Mali najavio veliku investiciju u Er Srbiju: Do maja će stići dva širokotrupna aviona Erbas A330 Đedović Handanović: Uz subvencije države do nižih računa za grejanje, javni pozivi produženi do početka februara

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Biznis vesti

Kako Kina "pomaže" Moskvi kupujući rusku naftu po jeftinijim cenama

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Rojters, Blumberg, Njujork tajms

20/05/2022

18:43

Kako Kina "pomaže" Moskvi kupujući rusku naftu po jeftinijim cenama

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kina potajno povećava kupovinu nafte iz Rusije po povoljnim cenama, popunjavajući tako prazninu koju su ostavili zapadni kupci povlačeći se iz poslova s Rusijom zbog invazije na Ukrajinu, piše agencija Rojters.

Potez najvećeg svetskog uvoznika nafte usledio je mesec dana nakon što je prvobitno smanjio uvoz iz Rusije, iz straha da će izgledati kao da otvoreno podržava Moskvu, a to bi moglo da znači i potencijalne sankcije protiv Pekinga.

Međutim, kineski prekomorski uvoz ruske nafte u maju će biti gotovo rekordnih 1,1 miliona barela dnevno, u odnosu na 750.000 barela u prvom tromesečju i 800.000 barela u 2021. godini, procenjuje specijalizovana kompanija "Vorteks".

"Unipek", trgovački ogranak najveće azijske rafinerije "Sinopek", predvodi kupovinu zajedno sa "Ženhua Oilom", kompanijom u okviru kineskog obrambenog konglomerata "Norinko", pokazuju podaci brodara i trgovaca u koje je Rojters imao uvid. Kako navodi ta agencija pozivajući se na svoje izvore, kompanija registrovana u Hong Kongu pod nazivom "Livna šiping" od nedavno je glavni izvoznik ruske nafte u Kinu.

Iz "Sinopeka" su odbili da komentarišu podatke, dok "Ženhua" i "Livna" nisu odgovorile na zahteve za komentar.

Kupovinom ruske nafte, ove kompanije popunjavaju novonastalu rupu koju su zapadni kupci ostavili nakon ruske invazije na Ukrajinu, piše Rojters, jer su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i neki drugi ključni kupci nafte zabranili uvoz ruske nafte nedugo nakon invazije. Evropska unija trenutno pravi novi paket sankcija koji bi trebalo da ima isti efekat, a mnoge evropske rafinerije već su prestale da kupuju od Rusije iz straha da će dobiti sankcije ili privući negativan publicitet.

Vitol i Trafigura, veliki svetski trgovci, postepeno su obustavili kupovinu od Rosnjefta, najvećeg ruskog proizvođača nafte, uoči 15. maja i stupanja na snagu EU pravila o zabrani kupovine ruske nafte osim ako je "krajnje nužno" za osiguranje energetskih potreba EU.

"Stanje je počelo da dobija drastičan zaokret nakon izlaska Vitola i Trafigure, što je stvorilo vakuum, a mogle su ga popuniti samo kompanije koje mogu pružiti vrednost i imaju poverenje ruskih kolega", rekao je jedan kineski trgovac koji je želeo da ostane anoniman.

Pravi "blagoslov" za kineske rafinerije, suočene sa smanjenjem marži, predstavlja niska cena ruske nafte - spot cene na fizičkom tržištu su prema trgovačkim izvorima oko 29 dolara niže po barelu u odnosu na one pre invazije. Cena je znatno ispod one koju postavlja konkurencija sa Bliskog istoka, ili iz Afrike, Evrope i SAD, prenosi Rojters.

Kina doprema oko 800.000 barela dnevno ruske nafte preko naftovoda, prema vladinim ugovorima. U maju bi uvoz mogao da se poveća na dva miliona barela dnevno, što je 15 odsto ukupne tražnje Kine. Predviđa se da će samo "Sinopek" u maju kupiti najmanje deset isporuka nafte putem ESPO (naftovoda Istočni Sibir-Tihi okean), čime bi se udvostručila kupovina u odnosu na onu pre invazije.

Kompanije "Sinopek", "Ženhua" i "Livna" transportuju više nafte iz ruskih luka na Baltičkom moru na severozapad Evrope i izvozno čvorište dalekog istoka, Kozmino.

Najmanji kineski trgovac naftom u državnom vlasništvu, "Ženhua", unajmio je brodove za transport ruske nafte, prema podacima o otpremi i trgovcima koji su upoznati s tim pitanjem.

"Nort Petroleum Internešenel", podružnica "Ženhue", ukrcala je dve ESPO isporuke početkom maja i još dva tereta ruskog brenda Urala preko luke Ust-Luga na Baltičkom moru krajem aprila i sredinom maja, prema podacima "Refinitiva" i "Vorteksa", kao i izveštaja brodskog posrednika i trgovca.

Kompanija "Norinko", jedna od najvećih svetskih odbrambenih industrija, pre više od dve decenije proširila je poslovanje na naftu, dobivši koncesiju za proizvodnju nafte u Iraku 1990-ih. Njegov ogranak "Ženhua" od nedavno se bavi i ulaganjem i trgovinom u vezi sa gasnim terminalima.

Peking želi da popuni strateške rezerve

Pored ovakve kupovine ruske nafte po niskim cenama, Kina takođe namerava da obnovi svoje strateške rezerve sirove nafte upravo jeftinom ruskom, piše Blumberg.

Ovaj portal prenosi, pozivajući se na anonimne izvore, da Peking pregovara sa Moskvom o kupovini dodatnih zaliha sirove nafte koja bi se koristila za sirove strateške rezerve, kao i da se pregovori vode na nivou vlada, uz malu umešanost samih naftnih kompanija.

