Presuda Tačiju i grupi, kritike EU na račun Srbije i vanredni izbori: Zoronjić o aktuelnim političkim temama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Specijalizovana veća u Hagu osudila su Hašima Tačija i još trojicu lidera OVK na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine, ali ne za etničko čišćenje Srba ni za zločine posle 20. juna 1999. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru o stanju Unije kritikovala je Beograd zbog sahrane Ratka Mladića. U Srbiji traje predizborna trka pred 25. oktobar.
O svemu tome za Euronews Srbija je govorio politički analitičar Emil Zoronjić.
On kaže da je presuda pomak, ali minimum onoga što se moglo dokazati, da su kazne licemerne u poređenju sa slučajem Banjska. O vanrednim parlamentarnim izborima kaže da ulaze u referendumsku atmosferu u kojoj Studentska lista preuzima veći deo opozicionih glasova.
Presuda u Hagu: Dokazi, žrtve i dvostruki aršin
Zoronjić kaže da je osuda očekivana i da je reč o sudu pod kosovskom nadležnošću, pa da nije moglo da bude obuhvaćeno sve.
"Svakako da jeste pomak. Moramo da uzmemo u obzir da je ipak njima suđeno u skladu sa zakonima Kosova. Njima je ovde suđeno za manje od 400 ljudi imenom i prezimenom, a praktično 96 ubijenih. Mislim da je ovo otprilike minimum minimuma što je moglo da bude dokazano. Sve što tamo piše jako je teško oborivo", rekao je Zoronjić.
Ostaje žal za ono što nije ušlo u presudu.
"Ostaje žal za to za šta nisu osuđeni, posebno nakon povlačenja srpske vojske, policije, institucija. Kažu da tada nisu činjeni zločini. A mi znamo da je najveći broj zločina prema Albancima počinjen upravo tad, i naravno i prema Srbima. Gde su nestajali srpski monasi, otac Hariton iz Prizrena i otac Stefan iz manastira Budisavci? Ti slučajevi nisu razrešeni", kaže Zoronjić.
Erkin Keci / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Sa ocenom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je presuda licemerna slaže se, poredeći je sa Banjskom.
"Oni su sudili momcima za Banjsku. Tamo je ukupno četvoro ljudi izgubilo živote. Jedan pripadnik policije i trojica Srba. Za to je jedan dečko osuđen na 30 godina, a dvojica na doživotan zatvor. Ovde imamo 96 smrti i 81 godinu. Pred istim institucijama, za mnogo veće razmere, ovo jeste licemerno i potpuno nesrazmerno", kaže Zoronjić.
Međunarodna zajednica, kaže, svesno je suzila okvir.
"Tramp je u prvom mandatu tražio da se ovaj sud uopšte ne osniva, jer je smatrao da će se narušiti kredibilitet onoga što je Amerika ostvarila na Kosovu. Sud je osnovan na insistiranje Evropske unije, ali kasno. Nije to klasičan međunarodni mehanizam pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ne možemo govoriti o pravdi tamo gde su samo četiri osobe optužene i gde je najveći broj zločina isključen", rekao je.
Svedočenja Hila, Rubija i Klarka o Tačiju kao tihom, univerzitetskom tipu Zoronjić smatra irelevantnim.
"Nije se sudilo njegovoj harizmi, kako izgleda i kako priča. Sudi se tome šta su uradili. Kad god zagrebemo ratne zločine, nikad niko nije odgovorao, nego je neka skrivena kancelarija to radila. Veliki broj dokaza ima i protiv Tačija. Teror nad srpskim stanovništvom nije se pojavio tek 1998. Imamo desetine godina paralelnog sistema na Kosovu. Potpuno je pravedno što su osuđeni. Možemo reći da je nepravedna kazna, ali nijednom kaznom osim doživotne verovatno ne bismo bili zadovoljni", kaže Zoronjić.
Erkin Keci / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Reakcije u Prištini i Hagu, uključujući marš sa simbolima OVK, vidi kao očekivane.
