"Već sada deluje da neće biti sjajno": Može li primer voćara iz Južnog Tirola da reši dugogodišnje probleme malinara

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Ljiljana Gradinac

26/05/2023

09:12

"Već sada deluje da neće biti sjajno": Može li primer voćara iz Južnog Tirola da reši dugogodišnje probleme malinara - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Berba maline u Srbiji trebalo bi da počne za oko mesec dana, a u novu sezonu se ulazi sa 40.000 tona zalihe maline. Male i srednje hladnjače još nisu isplatile novac poljoprivrednim proizvođačima za prošlogodišnji rod. Država će pomoći da se kroz kredite omogući isplata duga. Malinari kažu da se u poslednjih mesec dana pominju subvencije po pitanju kredita kako bi se pomoglo malim i srednjim hladnjačama koje nisu isplatile novac poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.

Stručnjaci smatraju da problem malinara traje više od 20 godina i da su sve mere koje se donose kratkoročne. Ocenjuju da bi se problem mogao rešiti dugoročno kada bi sami proizvođači bili akcionari u hladnjačama, na primer, kao što se udružuju voćari iz Južnog Tirola, koji proizvedu više od milion tona jabuke, što je 50 odsto proizvodnje Italije i 10 odsto godišnje proizvodnje u zemljama EU. Taj model podrazumeva da se deo novca isplati proizvođačima tokom berbe, deo za dva-tri meseca, a ostatak dobiti dele.

Proizvođači, međutim, navode da je problem nastao i zbog toga što male i srednje hladnjače nemaju direktne ugovore sa inostranim kupcima, već zavise od velikih izvoznika i velikih hladnjača, dok se 2022. i 2023. pojavljuje i uvoz iz Ukrajine, Poljske i nekih drugih zemalja koje se bave malinom, po nižoj ceni, tako da se zamrznuta malina iz uvoza plaćala od 250 do 350 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u toku 2022. godine u Srbiji je ostvaren prinos maline od 116.093 tona, sa površine od 19.703 hektara. U Privrednoj komori Srbije kažu da su, prema informacijama sa terena, zasadi maline u dobrom stanju a ovogodišnji rod se procenjuje na oko 100.000 tona.

"Što se tiče cena maline u predstojećoj sezoni svakako da je tržište to koje određuje cenu. U predstojećoj sezoni se očekuje oštra konkurencija Poljske, Ukrajine, Maroka, Egipta i Meksika. Očekivanja su da će svi učesnici u lancu proizvodnje iznaći najbolja moguća rešenja kako bi se očuvao status srpske maline u svetu", napominju u PKS.

"Nema rešenja dok se ne urede odnosi između proizvođača i prerađivača"

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je za Euronews Srbija da veliki hladnjačari nemaju problema sa malinom, već mali hladnjačari i napomenuo da je pokušao da udruži male proizvođače kako bi oni imali svoje hladnjače i prerađivačke kapacitete.

"Prošle godine cena maline je bila od 400 dinara i dostizala je čak i 600 dinara, malinu su veliki hladnjačari prodavali po 5,5 evra a onda su se mali hladnjačari koji nemaju svoje tržište našli u velikom problemu, jer nisu mogli da plasiraju tu malinu", rekao je Keserović.

Smatra da je najveći problem što su hladnjačari odvojeni od proizvođača, odnosno proizvođači nisu akcionari u hladnjačama.

"Zapravo, proizvođači moraju da budu vlasnici hladnjača ili da hladnjače prave ugovore sa samim proizvođačima. Da bi se dugoročno rešio problem, moraju sami proizvođači da budu akcionari u hladnjačama. Ne dešava se to samo kod proizvodnje maline, nego i kod proizvodnje višnje. Ono što je predlog jeste da se naprave čvrsti ugovori sa proizvođačima, da se to uradi kao u Južnom Tirolu kod jabuke. Tu su zapravo svi ti proizvođači akcionari u samim tim hladnjačama, isplati se negde između 30 i 35 odsto u vreme berbe, za dva tri meseca 30 odsto i kad se proda jabuka, onda se ostatak deli. Ako bi se napravili ugovori između samih hladnjačara i proizvođača na toj osnovi, onda bi to bilo tako", kaže Keserović.

