Biznis vesti

Smanjen dotok ruskog gasa probudio strahove u Evropi: Upozorenja da bi predstojeća zima mogla da izgleda drugačije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/06/2022

-

15:09

Smanjen dotok ruskog gasa probudio strahove u Evropi: Upozorenja da bi predstojeća zima mogla da izgleda drugačije
Smanjen dotok ruskog gasa probudio strahove u Evropi: Upozorenja da bi predstojeća zima mogla da izgleda drugačije - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, zapadne zemlje postepeno uvode sankcije Moskvi. Međutim, sankcije su tako pažljivo uvođene da se ne ugrozi energetska bezbednost Evrope, s obzirom na to da Rusija i dalje izvozi dobar deo gasa i nafte u zemlje Starog kontinenta. Istina, gasovod Severni tok 2 od Rusije do Nemačke suspendovan je i pre nego što je krenuo sa radom, i evropske zemlje su krenule sa pravljenjem planova da vremenom smanje energetsku zavisnost od Rusije, ali čini se da bi zbog najnovijih poteza Kremlja u Evropi već predstojeća zima mogla da bude drugačija nego što je očekivano.

Naime, ruske vlasti su, kroz nacionalnu naftnu kompaniju Gasprom, smanjile protok gasa koji se šalje pojedinim evropskim zemljama - u pitanju su, između ostalih, Francuska, Nemačka, Italija i Poljska. Kako analitičari ocenjuju, ovakav potez Moskve ne predstavlja trenutnu pretnju po potrošače, ali bi mogao da dovede do smanjenja zaliha gasa koje Evropa čuva za zimu, peneo je CNBC.

Na to je upozorio i Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, dodajući kako bi racionalizacija energenata mogla da postane realnost za Evropu ukoliko se uskoro ne naprave planovi za poboljšanje efikasnosti trošenja.

"Ako budemo imali jaku i dugu zimu, i ne preduzmemo potrebne mere, ne bih isključio racionalizaciju prirodnog gasa u Evropi, počevši od velikih industrijskih postrojenja", rekao je Birol za "Fajnanšel tajms", dodajući da bi trebalo više koristiti obnovljive resurse, kao i da bi trebalo "uzeti najviše što se može" od postojećih naftnih polja i gasovoda.

Tanjug AP/Michael Sohn

 

U prilog tezi da je energetska bezbednost Evrope dodatno ugrožena ovim smanjenjem dotoka ruskog gasa, ide i to što mnoge evropske zemlje obično koriste letnje mesece kako bi napravile zalihe za zimu, a na primer, samo je protok kroz Severni tok umanjen na samo 40 odsto. 

Ukoliko se ovakva situacija nastavi, zemlje Evrope neće dostići neophodni nivo zaliha koji je propisala Evropska unija do početka grejne sezone, odnosno do novembra, prenosi "Blumberg" prognozu Masima di Odoarda iz kompanije "Vudmak". Prema njegovim rečima, ukoliko se nastavi smanjeni dotok gasa iz Rusije, Evropa će dostići samo 80 odsto od zacrtanog cilja zaliha - sada zalihe iznose 52 odsto, prema podacima kompanije za finansijske usluge ING, prenosi "Vašington post".

Potpuni prestanak protoka kroz Severni tok (koji ide do Nemačke) bi doveo do toga da zalihe gasa u EU budu na samo 59 odsto prvog novembra, a ako se nastavi sa protokom od 40 odsto, onda će do početka grejne sezone zalihe biti na 67 odsto, sa rizikom da se potpuno isprazne već do kraja zime. Međutim, ukoliko se protok gasa kroz Severni tok vrati na 100 odsto kapaciteta, onda bi do 80 odsto kapaciteta zaliha bilo izvodljivo rekao je Di Odoardo.

Kremlj se poziva na "tehničke probleme"

Smanjenje količine gasa koju Rusija isporučuje evropskim zemljama dešava se postepeno. Poslednje smanjenje protoka bilo je u četvrtak, 16. juna, i tada je gasovod Severni tok "pao" na 40 odsto kapaciteta. Ovo se dogodilo istog dana kada su lideri Francuske, Nemačke i Italije posetili Kijev i pružili podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Međutim, iz Moskve uporno negiraju da smanjenje dotoka gasa ima bilo kakvu političku konotaciju. U skladu sa tim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ništa od toga nije "planirano unapred", već da su u pitanju tehnički problemi koji se odnose na to da Rusija ne može obezbediti bezbedan povratak opreme koja je poslata na popravku u Kanadu. 