"Takozvana državnost na Kosovu leži u ovome. To su ljudi koji su, pod znacima navoda, očevi nacije. Učeni su da je sve što su radili ispravno i da imaju podršku Zapada. Kada stigne neka pravda, to udara u nacionalni mit, slično kao Gotovina i Markač u Hrvatskoj. Narativ o ratovima devedesetih je zacementiran. Ova presuda neće ga slomiti, ali Srbiji daje priliku da u svetskim medijima govori zašto nisu osuđeni za sve", kaže on.
Fon der Lajen, sahrana generala Mladića i odnosi sa Unijom
Kritiku Ursule fon der Lajen zbog sahrane Ratka Mladića Zoronjić vidi kao problem, ali ne kao trajno zahlađenje.
Povezane vesti
"Jeste problem. Marta Kos je otkazala posetu Srbiji. Sahrana nije u formalnom smislu bila državna ceremonija, ali sve je ličilo na državnu: patrijarh, vojska, medijski prenos. Znali smo da Evropska unija neće to gledati blagonaklono. Pretpostavljam da je ovo kratkotrajna stvar. Tema ratova devedesetih Evropi ne odgovara, jer kada se priča o razlikama, teže je ići zajedno ka Uniji", kaže Zoronjić.
Euronews
To što je u govoru o stanju Unije pomenuta samo Srbija, a ne Crna Gora ili Moldavija, tumači kontekstom medijske pažnje.
"Ova tema je dosta praćena u evropskim medijima. Evropskoj uniji su potrebne pobede i proširenje", kaže on.
Na kraju kaže da je Evropi potrebno da se Srbija veže za njih.
"U ovoj geopolitičkoj situaciji Evropi ne treba da se Srbija veže za nekog drugog. Njima je potrebno da Srbija bude spoljnopolitički vezana za njih", kaže Zoronjić.
Izbori: Potpisi, dve kolone opozicije i ko odlučuje u studentskom pokretu
Od raspisivanja izbora Zoronjić izdvaja tri zapažanja: izjavu Branimira Nestorovića o "odobrenjima iz ruske ambasade", izostanak klasične bilbord kampanje SNS-a i muku manjih stranaka sa potpisima.
"Zamislite da neko kaže da dobija odobrenja iz francuske ili američke ambasade, to bi bila potpuna diskreditacija. SNS nema bilborde i spotove koje smo navikli da vidimo. To je sigurno strategija. Veliki broj stranaka se muči sa potpisima. SNS i studentska lista pokazali su redove. Kod Narodne stranke i sličnih to nismo videli", kaže on.
FoNet/Zoran Drekalović
Podelu opozicije na one koji su stali uz studente vidi kao razumnu odluku u referendumskoj atmosferi.
"Imamo referendumsku atmosferu, možemo reći o Vučiću, jer je on personifikacija vlasti. Ovo je trenutak koji njemu najviše odgovara. Stranke koje su dale podršku Studentskoj listi uradile su to iz različitih razloga: referendumska atmosfera i rasipanje odbora. Siguran sam da bi u ovoj utakmici ostali ispod cenzusa. Studentska lista je pokupila 90 do 95 odsto opozicionih birača koje nijedna od tih stranaka ne bi mogla da privuče", rekao je.
Izostanak Vladana Đokića i Mila Lompara sa liste tumači kao internu procenu štete i koristi.
"Verovatno je plenume zasmetalo što ne žele pojedince, nego kolektiv. Mislim da je Đokić zaslužio mesto zbog svega što je pretrpeo. Neko je odlučio da bi Đokić i Lompar doneli više štete nego koristi", kaže Zoronjić.
Na tvrdnje da odluke ne donose plenumi, nego ljudi bliski Demokratskoj stranci, odgovara oprezno.
"Video sam da se priča o Pajtiću i drugima. Bez dokaza teško je o tome govoriti. Vidi se da je to ozbiljna organizacija, sa velikom logistikom, i da se odlučuje na način koji je javnosti stran. Studentski pokret to radi tajnovitije. Ne znam šta da kažem o tome ko donosi odluke, jer nisam bio u srži tog procesa", zaključio je on.
Gostovanje Emila Zoronjića u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)