kako bi Naftna industrija Srbije (NIS) mogla da nastavi preradu sirove nafte, uvoz sirovine i druge aktivnosti neophodne za redovno snabdevanje tržišta. Istovremeno je produžena i dozvola mađarskom MOL-u za nastavak pregovora sa ruskim Gazpromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. Nova odluka OFAC-a ponovo je otvorila pitanje koliko je situacija oko NIS-a daleko od konačnog rešenja i da li su najave da bi problem mogao biti završen u septembru zaista opravdano optimistične.

Ekonomista Milan Beslać ocenjuje da ga novo produženje licenci nije iznenadilo. Kako kaže, očekivao je i produženje operativne licence za NIS i dozvole za nastavak pregovora između MOL-a i Gazpromnjefta.

"NIS je i dalje pod sankcijama. Ovo nisu delimično ukinute sankcije, već privremene operativne dozvole koje omogućavaju da kompanija nabavlja naftu, transportuje je, prerađuje i distribuira derivate“, objašnjava Beslać.

Ipak, kada je reč o mogućnosti da se čitav proces okonča u septembru, Beslać je znatno oprezniji.

"Tu sam pesimista. Bilo je dovoljno vremena do sada. Već je nekih sedam meseci kako je završena due diligence analiza od strane MOL-a. Sedam meseci nije predugačak rok, objektivno, ali budući da ovo nije redovna prodaja, nego prodaja pod prinudom i pritiskom, rokovi se skraćuju“, navodi on.

Dodatnu rezervu kod njega izaziva činjenica da je i nova dozvola za pregovore izdata na 30 dana.

"Da je to negde u završnoj fazi, ne bi bilo 30 dana, nego bi bilo 15, 10 ili ne znam koliko. Ostavljeno je isto vreme i za JANAF, i za NIS, i za MOL i Gazprom Neft“, kaže Beslać.

NIS između američkih i ruskih interesa

Predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milan Babić upozorava da učestalo produžavanje rokova ostavlja NIS u veoma teškom položaju.

"Kad vam neko drži makaze iznad ušiju, vi ste uvek na oprezu. Ne možete da budete stabilni“, slikovito je opisao situaciju Babić.

Prema njegovim rečima, problem dodatno komplikuje činjenica da je NIS praktično između dva velika geopolitička interesa.

"Našli smo se u situaciji da te makaze, jednu ručku drži Amerika, drugi krak drži Rusija. I onda oni sa njima rade onako kako njima odgovara“, rekao je Babić.

On ukazuje i na rizik koji za poslovanje NIS-a predstavlja zavisnost od transporta nafte preko hrvatskog JANAF-a, ali i činjenicu da kompanija, zbog sankcija, nema potpunu slobodu u održavanju i razvoju poslovanja.

Tanjug/Dejan Živančević

Beslać dodaje da se privremenim licencama NIS-u omogućava samo obavljanje osnovnih operativnih aktivnosti, dok širi režim sankcija i dalje ostaje na snazi.

To, između ostalog, znači da kompanija nema punu slobodu kada je reč o održavanju postrojenja, nabavci rezervnih delova i novih tehnologija.

"NIS nije oslobođen sankcija koje su uvedene 10. januara 2025. godine. Privremenim operativnim licencama odobravaju se samo određene funkcije“, ističe Beslać.

Zašto nema konačne prodaje?

Jedno od ključnih pitanja jeste zbog čega Gazpromnjeft i dalje nije prodao svoj većinski paket u NIS-u, ako sankcije predstavljaju ozbiljan pritisak na poslovanje kompanije.

Babić smatra da bi jedno od mogućih rešenja bilo da se Srbiji omogući preuzimanje upravljanja NIS-om, ali istovremeno priznaje da je takav scenario teško sprovesti zbog zahteva američke administracije.

Euronews

"Amerikanci žele da Rusi odavde izađu i sa vlasništvom i sa upravljanjem. Fizički da ne postoje ovde“, objašnjava Babić.

Beslać, sa druge strane, smatra da ruska strana možda nema snažan ekonomski motiv da proda NIS, već da je pitanje za Moskvu pre svega geopolitičko.

"Uveren sam, ali to što sam ja uveren ne znači da je to tačno, da Rusi zaista ne žele da prodaju. To ne žele zato što bi to bio njihov mali, ali ipak geopolitički poraz“, ocenjuje on.

Istovremeno, prema njegovoj proceni, NIS za ruski sistem nema presudan ekonomski značaj, ali ima političku i stratešku vrednost.

Srbija kao potencijalni kupac?

Jedna od opcija o kojoj se sve češće govori jeste direktno uključivanje države Srbije u kupovinu ruskog paketa.

Beslać navodi da bi država, prema Zakonu o privrednim društvima, mogla da uputi javnu ponudu za otkup akcija, pri čemu bi ponuda morala da obuhvati i akcije manjinskih akcionara.

On, međutim, ukazuje da Srbija do sada nije zvanično izašla sa konkretnom ponudom za kupovinu 56,15 odsto akcija koje su u ruskom vlasništvu.

"Država Srbija je u budžetu izdvojila 1,4 milijarde evra za eventualnu transakciju. Ali zvanično, bar po informacijama koje ja imam, nikada nije izašla sa konkretnim predlogom za kupovinu 56,15 odsto akcija“, kaže Beslać.

Euronews

Srbija bi, prema njegovom mišljenju, mogla i da se uključi u nadmetanje sa MOL-om.

"Možemo da se uključimo u kupovinu ovih 56,15 odsto akcija, zvanično, da damo ponudu, kao što je to uradio i MOL. Pa onda da vidimo ko će više da plati“, smatra Beslać.

Ipak, takav scenario otvorio bi novo pitanje – da li bi američki OFAC odobrio transakciju i kako bi ona bila finansirana.

Ukoliko bi došlo do prodaje većinskog paketa, jedno od najkomplikovanijih pitanja bilo bi gde bi novac od transakcije mogao da bude uplaćen i da li bi međunarodne banke uopšte želele da učestvuju u takvoj operaciji.

Banke bi mogle da budu izložene riziku od sekundarnih američkih sankcija ukoliko bi transakcija bila ocenjena kao kršenje američkog režima sankcija.

Zbog toga se pitanje vlasništva nad NIS-om ne može posmatrati samo kao klasična kupoprodaja kompanije. Potrebno je rešiti i način plaćanja, transfer novca, finansiranje transakcije i odnos prema američkim sankcijama.

Detaljan prilog pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu