Svet više nema problem sa naftom, ali šta je sa benzinom: Svetske rafinerije proizvode oko 10 odsto manje goriva

Najveći globalni manjak u snabdevanju naftom u istoriji bio je među glavnim brigama ekonomista od početka rata sa Iranom. Međutim, čak i nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran ponovo uvele blokade kroz Ormuski moreuz, što je cenu nafte podiglo iznad 80 dolara po barelu, svetska ekonomija suočava se sa novim problemom - benzinom, odnosno sposobnošću sveta da ga proizvede.

Stotine miliona barela nafte koje su tokom proteklih nekoliko nedelja izašle iz Persijskog zaliva povećale su raspoložive globalne zalihe sirove nafte, ali sama sirova nafta nema veliku upotrebnu vrednost. Potrebno ju je preraditi u proizvode koje ljudi svakodnevno koriste – asfalt, plastiku, lož-ulje, avionsko gorivo, dizel i benzin.

Međutim, svetski kapaciteti za preradu nafte ozbiljno su ograničeni. Razlog je delom poremećaj lanaca snabdevanja izazvan ratom, ali i činjenica da je Iran tokom sukoba napao desetine rafinerija na Bliskom istoku. Uz to, Ukrajina je poslednjih meseci intenzivirala napade na rusku energetsku infrastrukturu.

Dodatni problem predstavljaju ekstremno visoke temperature, koje otežavaju proces destilacije u rafinerijama jer zahtevaju stabilne i kontrolisane uslove rada, prenosi CNN.

Prema rečima Nataše Kaneve, direktorke sektora za istraživanje robnih tržišta u JPMorganu, svetske rafinerije danas prerađuju 8,4 miliona barela sirove nafte manje dnevno nego pre početka rata, što znači da proizvode oko 10 odsto manje goriva.

"Pitanje više nije da li će se sirova nafta vratiti na tržište, već koliko brzo će globalni sistem prerade moći da je obradi", ocenila je Kaneva.

Ponuda i (nedostatak) tražnje 

Promet kroz Ormuski moreuz i dalje nije u potpunosti normalizovan. Obnovljeni sukobi na Bliskom istoku, izjava predsednika SAD Donalda Trampa da je memorandum o razumevanju između SAD i Irana "završen", kao i ponovno uvođenje pomorske blokade pod vođstvom SAD, usporili su oporavak saobraćaja tankera kroz ovaj ključni pomorski prolaz.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Ipak, proizvodnja nafte na Bliskom istoku postepeno se oporavlja i sada je veća za oko četiri miliona barela dnevno u odnosu na maj, navodi Macquarie Research.

U poslednjih nekoliko sedmica kroz Ormuski moreuz prošlo je oko 200 miliona barela nafte, što odgovara zalihama dovoljnim za približno 17 dana globalne potrošnje, prema procenama kompanije Lipow Oil Associates.

"Osnovna slika tržišta nafte nije se promenila – u svetu ima dovoljno nafte, pod uslovom da može da stigne tamo gde je potrebna", rekao je Rob Tamel, viši portfolio menadžer u kompaniji Tortoise Capital.

Pitanje je šta učiniti sa tom naftom. Tokom rata potražnja za naftom opala je jer je ponuda bila ograničena, a potrošači i kompanije smanjili su potrošnju.

To je pomoglo da cene ostanu niže nego što su mnogi analitičari očekivali, ali je istovremeno zakomplikovalo oporavak energetskog tržišta.

Kina je, na primer, smanjila preradu nafte za oko tri miliona barela dnevno, dok je istovremeno značajno povećala proizvodnju električne energije iz uglja i ubrzala prelazak na električna vozila.

Istovremeno je koristila državne strateške rezerve kako bi nadoknadila manjak nafte iz Persijskog zaliva i znatno smanjila izvoz benzina i dizela u susedne zemlje, čime je dodatno pogoršala nestašice goriva u jugoistočnoj Aziji.

Pre nego što Kina ponovo poveća kapacitete za preradu nafte, vlada će želeti garancije da se isporuke sirove nafte kroz moreuz odvijaju nesmetano, ocenila je Kaneva.

Procena štete 

Obnavljanje sukoba u Persijskom zalivu dodatno otežava ponovno pokretanje rafinerija na Bliskom istoku.

Region raspolaže kapacitetom prerade od 11,7 miliona barela dnevno, ali će ponovno aktiviranje tih postrojenja biti teško ukoliko proizvedeno gorivo ne bude moglo da se transportuje i plasira na tržište.

Još ozbiljniji problem predstavlja činjenica da je Iran tokom rata, prema podacima JPMorgana, napao oko 30 rafinerija u regionu. Za sada nije poznato u kojoj meri će ta postrojenja biti operativna nakon obnove.

Tanjug/AP

Nakon što je Bliski istok tokom rata obustavio izvoz goriva, Amerika je postala glavni izvoznik benzina i dizela.

Američke rafinerije povećale su proizvodnju avionskog goriva za evropsko tržište i dizela za Australiju i Aziju.

To je, međutim, ograničilo količine goriva namenjene domaćem tržištu, zbog čega cene benzina u SAD nisu pale onoliko koliko je predsednik Donald Tramp najavljivao.

Problemi sa rafinerijskim kapacitetima u SAD traju godinama. Od početka ove decenije zatvorene su četiri rafinerije u Kaliforniji zbog visokih troškova poslovanja i strožih ekoloških propisa.

Poslednja velika američka rafinerija izgrađena je još 1977. godine u Gerivilu, u saveznoj državi Luizijana.

Rusija kao novi problem

Zato ovo nije baš najbolji trenutak za Rusiju, koja je najveći svetski izvoznik lož-ulja i drugi najveći izvoznik dizela (iza Sjedinjenih Američkih Država), da jednostavno prestane da izvozi gorivo.

Rusija je prošle nedelje zabranila izvoz dizela nakon što su ukrajinski dronovi nastavili napade na ruske rafinerije. Zemlja se poslednjih nedelja suočava sa ozbiljnim nestašicama goriva: automobili čekaju u redovima na benzinskim stanicama, a cene goriva u pojedinim regionima porasle su za 50 odsto u samo nekoliko poslednjih dana.

Ovi prekidi u snabdevanju stvaraju velike probleme i na globalnom tržištu dizela: prema navodima JPMorgana, petina ukupnog smanjenja svetske prerade nafte posledica je gubitka ruskih kapaciteta. Rusija je pre ukrajinskih napada izvozila oko 800.000 barela dizela dnevno, što je činilo oko 12 odsto ukupnog svetskog izvoza dizela, navodi Endi Lipou, predsednik kompanije Lipow Oil Associates.

To je jedan od glavnih razloga zbog kojih su fjučersi na dizel porasli za 20 odsto u poslednje tri nedelje – i zbog čega bi cene benzina i dizela mogle ostati visoke znatno duže nego što bi bilo poželjno, čak i ako se isporuke nafte ponovo normalizuju.

"Iako je razumljivo što je pažnja tržišta i dalje usmerena na Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih faktora koji će određivati ravnotežu na globalnom tržištu prerade nafte sada bi se mogao nalaziti gotovo 2.000 milja severnije", rekla je Kaneva.