Stevanović: Do petka isplata jednokratne pomoći svim punoletnim građanima

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović izjavio je danas da će jednokratna novčana pomoć za prijavljenih 1.748.844 punoletnih građana u vrednosti od 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda za građane Srbije, biti isplaćena od sutra do petka, dok će danas biti isplaćeni građani koji novac dobijaju iz Akcionarskog fonda, kao i penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći.

Stevanović je za Tanjug rekao da će 580.000 građana, među kojima spadaju penzioneri i korisnici socijalne pomoći koji se nisu prijavljivali, danas dobiti ta sredstva, i dodao da će pored toga biti isplaćena i isplata iz Akcionarskog fonda na račune 4.822.000 građana među kojima ima i onih koji su preminuli, što znači da će njihovi naslednici na osnovu validnog ostavinskog rešenja moći da podignu sredstva iz Poštanske štedionice ili neke druge banke.

"Čitav paket je vredan 980.600 miliona evra. Taj novac je predviđen rebalansom budžeta koji je krajem avgusta usvojen od strane narodnih poslanika. Najveći deo tog novca je i isplaćen ili se nalazi na računu kod Poštanske štedionice, tako da će građani moći od danas do kraja nedelje da podignu svoj 6.000 dinara", poručio je on.

Na pitanje da li je moguć scenario da se uđe u novu godinu bez usvojenog budžeta imajući u vidu da se izbori održavaju 25. oktobra, a da se sednica o budžetu Republike Srbije tradicionalno održava krajem novembra ili tokom decembra za narednu fiskalnu godinu, Stevanović je izjavio da je to legalan scenario, istakavši da prema zakonu, ukoliko predlog budžeta ne bude usvojen do 31. decembra, donosi se onda odluka o privremenom finansiranju koji predviđa mogućnost od dve odluke u trajanju od po tri meseca.

"Država može samo šest meseci da funkcioniše na privremenom finansiranju"

Te odluke su vezane za kvartal, od 1. januara do 31. marta i druga je potencijalna od 1. aprila do 30. juna, objasnio je on i dodao da jedino ograničenje je što na taj način ne mogu da se pokreću nove politike i da se ugovaraju novi investicioni projekti koji se odnose na period duži od šest meseci.

"Osim toga sve funkcioniše na potpuno redovan način, biće isplaćena predviđena sredstva i za plate koje će biti povećane, i za veću minimalnu zaradu i uvećane penzije za sedam i po odsto, tako da naši građani nemaju razloga za brigu. Država može samo šest meseci da funkcioniše na privremenom finansiranju", poručio je on.

Odgovarajući na pitanje koji su prvi ekonomski potezi koji u budućnosti moraju da se naprave da bi se istovremeno održale javne finansije, zaštitio standard građana i nastavila da se spušta inflacija, Stevanović je rekao da će vladajuća koalicija, ukoliko dobije poverenje građana na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno nastaviti da radi na razvoju životnog standarda građana, povećanju plata i penzija, minimalne zarade i razvoju infrastrukture, energetsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje.

"Rebalans budžeta ekspanzivan"

Ekonomista prof.dr Nebojša Savić izjavio je danas da jednokratna novčana pomoć građanima iz Akcionarskog fonda može imati značajan ekonomski efekat kroz potrošnju jer će građani dobiti više novca i na osnovu toga će kupovati određenu robu, od koje se jedan deo tog novca kroz poreze ponovo vraća u državni budžet.

Savić je istakao da rekao, takav oblik državne intervencije nije karakterističan samo za Srbiju, već je naročito od pandemije koronavirusa postao prisutan u brojnim državama u Evropi i svetu.

"Kada govorimo o kritikama na račun jednokratnih pomoći, treba imati u vidu da je od korone to postao određeni trend. Ne ponavlja se često, ali vidimo da se takve mere pojavljuju gotovo svake godine. Državni intervencionizam u tom delu prisutan je u celom svetu, posebno od vremena korone", naveo je on za K1 televiziju.

Efekat ove jednokratne novčane pomoći je posebno značajan ukoliko se povećana potrošnja usmeri na domaću robu, istakao je on i dodao da ukoliko se tim novcem prvenstveno kupuje domaći proizvod, onda se dodatno podstiče i domaća proizvodnja.

Govoreći o rebalansu budžeta, Savić je ocenio da iako je rebalans budžeta ekspanzivan, on istovremeno ima snažnu razvojnu komponentu, pre svega kroz kapitalne investicije, i istakao da je posebno značajno to što nastavlja da se ulaže u infrastrukturu jer su Srbiji i dalje potrebna velika infrastrukturna ulaganja.

Kako je naveo, razvoj infrastrukture danas treba posmatrati u dve ravni, kroz nastavak izgradnje tradicionalne infrastrukture, ali i kroz ulaganje u tehnološku infrastrukturu budućnosti.

"Imamo činjenicu da nam infrastruktura, pre svega putna, još nije dovoljno razvijena. Pogledajmo na primer, kako je Slovenija svoju putnu infrastrukturu razvila mnogo ranije. Mi sada razvijamo tu infrastrukturu, ali nam je istovremeno potrebna i nova infrastruktura koja je vezana za veštačku inteligenciju. Imamo dve komponente, staru, klasičnu infrastrukturu koju još treba da razvijamo i novu, modernu infrastrukturu koju takođe moramo da gradimo", objasnio je on.

Savić je rekao da upravo zbog razvojnog efekta smatra da bi Srbija trebalo da zadrži visok nivo kapitalnih ulaganja, i poručio da taj pravac treba nastaviti upravo zato što ima snažnu razvojnu komponentu.

Kada je reč o budžetskom deficitu, Savić je ocenio da njegov nivo ne ugrožava održivost javnih finansija, imajući u vidu da je deficit sada na nivou od 3,5 odsto BDP-a, što je sasvim prihvatljvo.

"Ključno je šta se istovremeno događa sa privrednim rastom i odnosom javnog duga prema veličini ekonomije. Ako imate privredni rast koji je brži, kao rezultat na kraju dobijate smanjivanje nivoa zaduženosti države u odnosu na BDP", izjavio je Savič.