"Kina i Rusija uvek imaju normalnu ekonomsku saradnju i razmenu zasnovanu na međusobnom poštovanju. Želim da naglasim kako jednostrane sankcije nisu dobar put da se reše problemi, već da se njima narušavaju postojeći ekonomski sitemi i pravila", rekao je na konferenciji za medije kineski šef diplomatije Vang Venbin.

Kako bi se izborila sa visokim cenama nafte i gasa, Kina preduzima razne mere, saopštio je tamošnji Nacionalni komitet za razvoj i reforme, a iz Blumberga prenose kako rusko ministarstvo spooljnih poslova nije odgovorilo na njihov zahtev za komentar.

Detalji o samom dogovoru između Rusije i Kine nisu još usaglašeni, a nema nikakvih garancija ni da će do dogovora zasigurno uopšte i doći, preneo je Blumberg pozivajući se na svoje izvore.

Novi planovi SAD za rusku naftu

Ruska ekonomija pogođena je raznim sankcijama koje su uvele države Zapada zbog invazije te zemlje na Ukrajinu, ali za sada je najveći deo ekonomske štete ublažen prihodom od izvoza energenata - nafte i gasa. Upravo zbog toga, zapadne zemlje žele da ciljaju što je više moguće ovaj sektor ruskog poslovanja.

U skladu sa tim ciljevima, administracija maeričkog predsednika Džoa Bajdena već je uvela sankcije na uvoz ruskih energenata, a razvija i dalje planove kako da naudi centralnoj ulozi koju Moskva ima u svetskoj energetskoj ekonomiji, preneo je Njujork tajms pozivajući se na izjave bivših i sadašnjih američkih zvaničnika.

Mere koje se razmatraju uključuju stavljanje ograničene cene na rusku naftu, a to će se podupreti tzv. "sekundarnim sankcijama", koje bi kažnjavale strane kupce koji se ne pridržavaju američkih sankcija, što bi značilo da će tim stranim kupcima biti zabranjeno da posluju sa američkim kompanijama, kao i kompanijama "partnerskih zemalja".

Američki zvaničnici rekli su da je sada glavno pitanje kako prekinuti veliki dotok novca koji Moskva ima od izvoza energenata, ali da je sa druge strane i veliki izazov kako to učiniti tako da ne opadnu svetske zalihe nafte, što bi dovelo do povećanja cena koje pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a istovremeno i povećava inflaciju u SAD i drugim zemljama.

Jedna od potencijalnih mera za to mogla bi da bude ona koju su predložili ministri finansija G7 - da se, umesto potpunog embarga, u evropskim zemljama uvedu carine na rusku naftu. S obzirom na to da se ruska nafta prodaje s popustom u odnosu na globalnu referentnu vrednost tog energenta, carina bi mogla da bude određena na nivou koji bi obuhvatio deo tog raskoraka, čime bi se smanjila ruska dobit, stav je američkih zvaničnika.

Na ovo su iz Moskve reagovali negativno, pa je tako portparol Kremlja rekao kako bi se eventualnim carinama zapravo uvećala cena ruske nafte, što bi značilo da će kupci ili morati da plaćaju više, ili da traže alternativne izvore.

I dalje bez dogovora o šestom paketu sankcija EU

Razlog za ovakav predlog koji je došao iz G7 jeste to što u Evropskoj uniji i dalje nema konačnog dogovora u vezi sa šestim paketom sankcija Rusiji, čija bi najvažnija tačka upravo trebalo da sadrži uvođenje emabrga na uvoz ruske nafte kada su uptianju evropske zemlje.

Embargo bi bio najoštrija sankcija od početka napada Moskve na Ukrajinu 24. februara, a da bi EU usvojila takvu odluku, potrebna je saglasnost svih 27 država članica. Medutim, oko toga još nema dogovora, a glavna prepreka je Mađarska, koja ne podržava ovu odluku, a ne raduju joj se ni Hrvatska, Bugarska, Slovačka i Češka, koje su zatražile izuzeće od embarga.

Predloženo je postepeno ukidanje uvoza ruske sirove nafte u roku od šest meseci i rafinisanih proizvoda do kraja godine kako bi prestala zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva.

Od ukupne količine gasa koju troše zemlje EU, Rusija im isporučuje 40 odsto, dok trećina nafte na evropsko tržište, takođe, stiže iz ove zemlje. Prošle godine, zemlje članice potrošile su više od 70 milijardi evra na uvoz nafte iz Rusije, prenosi Euronews. Evropska unija svakoga dana kupuje oko 2,2 miliona sirove nafte od Moskve, a još 1,2 miliona barela rafinisane.

Među državama članicama, međutim, postoji drastična razlika u zavisnosti od ruskih energenata.

Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftovodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, odakle im stiže 60 odsto nafte i čak 85 odsto gasa. Zbog toga je vlada Viktora Orbana insistirala da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti s interesima Mađarske.

Ministri spoljnih poslova EU pokušali su i javno da izvrše pritisak na Mađarsku da ukine veto na predloženi embargo na rusku naftu, pri čemu je, kako je preneo Rojters, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis poručio da blok ne sme da bude "talac jedne zemlje članice".

Neke diplomate ističu predstojeći samit EU od 30. do 31. maja kao preloman trenutak za postizanje dogovora o postepenoj zabrani uzvoza ruske nafte tokom narednih šest meseci, pri čemu će Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj biti odobren duži prelazni period za prekid kupovina.