Približava se rok za finalizaciju prodaje dela NIS-a: Kakav je redosled poteza i koliko će koštati pet odsto akcija

Približava se rok do kada bi trebalo da bude finalizovan dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je rekla da tehnički timovi danonoćno rade kako bi se usaglasio međudržavni sporazum Srbije i Mađarske, a posebno deo koji se tiče transakcije u vezi sa NIS-om. Istovremeno, trebalo bi da se postigne dogovor i o tome da Srbija otkupi još pet odsto akcija u NIS-u. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će danas imati važan sastanak u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Postavlja se pitanje koji je redosled poteza do 24. marta do kada je američki OFAK izdao licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a. 

Da je kao i uvek do sada ključna odluka OFAK-a u vezi sa kupovinom ruskog udela u NIS-u kaže za Euronews Srbija finansijski analitičar Vladan Pavlović.

"Mi možemo da imamo neke naše analize i pretpostavke, ali sve zavisi od toga da li će oni odobriti taj sporazum o prodaji", rekao on. 

Pavlović je rekao da kako sada stvari stoje, čini se da sve ide u dobrom pravcu, ali da ne zna da li će OFAK dati konačno odobrenje jer u suštini, nije samo mađarski MOL u pitanju kada je reč o transakciji.

On je naveo da bi većinski vlasnik NIS-a trebalo da bude zajednička kompanija MOL-a i ADNOC-a, tako da u konačnom skoru MOL neće ni biti većinski vlasnik, već taj entitet.

"MOL će biti većinski vlasnik toga entiteta koji bi trebalo da bude većinski vlasnik NIS-a. Međutim, kompozicija je takva da ja sad ne znam koliko će MOL imati procenata u tom entitetu. Ako kažu da je većinski, to može da bude i 51. Ako je 51, onda kad se to bude razvrstavalo kasnije na delegiranje članova u upravnom odboru, ispada da će faktički kontrola biti trostruko vlasništvo MOL-a, ADNOC-a i Srbije, kad ona dobije ovih pet odsto", rekao je on.

Pavlović kaže da je pitanje kako će OFAK da gleda na dogovor.

"Možda će odobriti, a možda i neće jer mi se čini da na ovakav način u stvari Rusija i dalje zadržava tu neke poluge, može preko članova upravih odbora da utiče na upravljanje kompanije. To je moja pretpostavka, ne mora da bude tačna, tako da je to po meni mala začkoljica. Možda je to prihvatljivo i za OFAK, ja to ne znam. Mislim, to je ono što treba da se reši", rekao je on.

Šta će biti sa Rafinerijom?

Kada je MOL u januaru potpisao obavezujući sporazum o kupovini 56,16 odsto ruskog udela u NIS-u, akcije te kompanije su skočile.

"Akcije MOL-a su rasle, ne samo zbog NIS-a. Sve su rafinerije bile malo u skoku i te integrisane kompanije. Sada pada zato što su ostali bez Družbe, pa je pitanje koju će naftu sada dalje da prerađuje", rekao je Pavlović.

AP/Darko Vojinović

Da je za Srbiju važno da rafinerija da nastavi da radi rekla je nedavno ministarka Đedović Handanović koja je navela da su razgovori Mađarske i Srbije na izradi međudržavnog sporazuma i kompleksni jer svaka država hoće da zaštiti svoj interes.  

Pavlović je rekao da ako ostane ova kompozicija, odnosno da su u stvari pravi vlasnici NIS-a zajedno MOL, ADNOC i Srbija, onda verovatno neće doći do zatvaranja Rafinerije, jer za to bi trebalo da se slože sve tri strane.

"Mi se valjda nećemo složiti, imaćemo verovatno i ADNOC na našoj strani, ukoliko baš MOL bude želeo da zatvori Rafineriju. U tom slučaju ne bi trebalo da se očekuje zatvaranje. Mene samo buni ova izgradnja produktovoda, ne razumem zašto nam treba produktovod ako već imamo rafineriju koja će nastaviti dalje da radi u nekom dužem periodu na desetak godina. Trebalo bi da se potrošnja derivata smanjuje kako se povećava učešće električnih automobila u strukturi, tako da produktovod, ne znam koja je ideja iza toga, tj. ako se gradi produktovod onda MOL ima nameru da plasira viškove otuda nama ovde, to je već upitno", rekao je on.

