Evropa uvodi centre za povratak migranata: Da li bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da budu domaćini?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nekoliko evropskih zemalja saglasilo se oko principa modela centara za povratak neregularnih migranata u treće zemlje, a Danska očekuje da bi prve migrante u takav centar mogla da pošalje do kraja 2027. godine. Ideja je proistekla iz novog Pakta o migracijama i azilu Evropske unije, koji predviđa mogućnost formiranja takozvanih „return hubs“, odnosno centara u kojima bi bili smešteni ljudi kojima je odbijen zahtev za azil u EU.
O modelu ovih centara, mogućnosti njihovog otvaranja u zemljama Zapadnog Balkana, ali i o migrantskoj situaciji u Evropi za Euronews Srbija govorio je Radoš Đurović, predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, novi Pakt o migracijama i azilu otvorio je mogućnost za formiranje centara u trećim zemljama, ali nije precizirao kako bi oni konkretno trebalo da izgledaju.
„Sam pakt nije precizirao konkretno kakvi ti 'return hubs' treba da izgledaju i ostavio je zemljama članicama da same pokušaju da takve aranžmane zaključe“, rekao je Đurović.
On navodi da bi takvi centri mogli da budu formirani u zemljama Afrike i Azije, ali da nije isključena ni mogućnost da neke od zemalja Zapadnog Balkana budu među potencijalnim domaćinima.
Kako bi izgledali centri za povratak?
Đurović smatra da bi model mogao da bude sličan centrima koji su uspostavljeni u okviru sporazuma Italije i Albanije.
„Vrlo verovatno ograđeni prostori, prostori u kojima ljudi mogu da borave neko vreme na svom putu povratka u zemlju odakle dolaze“, objasnio je.
Povezane vesti
Međutim, kako dodaje, Danska je iznela ideju da takvi centri ne moraju nužno da budu klasični zatvoreni kampovi, već bi mogli da imaju i drugačiju funkciju.
Prema tom konceptu, oni bi mogli da budu svojevrsna „sigurna utočišta“, sa manje restrikcija, u kojima bi migranti mogli da borave duže vreme, pa čak i da žive u zemljama koje bi prihvatile njihovo formiranje.
„Ideja danskih vlasti je da se stvori neki vid tampon-zone između Evropske unije i ostatka sveta, gde bi ljudi u nekom sigurnom okruženju mogli da ostanu, da ne nužno putuju ka Evropskoj uniji i tamo pokušavaju da započnu svoj novi život“, rekao je Đurović.
Da li bi centri mogli da budu na Zapadnom Balkanu?
Na pitanje da li bi migranti mogli da budu vraćeni u neku od zemalja Zapadnog Balkana, Đurović kaže da region ima specifičnu ulogu zbog svog geografskog položaja i odnosa sa Evropskom unijom.
„Balkan je prvo predvorje, iako nije najbolja i najželjenija destinacija gde bi ovi kampovi za povratak trebalo da budu“, naveo je.
Prema njegovoj oceni, upravo zemlje regiona mogle bi da budu među realnim opcijama, pre svega zbog postojećih kapaciteta i mogućnosti dogovora sa državama članicama EU.
Ipak, kako ističe, za otvaranje ovakvih centara neophodan je interes zemlje domaćina.
Povezane vesti
„Da biste jednu zemlju privoleli da na svojoj teritoriji otvori ovakav jedan kamp, potrebno je da ta zemlja ima neki interes u svemu tome“, rekao je Đurović.
On dodaje da bi Evropska unija i zemlje koje pregovaraju o ovakvim aranžmanima mogle da ponude finansijske, ekonomske i političke ustupke državama domaćinima.
Nemačka i jačanje restriktivnog pristupa migracijama
Govoreći o migrantskoj politici Nemačke i uticaju rezultata AfD-a na političku debatu, Đurović je ocenio da je migracija već jedno od gorućih i izrazito politizovanih pitanja u Evropi.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i integracija migranata, što može uticati na stavove dela stanovništva prema doseljenicima.
„Migrantsko pitanje u svakom slučaju će nemačku politiku usmeriti ka jednom restriktivnom pravcu, znači sa idejom da se iregularna migracija u svakom slučaju zaustavi“, rekao je Đurović.
U tom kontekstu, očekuje da bi Nemačka mogla da podrži formiranje centara za povratak u zemljama izvan EU.
Humanitarna situacija u Seuti
Đurović se osvrnuo i na situaciju u Seuti, španskoj enklavi na severu Afrike, navodeći da ona postaje sve ozbiljniji humanitarni problem.
Kako je rekao, u jednom trenutku situacija je delovala kao da se smiruje, ali je u Seuti ostao veliki broj ljudi koji traže azil, dok lokalne vlasti nemaju dovoljno kapaciteta za njihov smeštaj.
„Sada ti ljudi, zbog nedostatka kapaciteta Seute, u stvari se nalaze u teškom humanitarnom položaju, što dodatno otežava i lokalnim vlastima i lokalnim građanima da u ovoj maloj enklavi i normalno funkcionišu“, naveo je.
Tanjug/AP/STR
Kao moguće rešenje, Đurović vidi premeštanje ljudi koji su zatražili azil iz Seute u druge kapacitete na teritoriji Španije, kao i ubrzavanje procedura za odlučivanje o zahtevima za azil.
Međutim, smatra da španske vlasti oklevaju zbog mogućih političkih posledica takve odluke.
„Španske vlasti se pribojavaju kritike susednih zemalja Evropske unije, da bi na taj način, u stvari, Španija mogla da bude predstavljena kao zemlja koja dovlači migrante na svoje kopno“, rekao je Đurović.
Zbog toga, prema njegovim rečima, humanitarni problem u Seuti i dalje ostaje nerešen, dok kapaciteti te španske enklave nisu dovoljni za smeštaj tolikog broja ljudi.
Komentari (0)