Tržište dizela u Evropi pod pritiskom, Noskov: Visoke cene energenata potrajaće najmanje do sledećeg leta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Grenland je osporio tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o predstojećem masovnom istraživanju nalazišta nafte, gasa i minerala na tom arktičkom ostrvu. Iz Ministarstva rudarstva Grenlanda poručuju da aktivnosti američkih kompanija postoje, ali da su daleko od masovnih istraživanja.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social Grenland opisao kao "naš novi i lepi Grenland“.
O energetskoj situaciji u svetu, kretanju cena nafte i dizela, kao i mogućnostima za stabilizaciju tržišta, za Euronews Srbija govorio je stručnjak za energetsku politiku i bezbednost Andrej Noskov, koji upozorava da bi visoke cene energenata mogle da potraju najmanje do sledećeg leta.
Govoreći o mogućnosti da cena sirove nafte, koja se kreće oko 105 dolara po barelu, ponovo padne ispod 100 dolara, Noskov ističe da je problem mnogo složeniji od samog kretanja cene nafte.
Prema njegovim rečima, posebno veliki pritisak oseća tržište dizela u Evropi, a naročito u jugoistočnom delu kontinenta. Na to utiču rat u Ukrajini i sukobi na Bliskom istoku, koji ograničavaju ponudu sirove nafte, ali i problemi u rafinerijskoj preradi.
"Problem je veći nego od puke cene sirove nafte. Ono što se dešava u Evropi, posebno u jugoistočnoj Evropi, je pritisak na cene dizela, a to je i funkcija cena sirove nafte. Jedan od razloga je geopolitički: imamo, dakle, dva rata, rat Rusije i Ukrajine, zatim rat na Bliskom Istoku, a to znači da je ponuda sirove nafte manja. Drugi aspekt je takođe to što postoji pritisak na rafinerije. Ako se uzme sirova nafta i od toga se pravi dizel ili benzin, veoma je bitno znati o kakvoj sirovoj nafti se radi, i pritisak je selektivan", kaže Nosko.
Dodaje da imamo manje sirove nafte na tržištu, koja je zgodnija za proizvodnju dizela, a to dalje povećava cene dizela u celom svetu.
Govoreći o ratu Rusije i Ukrajine i neuspehu energetskog primirja, Noskov ocenjuje da nastavak napada na energetsku infrastrukturu otežava svaku mogućnost dugoročnog smirivanja tržišta.
"Primirje se nije realizovalo.Za to primirje je potrebno dve strane. Ako samo jedna stranka poštuje prekid vatre, a ova druga ne, onda to nije ni od kakve pomoći. Ono što to znači za energente, a pitanje je, dakle, to što Ukrajina takođe sprovodi kinetičke sankcije i smatra energetske izvore legitimnom metom, i bombarduje ih i Rusija u Ukrajini, i samim tim, dok ne dođe do pravog primirja i rešenja za vojni sukob, nije verovatno da će doći do rešenja vezanog za cenu sirove nafte i dizela", smatra naš sagovornk.
Američke rafinerije mogle bi da smanje proizvodnju dizela
Komentarišući mogućnost da oslobađanje 2,25 miliona barela dizela doprinese stabilizaciji tržišta, Noskov upozorava da bi takva mera mogla da ima različite posledice u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.
"Sa pozicije Sjedinjenih Država, to bi moglo da bude rešenje. Zalihe dizela u Americi su na najnižoj tački unazad 40 godina“, kaže Noskov.
Ipak, veća dostupnost dizela na američkom tržištu mogla bi da dovede do pada cena, što bi uticalo na odluke tamošnjih proizvođača.
"Ono što će se desiti jeste da će doći do smanjenja cena na američkom tržištu. Samim tim, rafinerije u Americi biće motivisane da proizvode manje“, objašnjava on.
Takav razvoj događaja, upozorava, mogao bi dodatno da oteža snabdevanje Evrope.
"Ako američki proizvođači proizvode manje dizela kako ne bi ugrozili sopstvenu dobit, to će značiti da će biti manje dizela u Evropi, a to, naravno, nije rešenje“, ističe Noskov.
Evropa mora da smanji sopstvenu ranjivost
Govoreći o mogućim odgovorima Evropske unije na energetsku krizu, Noskov smatra da evropske zemlje imaju ograničen prostor za delovanje dok se ne reše glavni uzroci poremećaja na svetskom tržištu.
"Ukoliko ti glavni uzroci problema ne budu rešavani, veoma malo toga mi u Evropi, i na Zapadnom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, možemo da uradimo zajedno“, upozorava on.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo očekivati da će kratkoročne mere ili eventualni politički dogovori sami po sebi rešiti problem visokih cena energenata.
"Pritisak na cene ostaje, to nije privremeno. Pošto strateške rezerve neće pomoći, već će čak i kasnije pogoršati situaciju, ne verujem da je razumno očekivati da predsednik Tramp može da postigne bilo kakav svrsishodan dogovor sa Rusijom“, kaže Noskov.
Kao moguće mere za smanjenje ranjivosti evropskog tržišta Noskov navodi dugoročne ugovore za nabavku odgovarajućih vrsta sirove nafte, bolju regionalnu koordinaciju rafinerija i smanjenje potrošnje dizela.
Sagovornik posebno ističe značaj promene načina prevoza, uz veće korišćenje železnice tamo gde je to moguće, kako bi se smanjila zavisnost od dizela.
"Ove sulude cene biće tu najmanje do idućeg leta“, upozorava Noskov, ističući da evropske zemlje moraju da pronađu načine da ojačaju otpornost svojih energetskih sistema i ublaže posledice dugotrajne krize.
Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)