Kolika će biti cena za pet odsto?

Srbija nastoji da uveća svoje učešće u vlasništvu NIS-a i kupi još pet odsto akcija u toj kompaniji, pa se postavlja pitanje cene. 

Pavlović kaže da to prvo zavisi od toga kolika je cena za paket koji prvo MOL kupuje, pa on kasnije faktički preprodaje tih pet odsto. 

"Mi još uvek nema podatke vezane ni za to. Znači, ne znamo koliko će MOL na kraju platiti i da li će sve platiti MOL, jer jedan deo novca može da se dobije preko ADNOC-a zato što tamo idu transakcije bez problema preko Abu Dabija za Rusiju. Ja mogu samo da pretpostavim da za tih pet odsto koje Srbija namerava da kupi ne bi trebalo to da bude neka velika cifra, od 50 do 100 miliona evra najviše", rekao je on.

On precizira da je to pretpostavka da će tih pet odsto biti ispod 100 miliona evra jer se, dodaje on, ne zna koju će cenu platiti MOL za ruski udeo u NIS-u.

Euronews/Slađana Pejić, Piotr Polak/PAP/Profimedia, Jerome Cid/Alamy/Profimedia

O uslovima pod kojima bi mađarska naftna kompanija MOL mogla da stekne značajan deo srpske rafinerije NIS 16. februara u Budimpešti su razgovarali mađarski premijer Viktor Orban i američki državni sekretar Mark Rubio. 

Na pitanje kakva je uloga SAD u direktnim pregovorima o prodaji NIS-a, Pavlović kaže da je to sad teško pitanje.

"U Americi je malo drugačija administracija, kompleksna, ima tu različitih interesa i bez obzira što Tramp ima te lične odnose sa Orbanom, nema tu garancija da se stvari slože onako kako mi mislimo", rekao je on.

On dodaje da Mađarska i SAD imaju sporazum, da Mađarska od SAD kupuje opremu za nuklearne elektrane i možda deo LNG-a, kao i da su onda zbog toga dobili privremeno izuzeće, a ne trajno, da mogu do kraja godine da kupuju rusku naftu.

"To je bio primarni cilj Mađarske u tim pregovorima jer je ruska nafta na velikom diskontu i sada nakon ovog skoka zbog konflikta sa Iranom, ta prerada njihove nafte omogućava faktički veliki profit. MOL bi, bez ruske nafte, sada kako stvari, verovatno bio, bar rafinerijski deo, u gubicima, ne bi mogao da ima te veliki profit, ne bi mogao da deli ekstra dividendu, jednostavno, priliv slobodnog novčanog toka bi bio potpuno drugačiji. Šta su oni tačno dogovorili, ja stvarno ne znam da li je prihvatljivo za Ameriku da se tu nađe i ADNOC, to ćemo tek da vidimo", naveo je Pavlović.

Povodom roka za dogovor o NIS-u koji ističe 24. marta, Pavlović je rekao da su i ranije tu bili neki rokovi, pa se ništa nije tu desilo specijalno.

"Čini mi se, ako već daju odobrenja, da nešto ide u dobrom pravcu, jedino što vidim je da ponovo to odobrenje ima ograničeni rok, dakle, na kašičicu, opet na kašičicu, mesec, po mesec, što znači da nema još uvek finalnog i konačnog rešenja koje je sigurno prihvatljivo. U protivnom bi oni skinuli te sankcije i zabrane, bar za šest meseci možda i potpuno", naveo je sagovornik Euronews Srbija. 

Sankcije koje su pre više od godinu dana SAD uvele NIS-u zbog ruskog vlasništva u kompaniji više puta su odlagane, a stupile su na snagu 9. oktobra 2025. 

U međuvremenu, kompanija NIS je dobijala produženje licence za rad od OFAK-a, pa tako i 20. februara novu posebnu licencu Ministarstva finansija SAD kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije zaključno sa 20. martom 2026. godine.

Rok do 24. marta koji je postavio OFAK odnosi se na licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a.