Ruski ambasador pri Evropskoj uniji rekao je za RIA novosti, pozivajući se na iste probleme koje je naveo i Peskov u vezi sa Kanadom i opremom, da bi protok gasa kroz Severni tok mogao potpuno da bude obustavljen.

profimedia

 

Evropski lideri, međutim, nisu prihvatili ovaj razlog, pa se tako iz Nemačke moglo čuti da je "ruski izgovor tehnički neosnovan", kao i optužbe za namerno povećavanje cene gasa. Slično tome, italijanski zvaničnici upozorili su da bi "Moskva mogla da koristi ovaj problem kako bi izvršila politički pritisak".

Brigama evropskih zvaničnika je verovatno doprinela i izjava izvršnog direktora Gasproma Alekseja Milera kako "nema rešenja za ovaj problem, jer su sankcije Zapada učinile nemogućim povratak opreme iz Kanade". Takođe, Miler je prošle nedelje, upitan o smanjenju dotoka gasa, rekao "naš proizvod, naša pravila - nećemo da igramo po pravilima koje su drugi nametnuli".

Kako reaguju evropske zemlje

Suočene sa energetskim problemima koje im stvara Rusija, neke evropske zemlje već su pribegle traženju potencijalnih rešenja. Tako je nemački ministar ekonomije, Robert Habek, zbog smanjenja isporuke gasa iz Rusije, preduzeo hitne mere štednje gasa i ponovo se povećava proizvodnja struje u elektranama na ugalj.

Agencija DPA je, kako prenose nemački mediji, objavila da vlada namerava da smanji upotrebu gasa za proizvodnju struje i u industriji, te da želi da nastaviti sa punjenjem skladišta gasa ogromnim novčanim sredstvima. Situacija je ozbiljna, upozorio je Habek u dokumentu na pet strana.

"Potrošnja gasa mora dalje da se smanji, mora više gasa u skladišta, jer će u suprotnom biti tesno tokom zime", poručio je ministar ekonomije.

Tanjug/AP/Michael Sohn

 

Dalje, italijanska vlada je saopštila kako su preduzete sve potrebne mere kako bi se izborili sa situacijom u kojoj će dotok gasa iz Rusije biti dodatno smanjen.

Norveška, koja je drugi po redu evropski izvoznik gasa posle Rusije, povećava proizvodnju kako bi pomogla da EU dostigne zacrtani cilj koji podrazumeva da će EU biti nezavisna od ruskog gasa do 2027. godine.

Kompanija Centrika iz Velike Britanije potpisala je ugovor sa Norveškim Ekvinorom za dodatne količine gasa za sledeće tri zime - Velika Britanija se inače i ne oslanja na ruski gas, pa takođe putem gasovoda može isporučivati ovaj energent u EU.

Velike potrebe i pre rata u Ukrajini

"Potpuni prestanak dotoka ruskog gasa u Evropu bio bi, svakako, najgori mogući scenario za ovu zimu, s obzirom na to da bi verovatno bilo nemoguće nadoknaditi tako brzo toliko veliku količinu energenata", rekao je za Rojters Leon Izbicki, saranik za prirodni gas u Evropi iz kompanije "Enerdži aspekts".

Čak i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, čime je energetska kriza u Evropi dobila na zamahu, tražnja za gasom bila išla je uzlaznom putanjom s obzirom na period oporavka ekonomije od krize izazvane koronavirusom. 

Jedno od alternativnih rešenja za Evropu moglo bi da bude povećavanje zaliha LNG (tečni prirodni gas). Međutim, još prošle godine, ovo tržište na dominiraju dugoročni ugovori, već je bilo prepunjeno.

AP Photo/Koji Sasahara, File

 

Evropska unija je u prvih pet meseci 2022. godine uvezla 58 odsto više LNG više nego u istom periodu 2021, podaci su kompanije Refinitiv, a s obzirom na to da su veliki proizvođač ovog energenta, SAD su obećale kako će pomoći Evropi sa pretećom energetskom krizom tako što će povećati isporuke.

Problem je, međutim, u tome što Evropa ima ograničeni kapacitet za prijem LNG, a jedna od najvećih izvoznih platformi iz SAD, "Friport LNG" suočava se sa problemima izazvanim eksplozijom, pa će im trebati bar tri meseca da nastave sa radom.

Kako je opisala Evanđelina Kukson, analitičar iz kompanije "Mareks", "ukoliko Evropa uđe u zimu oslanjajući se samo na zalihe LNG, stvari bi mogle da pođu po zlu".

Komentari (0)

Biznis