Uzlet cena sirove nafte i poskupljenje goriva: Kako će se stanje na berzama odraziti na novčanike vozača u Srbiji?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, RTS

10/08/2023

11:49

Uzlet cena sirove nafte i poskupljenje goriva: Kako će se stanje na berzama odraziti na novčanike vozača u Srbiji? - Copyright AP/Matt Brown

veličina teksta

Aa Aa

Članice OPEK-a dogovorile su se da produže ograničenje proizvodnje sirove nafte čija cena je u poslednje četiri sedmice dostigla najviši nivo od sredine aprila. Cena sirove nafte ima tendenciju rasta u poslednjih mesec dana i trenutno je na oko 86 dolara po barelu. I dok se spekuliše koliko bi njena cena eventualno mogla da raste, u Srbiji su u poslednje dve sedmice poskupeli dizel i benzin.

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije o ograničenju visine cena derivata nafte, na osnovu koje se utvrđuje najviša maloprodajna cena derivata nafte, prošlog petka su objavljene nove cene tako da dizel košta 195 dinara za litar, a benzin 186 dinara za litar. U odnosu na prethodnu sedmicu, dizel je poskupeo za pet dinara, a benzin za četiri dinara. Te cene važiće do petka, 11. avgusta kada se objavljuju nove.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da su dizel i benzin u Srbiji poskupeli više nego što je trebalo.

"Ako je to tačno da se gledaju trendovi cene derivata na Mediteranu, pa iz toga proizlaze ove cene, onda je to tako. Ti podaci nisu šire dostupni kao što je dostupna berzanska cena sirove nafte, ona se lako može videti. Međutim, cena derivata na Mediteranu takođe postoji kao berza, ali nije lako dostupna nekome ko bi hteo to da proveri. U principu, cena kod nas se navodno formira iz te cene derivata", rekao je Atanacković.

Kada će biti dostignut cenovni vrh?

Globalna potražnja za naftom je velika, a najnoviji izveštaji pokazuju da su zalihe nafte u nekim delovima sveta u padu, a to je novi, važan faktor koji bi mogao da utiče na poskupljenje nafte. Velika globalna potražnja za naftom, zajedno sa izveštajima o smanjenju zaliha sirove nafte širom sveta, sugeriše da bi cene nafte mogle da dostignu 100 dolara po barelu pre kraja godine.

Atanacković, međutim, kaže da cena sirove nafte ima tendenciju rasta, ali da će ostati na nekom sadašnjem nivou.

"Cena sirove nafte je sad nešto ispod 90 dolara po barelu, negde će na tom nivou i da ostane, s obzirom na to da su i Saudijska Arabija i Rusija odlučile da i dalje primene smanjivanje proizvodnje. Cena je tu negde, ne verujem da će se sad značajno menjati, ni naviše ni naniže. Čini mi se da je to vrh porasta cena", kaže Atanacković.

Prema njegovim rečima, cena sirove nafte će u velikoj meri i dalje zavisiti od tražnje.

"Ako tražnja bude bila veća nego što je sad sa smanjenom proizvodnjom, ona bi mogla da prouzrokuje malo povećanje, ako ne, to bi trebalo da bude tu na tom nekom nivou. Proizvođači nafte su postigli ono što su hteli - da cena bude relativno dobra", navodi Atanacković.

On kaže da cena sirove nafte može ići gore ili dole, ali da ako je potražnja za derivatima određene vrste veća, a ponuda manja, onda praktično i cena raste, navodeći da ne vidi da u Srbiji ima problema sa snabdevenošću derivatima nafte, niti da će biti problema u tom smislu.

Šta utiče na cene goriva u Srbiji?

Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je nedavno za RTS da cena dizela daleko brže raste nego cena sirove nafte, kao i da je to ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji.

"Cena dizela je ono što utiče na cene goriva na pumpama u Srbiji, kao i u svim državama u kojima države određuju maksimalne dozvoljene cene, to se koristi kao referentna cena. Daleko je brže rasla referentna cena dizela nego cena sirove nafte", napominje Mićović.

