Krizni štab pratiće grejnu sezonu u Beogradu: Energetičari ne očekuju velike probleme, ali očekuju novo zaduživanje

Miholjsko leto omogućilo je da grejna sezona ne počne pre 15. oktobra, kao što se već dešavalo nekih ranijih godina. Ipak, mnogi građani priključeni na daljinsko grejanje strepe hoće li im, kad dođu hladniji dani, radijatori biti dovoljno topli. Struje i grejanja će biti, ako je verovati predstavnicima vlasti koji navode da zima u Srbiji neće biti toliko teška koliko u nekim drugim zemljama, jer je, kako kažu, nabavljena dovoljna količina energenata, Ipak, Beogradske elektrane formiraće krizni štab koji će pratiti grejnu sezonu.

"Dotok energenata može biti prekinut. Zbog toga je i kupljeno 35.500 tona mazuta, da bi u nekim kriznim situacijama sistem mogao da se prilagodi na tu vrstu energenta, kako bi Beograđani bili u toplim domovima. I vrtići, škole i bolnice. Zbog te situacije mi ćemo biti maltene u stalnom zasedanju kako bismo došli do tog proleća i 31. marta", rekao je gradski menadžer Miroslav Čučković.  

Pojedini energetičari navode da ideja o kriznom štabu nije loša. Energetski analitičar MIodrag Kapor kaže da su ovo vanredne okolnosti i da vanredne okolnosti zahtevaju vanredne mere. 

"Tako da nije to samo po sebi ništa loše, čak je i dobro pretpostavljam, u zavinsosti naravno od toga ko tu sedi i kakve se odluke donose", smatra Kapor. 

Čučković napominje da Beogradske elektrane vode inženjeri koji se decenijama unazad bave distribucijom i proizvodnjom. 

"Tako da ja imam poverenje u službenike grada Beograda. Oni su to pokazali u prethodnim decenijama. Sigurno će i ove sezone biti na visini zadatka",  rekao je on.  

Beogradska vlast navodi da, ako se nešto i desi, to neće biti krivicom beogradskih elektrana, već usled prekida dotoka energenata neophodnih za njhov rad. U toj situaciji građani će preći na grejanje strujom, a opet, navodi se da će struje biti. 

"Potencijal za restrikcije postoji, ali da kažemo, ako ne bude nekih velikih nepredviđenih okolnosti, posebno u Ukrajini, možemo da očekujemo da, mislim ovo je sve spekulacija, možemo da kažemo da će da bude relativno redovno snabdevanje električnom energijom, a da ćemo se skoro sigurno zadužiti na inostranom tržištu. Samo je pitanje koji je to novac u pitanju. Ministarstvo energetike je najavilo da će to biti tri milijarde evra do marta naredne godine, što je ogroman novac", kaže Kapor. 

Ta cifra će zbog kamata biti i veća. Grejna sezona bi trebalo da počne 15. oktobra, ali ukoliko se produži toplije vreme, to bi moglo da omogući uštedu energenata.