Smatra da neće biti poboljšanja dok se ne reše odnosi između samih proizvođača i prerađivača. Dodaje da više od 500.000 ljudi u Srbiji živi od maline.

"Nekad smo imali 15 tona maline po hektaru, sada između 7 i 8 tona"

Keserović kaže da očekuje da ovogodišnji rod maline bude između 80.000 i 85.000 tona.

"Mi smo pali u tehnologiji proizvodnje maline. Lično kao profesor nisam zadovoljan, prinosi stagniraju iz godine u godinu. Jedan od razloga je što koristimo jako loš sadni materijal, nekad smo imali 15 tona po hektaru, sad je to između sedam i osam tona. Prvo moramo dosta da uradimo na unapređenju kvaliteta sadnog materijala, da unapredimo tehnologiju, da se podignu zasadi sa protivgradnim mrežama i uredi irigacija, onda ćemo imati rezultate", smatra Keserović.

Keserović je rekao da još ne treba izlaziti sa cenom jer treba viditi kolika će biti cena koštanja maline i na osnovu toga formirati otkupnu cenu.

"Mnogi izlaze sa velikim prognozama, dosta je loše vreme, loši su uslovi i za vreme oprašivanja, oplodnje, ne znamo koji će biti prinos i druge faktore, kako će biti u Čileu i u drugim državama koje se bave proizvodnjom i izvozom maline, tako da ne bih davao tu procenu koja će biti cena otkupna cena, mada su mnogi izašli sa dosta visokom cenom", rekao je Keserović.

"Malinu proglasiti strateškim proizvodom"

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Euronews Srbija da što se tiče poljoprivrednih proizvođača, oni imaju direktan kontakt sa malim i srednjim hladnjačama. Naveo je da nije problem do malih, nego do velikih otkupljivača u Srbiji i velikih izvoznika.

Radović kaže da ako mora da se uvezu maline, te količine moraju da bude male, do pet odsto.

"Zašto moramo da uvezemo 30,40 ili 50 odsto i Ukrajine, Poljske i nekih drugih zemalja? Mislim da ne idemo dobrim putem, da velike hladnjače ovo što rade nije dobro ni za njih, nije dobro ni za male hladnjače ni za proizvođače. Ako nema nas poljoprivrednih proizvođača, šta će oni da zamrzavaju? Vazduh, maglu? Neka zamrzavaju, pa šta oni misle, da nas uplaše sa ovim što se dešava, što su našli profit u uvozu? Mi možemo da obradimo dedovinu i očevinu, ne moramo da beremo", naveo je Radović.

Radović kaže da ako su svi partneri u celom lancu, a najveći partner je poljoprivredni proizvođač, onda treba da se poštuje taj poljoprivredni proizvođač.

"To nema veze - država i mi, to ima veze sa monopolom velikih. Oni udarom na male i srednje hladnjačare direktno utiču na poljoprivredne proizvođače. Mislim da treba da se malina proglasi strateškim proizvodom zato što imate direktnu proizvodnju u koju je uključeno 700.000 ljudi, onda i berači i radnici u hladnjačama, zato što imamo devizni priliv toliki koliki je od maline. Ne može neko da gleda samo svoj interes, a ne gleda i nas. Tu je problem", rekao je Radović.

On je naveo da će zbog loših vremenskih uslova za malinu i kašnjenja vegetacije po pitanju celokupne poljoprivredne proizvodnje biti smanjen ovogodišnji rod, a da se za mesec dana može očekivati prva sveža malina u Srbiji, sorte vilamet.

"Ono što očekujemo je hladnjače kažu mnogo nižu početnu cenu. Ne bih da licitiram ali kažem 300 akontna sa tendencijom rasta 400 dinara pa naviše, pokazaće tržište. Veoma rano je proceniti količine, ali do sada je veoma loše stanje kondicije maline, i to govori da neće biti sjajno", kaže Radović.

Kako će država da pomogne

Udruženja malih i zadružnih hladnjača i proizvođača maline, kako je prenela Radio-televizija Srbije, postigli su juče dogovor sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić da im država obezbedi kredite od dve milijarde dinara preko Poštanske štedionice.

Novac je namenski i može da se koristi samo za isplatu dugova iz prethodne sezone.