Đerdap beleži istorijski minimum, potrošnja raste: Upaljen "narandžasti alarm"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najniži vodostaj na Đerdapu od puštanja hidroelektrane u rad, rekordna letnja potrošnja električne energije i otežan rad termoelektrana zbog visokih temperatura dodatno opterećuju elektroenergetski sistem Srbije. Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac ocenjuje da je situacija ozbiljna i da je "narandžasti alarm" već upaljen, ali ističe da država još ima mogućnost da stabilnost sistema očuva uvozom električne energije i racionalnijom potrošnjom.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović prethodno je apelovala na građane da štede električnu energiju, navodeći da je tokom maja, juna i jula zabeležena najniža proizvodnja na hidroelektrani Đerdap od njenog puštanja u rad, dok je potrošnja dostigla nivoe karakteristične za zimski period.
Gostujući u Euronews Srbija, profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac rekao je da je stanje ozbiljno, ali da još nije dostignut najkritičniji nivo.
"Rekao bih da je upaljen narandžasti alarm. Nismo još došli do crvenog, ali je situacija kritična. Obaraju se svi rekordi kada je reč o niskom vodostaju i smanjenoj proizvodnji električne energije iz naše dve najveće hidroelektrane. Dodatni problem imaju i termoelektrane, jer zbog niskog vodostaja imaju otežano hlađenje", rekao je Banjac.
On je dodao da Srbija trenutno može da se osloni na dobre elektroenergetske veze sa zemljama u okruženju, ali upozorava da ni regionalno tržište više nema velike viškove električne energije.
Govoreći o apelima za štednju, Banjac smatra da svako domaćinstvo racionalnijim korišćenjem može da smanji potrošnju između 10 i 15 odsto, što bi na nivou cele države predstavljalo značajnu uštedu.
"To nisu velike uštede kada se posmatra jedno domaćinstvo, ali kada se saberu na nivou cele Srbije, mogu značajno da doprinesu stabilnosti sistema. Električna energija nam najviše nedostaje u periodu od osam do 16 časova, kada je i uvoz najveći. Potrošnju možemo da smanjimo, ali ono što danas nedostaje jeste veći udeo novih obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih i vetroelektrana", naveo je on.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, Srbija sada uvozi električnu energiju iz Grčke, koja je prethodnih godina značajno povećala kapacitete solarnih elektrana i zbog toga može da izvozi struju upravo u periodima kada je ona Srbiji najpotrebnija.
Tanjug/Saška Drobnjak
Na pitanje da li bi, ukoliko se ovakvi vremenski uslovi nastave, moglo da dođe do restrikcija, Banjac kaže da građani već uglavnom racionalno troše električnu energiju, ali da bi dodatne mere mogle da budu usmerene ka javnom sektoru i velikim potrošačima.
"Mislim da građani već štede dovoljno električne energije. Međutim, ako ovakva situacija potraje još desetak dana, moraće da se razmatraju posebne mere. To može da znači kolektivne godišnje odmore u delu javnog sektora ili privremeno obustavljanje rada pojedinih velikih industrijskih potrošača na dan ili dva, kako bi se rasteretio elektroenergetski sistem", rekao je Banjac.
On smatra da je jedan od najvećih problema to što Srbija nije dovoljno razvila nove obnovljive izvore energije.
"U letnjem periodu upravo bi solarne elektrane mogle da nadoknade veliki deo nedostajuće proizvodnje. Mi imamo veoma mali instalirani kapacitet solarnih elektrana i tu smo praktično stali. Ako pogledate kada je potrošnja najveća, videćete da se ona gotovo potpuno poklapa sa periodom kada bi solarne elektrane proizvodile najviše električne energije", rekao je Banjac.
Profesor Mašinskog fakulteta ocenjuje da trenutna situacija ipak ne bi trebalo značajno da ugrozi pripreme za predstojeću zimsku sezonu.
"Ovo jeste period kada je potrošnja velika, ali je to istovremeno i vreme kada se termoelektrane pripremaju za zimu. Verujem da će biti dovoljno vremena da se obezbede potrebne zalihe uglja i da nećemo imati veće probleme nego što je to uobičajeno tokom zimskih meseci", zaključio je Banjac.
Povezane vesti
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)