Navodi da je referentna cena dizela ono što predstavlja cenu. "U Srbiji 18 meseci država određuje maksimalnu cenu na osnovu formule u kojoj se unose parametri. Nije do naftnih kompanije ni maksimalna maloprodajna cena ni državne dažbine", napominje.

Smatra da je veliko pitanje da li bi "cene divljale" da ih ne određuje država, jer su, kaže, i naftne kompanije u regulisanom tržištu s neke strane sputane da upravljaju svojim zalihama kako treba. "Ne bi bile daleko od ovih. Ja sam ubeđen, ali bi kompanije mogle lakše da upravljaju poslovanjem", kaže Mićović.

Na pitanje da li je moralo gorivo u Srbiji toliko da poskupi i kako se kreću cene, Mićović napominje da sve zemlje osećaju taj uticaj sa regionalnog i globalnog tržišta.

"Mi smo ovde pri samom vrhu liste pre svega zbog toga što imamo zaista najveće državne dažbine. Makedonija, Bosna, Bugarska, Rumunija imaju neuporedivo manje državne dažbine, pa samim tim i niže cene. Dizel je roba koju koristi industrija, privreda, transport. I sad nam se dešava zapravo da u tranzitu kamioni i automobili koji koriste dizel zaobilaze Srbiju, zbog ovako viših cena ne koriste toliko naše stanice", ističe Mićović.

On kaže da treba biti vrlo oprezan i određivati realne cene kako se ne bi ugrozila snabdevenost.

"Znači, država kad određuje cenu da ona bude realna. Ovo povećanje nije onoliko koliko bi na osnovu pokazatelja trebalo da bude. I to nije strašno kada nije jedna nedelja tako. Ali, ako se taj trend bude zadržao i dalje, onda to već može da ugrozi snabdevenost tržišta. Nismo u periodu mirnih cena više, ni sirove nafte, ni dizela, berzanski pa tim ni maloprodajnih cena", navodi Mićović.

Glavna i odgovorna urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković ističe da iako su neke zemlje ukinule ograničenje cena goriva, Srbija nije zemlja koja izlazi na more, a to znači da uvozi naftu i derivate, ne sve i ne velike količine, ali ih uvozimo.

"Onda se te cene u stvari formiraju i na osnovu referentnih, kako kažu, cena samih derivata, poskupeo je dizel, a poskupelo je i mlazno gorivo, jer jednostavno avioni sve više lete. Ljudi su se posle korone vratili putovanjima i potrošnja mlaznog goriva je enormno porasla. I to na neki način takođe utiče na poskupljenje", rekla je urednica portala Energija Balkana.

Posle dogovora OPEK-a usledio skok cene sirove nafte

Cene sirove nafte na svetskom tržištu bile su mesecima u padu, a polovinom avgusta prošle godine dostigle su najniži nivo od početka rata u Ukrajini.

U martu ove godine cena sirove nafte na svetskom tržištu se strmoglavila kada su stigle vesti o potresima na bankarskom tržištu Sjedinjenih Američkih Država. Tako je bilo sve do dogovora na sastanaku zemalja OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte i saveznika) u junu ove godine o dodatnom smanjenju proizvodnje nafte.

Nakon odluke Saudijske Arabije da od jula dodatno smanji proizvodnju nafte za još milion barela dnevno, cena sirove nafte je skočila za 4,6 odsto, na skoro 75 dolara za barel.

Mićović je rekao za RTS da se ne dešava ništa što nije očekivano – smanjenje ponude koje se desilo pre par meseci, sada je realizovano.

"U tom odnosu ponude i potražnje, normalno je da cene rastu. Pogledajte samo kraj druge polovine juna i jul, to je jedan strašan uzlet cene sirove nafte, jer je nije bilo dovoljno na tržištu, pa je samim tim i cena išla gore. Pored toga, i kurs dolara još dodatno raste. Retko se dešava da istovremeno rastu i cena nafte i kurs dolara, a to je aktuelno upravo u toku juna", navodi Mićović.