Tri energetska rizika pred Srbijom: NIS, gas i struja – gde je najveća opasnost?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija se suočava sa tri velika energetska izazova, a to su budućnost Naftne industrije Srbije (NIS), sigurnost snabdevanja gasom i stabilnost elektroenergetskog sistema. Dok se problemi sa NIS-om i gasom mogu menjati sa geopolitičkom situacijom i završetkom rata u Ukrajini, dugoročno najveći izazov predstavlja električna energija, kaže za Euronews Srbija energetičar Miloš Zdravković.
On navodi da se energetska sigurnost ne može graditi za jednu zimu ili jedan mandat vlade, već zahteva planiranje za narednih deceniju, dve.
"Energetska sigurnost se ne gradi za jednu zimu, niti za jedan mandat jedne vlade ili jednog parlamenta. Ona se gradi za 10, 20 godina unapred. Prave se infrastruktura i rezerve, ulaže se u stručne kadrove i država ozbiljno planira", kaže Zdravković.
Govoreći o situaciji oko NIS-a, Zdravković ocenjuje da je reč pre svega o posledici globalnih geopolitičkih okolnosti na koje Srbija nije mogla presudno da utiče.
"NIS je nešto na šta niko u ovoj državi nije mogao da utiče. Ovo su svetska dešavanja i ja bih rekao kratkoročna, jer rat mora da se završi pre ili kasnije", navodi on.
Navodeći da je rafinerija u Pančevu modernizovana, kao i distributivni lanac i da su to bili dobri potezi, Zdravković kaže da danas ključni problem nije vlasnička struktura u NIS-u, već sigurnost snabdevanja sirovom naftom.
On smatra da bi dugoročno trebalo raditi na većem broju pravaca snabdevanja sirovom naftom.
Povezane vesti
Govoreći o mogućem rešenju za vlasničku strukturu NIS-a, on ocenjuje da je situacija veoma složena i da zavisi od šire geopolitičke slike.
TANJUG/ Naftna industrija Srbije
"Očekujem da će da ostane u ruskom vlasništvu, ako se rat brzo završi. Ako se ne završi, verovatno je najbolja ta varijanta sa MOL-om, ali svakako je loša varijanta generalno", rekao je on.
Gas – diversifikacija, ali bez odricanja od prednosti
Kada je reč o gasu, Srbija je, prema rečima Zdravkoviću, godinama koristila prednost svog geografskog položaja i infrastrukture izgrađene za dopremanje ruskog gasa.
"Mi smo koristili benefite geografskog položaja i političkih odluka iz prošlosti, kada je napravljen Turski tok. Imali smo uredno snabdevanje i po ceni koja je bila izuzetno povoljnija u odnosu na ostatak Evrope", navodi on.
On, međutim, smatra da je diversifikacija neophodna i da cilj ne bi trebalo da bude zamena jedne zavisnosti drugom, već stvaranje konkurencije između različitih izvora.
"Veze sa Rusijom treba da zadržimo ali ono što smo mogli da uradimo jeste da proširimo pre svega skladište gasa u Banatskom Dvoru, ali da napravimo i novo", rekao je on.
Prinskrin/Youtube/RTS Sajt - Zvanični kanal
Zdravković kaže da prava diversifikacija znači više dobavljača, više pravaca snabdevanja i dovoljno velike skladišne kapacitete.
Povezane vesti
"To smo mogli da uradimo. Naš cilj ne treba da bude zavisnost od Rusije i zavisnost od nekog drugog, nego stvaranje konkurencije između različitih izvora", kaže Zdravković.
Važnu ulogu, prema njegovim rečima, imaju i gasne interkonekcije, koje Srbiji omogućavaju pristup gasu iz pravca Bugarske i dalje iz LNG terminala u Grčkoj.
Struja je najveći dugoročni problem
Kada se sva tri energetska rizika uporede, Zdravković kao najveći dugoročni izazov izdvaja električnu energiju.
"Električna energija, to je najveći naš problem", ocenjuje on.
Zdravković smatra da postoje problemi u proizvodnji i distribuciji, dok je prenosni sistem u znatno boljem stanju.
"Pre svega, distributivni sistem je u problemu. Prenosni je u mnogo boljem stanju i na nivou gubitaka koji se pojavljuju u prenosu na evropskom nivou. Taj deo je najbolji i to treba pohvaliti", kaže on.
On navodi da su problem i proizvodni kapaciteti, kao i stanje ugljenokopa.
Navodeći da Srbija već sada uvozi struju, Zdravković kaže da na situaciju dodatno utiču hidrološki uslovi.
On je rekao da niži vodostaji smanjuju proizvodnju hidroelektrana, ali istovremeno otežavaju i transport energenata rečnim putem i da to nije problem samo Srbije.
"Ne samo da nas košta što ne proizvodimo energiju koja je predviđena da prođe kroz turbine, nego ne možemo ni da dovedemo energente. Mislim na ugalj koji se uvozi, jer ga nismo iskopali dovoljno", objašnjava Zdravković.
Poseban problem predstavlja činjenica da se oko dve trećine električne energije u Srbiji proizvodi iz uglja.
Sa evropskim pravilima koja uvode dodatne troškove kroz karbon kredite i takse, proizvodnja električne energije iz uglja mogla bi postajati sve skuplja.
"Da danas krenemo da pravimo nuklearke, ona može da bude negde za 10 godina gotova", kaže on uz napomenu da izgradnja nuklearnih elektrana uobičajeno traje i duže.
Problem nije samo koliko struje imamo, već i od koga ćemo je kupiti
Energetski izazov Srbije ne može se posmatrati izolovano od ostatka Evrope.
Manjak električne energije na evropskom tržištu mogao bi da predstavlja problem i za Srbiju, posebno u periodima visoke potrošnje.
"Pitanje nije samo što mi nemamo, nego od koga ćemo da uvezemo i po kojoj ceni", upozorava on.
Na evropsko tržište utiče više faktora – smanjena proizvodnja hidroelektrana zbog niskog vodostaja, problemi pojedinih nuklearnih elektrana, smanjena dostupnost ruskog gasa i rastuća cena LNG-a.
Zdravković ocenjuje da je evropska energetska tranzicija dodatno zakomplikovala situaciju jer veći udeo obnovljivih izvora zahteva stabilne izvore energije koji mogu da nadomeste njihovu promenljivu proizvodnju.
"Što više zelenih kilovata, više energije iz gasa. U ovom trenutku 19 odsto električne energije u EU proizvodi se iz gasa", navodi on.
Kratkoročno, Srbija će najveće posledice eventualnih poremećaja moći da oseti kroz cene i dostupnost energenata.
On kaže da pitanje energetske bezbednosti na kraju nije samo koliko energenata Srbija ima, već koliko je sposobna da ih obezbedi kada ih nema dovoljno na tržištu i po kojoj ceni.
Komentari (0)