Koji je dodatni motiv za štednju: Računica pokazuje koliko mesečno može da se stavi sa strane
Komentari
27/10/2025
-20:13
Štednja građana nastavila je da raste i u 2025. godini i dostigla je nove rekordne nivoe. Prema podacima Narodne banke Srbije, štednja u dinarima u proteklih 13 godina povećana je preko 11 puta i krajem juna 2025. godine dostigla je novi najviši iznos od 195,7 milijardi dinara. U istom periodu i devizna štednja je povećana gotovo dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15,7 milijardi evra u junu 2025. godine. Od 27. do 31. oktobra obeležava se Svetska nedelja štednja, pa se postavlja pitanje koliko bi trebalo mesečno izdavajati za štednju.
To što se u poslednjih više od 10 godina nekoliko puta uvećala štednja građana s jedne strane govori da imamo veće prihode, pa možemo da odvajamo deo novca za štednju kaže za Euronews Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić.
"S druge strane smo svesni čemu služi štednja - odricanje danas zarad nečega boljeg u budućnosti. To je neki dodatni motiv za štednju, i naravno stimulativne kamate kad su u pitanju dinarski depoziti gde dobijete više i ne plaćate porez. To je jedan od motiva zašto sada dinarska štednja brže raste nego štednja u evrima, ali i dalje dominira evro", rekao je on.
Kako je naveo sagovornik Euronews Srbija, kamate na dinarsku štednju su nešto iznad četiri, odnosno između četiri i pet odsto.
Emil Ivanov / Alamy / Profimedia
"Ali ne plaćate poreze od 15 odsto. Na evre se plaća 15 odsto odsto", kaže Vasić i dodaje da su kamate na štednju u evrima 2-2,5 odsto.
Oni koji imaju više prihoda naravno da imaju veću mogućnost da uštede, kaže Vasić ali i dodaje da nije suština u tome, nego pre svega u navici, želji, volji i istrajnosti zacrtanog, odnosno obećanog samom sebi.
Koliko može da se izdvoji za štednju
Postavlja se pitanje koliko prosečno domaćinstvo može da izdvoji novca za štednju i kako da je planira.
Povezane vesti
Vasić kaže da mesečno oko 50 odsto novca koje prihodujemo moramo da potrošimo na hranu, odeću i komunalije i tome slično, a da 30 odsto možemo i ne moramo da potrošimo.
"To je ono - kupiću ovog meseca, mogu možda i sledećeg, ali to ostaje na nama", rekao je on.
Prema njegovim rečima, uvek bi trebalo 10-20 odsto mesečnih prihoda da se ostavlja na štednju.
"Prosečno domaćinstvo, to je negde mesečno oko 5.000 do 6.000 dinara po članu koji može da izdvoji za štednju i tih 50-60 evra kad pomnožite sa 12 meseci, pa sa članovima domaćinstva, onda to može da bude zanimljiva cifra", rekao je on.
Kada je vreme da razbijemo "kasicu prasicu"
Građani štede po onoj čuvenoj "za ne daj Bože", kaže Vasić.
profimedia
Taj novac od štednje se koristi za neke vanredne troškove, kao što su popravka automobila ili za lečenje.
Dobar deo ljudi "stanji" štednju kada želi da pomogne deci i unucima da se skuće ili da kupe nepokretnost, tako što im daju učešće, navodi Vasić.
Povezane vesti
On kaže da se najmanji deo ljudi zapravo bavi investicijama što, kako dodaje, jeste sledeći korak posle štednje.
"Vi bi sad trebalo da imate neki još dodatni prihod, ne samo kamata jer kamata kao takva ona je tu da vam da neki prinos ali uz minimalni rizik. Zato imate kamatu 2-2,5 odsto na evre, ali deo novca može da se stavi u neki investicioni fond sa nekim prosečnim prinosom od pet odsto. Recimo, ako 5.000 evra svake godine uplatite u fond, posle 20. godine imaćete tri puta više novca, jer je kamatni račun, kamata na kamatu. To je nešto o čemu takođe treba razmišljati. Naravno, svako spram svojih mogućnosti", rekao je Vasić.
Komentari (0)