Od crnog tržišta do svakog supermarketa: Proizvod koji se prodaje u 100 milijardi primeraka godišnje

U avgustu 1958. godine, Japanac Momofuku Ando prodao je prvu pošiljku instant nudli. Njegov izum, inspirisan stravičnom nestašicom osnovnih namirnica u posleratnom Japanu, doneo je revoluciju u globalnu prehrambenu industriju. Instant nudle su danas svuda oko nas - potrebna su samo dva minuta da se pripreme i predstavljaju lak i jeftin način da se utoli glad. Upravo zato se procenjuje da se svake godine širom planete proda preko 100 milijardi porcija.

Međutim, proizvod koji se danas nalazi na policama zapadnih supermarketa, u ormarićima studenata širom sveta i u rančevima ljubitelja kampovanja, započeo je svoj put pre skoro 70 godina na crnom tržištu jednog japanskog grada.

Priča zapravo počinje mnogo ranije. Iako se ramen (japanska supa sa rezancima) smatra pretežno japanskim jelom, on zapravo potiče iz Kine. Kada je Japan 1858. godine okončao skoro 200 godina dugu, samonametnutu izolaciju, kulturna razmena i trgovina počele su da cvetaju. Priliv kineskih imigranata doneo je njihove kulinarske veštine u Japan, uvodeći istovremeno i nudle na bazi pšenice u japansku ishranu.

Ipak, nakon Drugog svetskog rata, rasprostranjena nestašica hrane u Japanu dovela je do toga da su se ulični štandovi sa ramenom preselili na crno tržište.

Tako je Momofuku Ando, bez prebijene pare nakon niza neuspešnih poslovnih poduhvata, došao na ideju koja će ga proslaviti.

Credit: KAZUHIRO NOGI / AFP / Profimedia

Jedne hladne noći 1957. godine, vraćajući se pešice kući s posla, ugledao je beli oblak pare i gomilu ljudi koja je čekala u redu dugom 30 metara. Svi su strpljivo čekali da kupe nudle koje su se kuvale u kipućoj vodi. Tada se Ando zapitao: Kako bi ovo moglo da se napravi na jednostavniji način?

Eksperiment u dvorišnoj šupi

Počeo je da eksperimentiše u šupi koju je imao u dvorištu svoje kuće. Plan mu je bio da napravi nudle koje bi svako mogao da pripremi samo dodavanjem ključale vode.

Poduhvat je bio težak, pa je Ando čitavih godinu dana radio danonoćno u svojoj šupi. Pravio je velike količine nudli i, koristeći kantu za zalivanje, kvasio ih pilećim bujonom pre nego što bi ih ostavio da se osuše. Međutim, imao je problem da ukloni vlagu, a da pritom zadrži ukus. Konačno, rešenje je pronašao u triku koji je njegova supruga koristila prilikom prženja povrća. Kratko prženje nudli u dubokom palminom ulju učinilo ih je "magičnim".

Nakon što je usavršio metodu, stvorio je prvi instant ramen. Kada je Andov izum konačno stigao na police, prodavao se kao luksuzna roba. Sa cenom koja je bila oko šest puta viša od svežih nudli, instant nudle su u početku naišle na skepticizam. Vremenom je cena proizvoda padala, popularnost je rasla, a nakon niza inovacija i poboljšanja, Ando je 1971. godine predstavio "Cup Noodles" (nudle u čaši), izazvavši globalnu senzaciju.

Pexels

Usledila je međunarodna ekspanzija, a kompanija je otvorila fabrike u Hongkongu, Indoneziji, Indiji, Brazilu, Meksiku, Peruu, Singapuru, Kini, na Filipinima, Tajlandu, u Mađarskoj i Nemačkoj.

U julu 2005. godine, nudle su pakovane u hermetički zatvorene posude, odakle ih je jedan japanski astronaut jeo u spejs-šatlu "Discovery". "Čovek mora da jede gde god da se nalazi. Čak i u svemiru", rekao je tada Ando.

U vreme njegove smrti, njegova kompanija je ostvarivala profit od 300 miliona dolara godišnje, ali je osnivač nastavio da jede instant nudle gotovo svakog dana.

"Ljudi ne mogu da urade ništa ako ne jedu. Tek kada utole glad, mogu da uživaju u muzici, umetnosti ili književnosti", govorio je ovaj proslavljeni japanski preduzetnik.