Pravni kompromis ili izbegavanje pravde: Zašto je Hag ignorisao zločine nad Srbima posle 20. juna 1999. godine?

Izricanje prvostepene presude bivšim liderima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, izazvalo je snažne turbulencije na političkoj i društvenoj sceni Kosova i Metohije. Odluka Specijalizovanih veća u Hagu, kojom su optuženi osuđeni za ratne zločine, ali oslobođeni odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, pokrenula je talas nezadovoljstva među Albancima, proteste u Prištini, ali i probudila stare strahove među srpskim stanovništvom.

Dok se javnost suočava sa ključnim pitanjima koja otvaraju novu debatu o nasleđu sukoba, postavlja se pitanje kakve će dugoročne posledice ovih presuda imati na suživot, stabilnost i političku scenu.

Nemirna noć u Prištini i oprez u srpskim sredinama

Neposredno nakon objavljivanja presude, u Prištini su organizovani višesatni protesti koji su eskalirali u večernjim časovima. Okupljeni demonstranti su na glavnom trgu i ispred zgrade misije Euleksa na periferiji grada iskazali ogromno nezadovoljstvo. Objekat Euleksa našao se na meti napada - gađan je kamenjem i drugim predmetima, dok su na zgradu bacana pirotehnička sredstva, usled čega je izbio i manji požar na krovu. Iako je bivši pripadnik OVK Nasim Haradinaj, pozvao okupljene da ostanu mirni i da bes ne usmeravaju ka srpskoj enklavi Gračanici, noć je protekla u znaku tenzija.

Zahvaljujući pojačanim bezbednosnim merama, incidenti se nisu prelili u srpske sredine. Prema rečima reporterke Euronews Srbija Anđelke Ćup iz Gračanice, očekivana eskalacija nasilja je izostala isključivo zbog toga što su policija, KFOR i Euleks pravovremeno odradili svoj posao. "Do ranih jutarnjih časova snage bezbednosti bile su raspoređene oko Gračanice i svih srpskih sredina, sprečavajući ulazak onih koji bi mogli da izazovu nerede", izvestila je Ćup.

Među srpskim građanima vlada muk i razočaranje. Komentari su retki, prvenstveno iz straha da bi se mogla ponoviti istorija i doneti oslobađajuća presuda u žalbenom postupku, po ugledu na slučajeve Nasera Orića i Ante Gotovine. Atmosferu među Srbima otežava činjenica da zločini počinjeni nakon 20. juna 1999. godine, kada je stradalo najviše Srba, nisu obuhvaćeni presudom. Brat jednog od otetih Srba rezignirano je prokomentarisao: "Pa, zar samo ovoliko godina za onolike zločine?".

Novinarka Zorica Vorbučić iznenađena je reakcijom umerenijih Albanaca i predstavnika civilnog društva.

"Oni su se po društvenim mrežama stavili na stranu osuđenih ratnih zločinaca, nazivajući presudu nepravdom, dok istovremeno optužuju Srbiju", navodi Vorbučić u razgovoru za Euronews Srbija. Paradoksalno je i to što Hašim Tači u vreme svoje vladavine nije uživao toliku popularnost, primećuje ona, prvenstveno zbog optužbi za korupciju, dok ga danas albanska javnost slavi kao heroja.

Pravni kompromisi i izbegavanje odgovornosti

Euronews

Pravni aspekt presude otvara niz kontroverzi. Advokat Aleksandar Cvejić ocenjuje da je ova sudska odluka pre svega proizvod političkog uticaja.

"Presuda je kompromis, i to vrlo očigledan kompromis. Sve što se ikada sudilo za ratne sukobe u bivšoj Jugoslaviji opterećeno je politikom", ističe Cvejić. Najupečatljiviji deo presude jeste oslobađanje optuženih za zločine protiv čovečnosti. Time je izbegnuto izricanje maksimalnih kazni od 45 godina zatvora i sklonjen je fokus sa činjenice da je na teritoriji Kosova, kao i na severu Albanije, postojalo više od 70 logora u kojima su Srbi mučeni.

Cvejić objašnjava da sud isključuje događaje nakon 20. juna 1999. godine jer je prestao oružani sukob povlačenjem Vojske Jugoslavije, ali naglašava da počinioci tih teških krivičnih dela moraju odgovarati pred redovnim sudovima. "Ne može niko od porodica žrtava da bude zadovoljan ovom presudom, a posebno ne ovakvom manom gde teške stvari nisu obuhvaćene", dodaje Cvejić. On predviđa da bi u žalbenom postupku kazne mogle biti drastično smanjene, te da optuženi u konačnici neće odslužiti više vremena nego što su već proveli u pritvoru.

Politikolog Ognjen Gogić dodaje da se sud suočio sa problemom dokazivanja zločina protiv čovečnosti. Da bi se delo kvalifikovalo kao takvo, ono mora biti usmereno ka širokoj i nasumičnoj populaciji. Međutim, sud je utvrdio da je OVK prvenstveno delovala ciljano, fokusirajući se na eliminaciju političkih protivnika. To objašnjava zašto presuda ne obuhvata masovne zločine nad Srbima, poput masakra u Starom Grackom ili onih na Radonjićkom jezeru. Gogić podseća na veliku odgovornost međunarodne zajednice: "Kako je moguće da u prisustvu 50.000 naoružanih vojnika KFOR-a neko čini zločine, otima ljude, i da posle niko ne može da utvrdi forenzičke činjenice? To je težak teret koji je međunarodna zajednica želela da izbegne".

Politički potresi i bitka za narativ

Euronews

Iako sud zvanično tvrdi da se sudilo isključivo pojedincima, a ne Oslobodilačkoj vojsci Kosova, u prištinskoj javnosti ova odluka se predstavlja kao udar na legitimitet "oslobodilačkog rata". Zanimljivo je da su žrtve, čija je ubistva i mučenja sudija detaljno opisivao tokom izricanja presude, u velikom broju Albanci. Gogić napominje da je kosovska javnost u šoku upravo zbog tog saznanja.

"Sada će se napraviti paradoksalna situacija da ćete videti kosovsku javnost koja osporava odgovornost za zločine nad svojim sunarodnicima", smatra Gogić.

Ova kompleksna situacija stvara plodno tlo za političke manipulacije i prekompoziciju moći u Prištini. Demokratska partija Kosova (PDK), čiji je osnivač Hašim Tači, hitno je zatražila vanrednu sednicu skupštine i obratila se Ustavnom sudu sa zahtevom da se poništi njeno konstituisanje. Cilj ovog manevra je kupovina vremena i odlaganje parlamentarnih izbora kako bi stranka kapitalizovala nezadovoljstvo naroda. Cvejić je uveren da Tači "vuče konce iz zatvora" i da će njegova stranka iz ovoga izaći znatno osnažena.

S druge strane, premijer Aljbin Kurti, koji je presudu nazvao nepravdom, ima specifičnu poziciju. Iako brani političke rivale, on jedini ima argument pred građanima - aktivno se protivio osnivanju ovog suda.

"Ovo Kurtiju daje argument za kampanju populizma, antizapadni narativ i tvrdnje da je Kosovo kolonija kojom upravljaju stranci, a da Albanci treba sami da odlučuju o sudbini", ocenjuje Gogić.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta