Koja mesta penzioneri biraju za kupovinu stana i šta nikako ne žele da menjaju
Komentari
26/12/2025
-07:07
Pojedini najstariji sugrađani odlučuju da promene životni prostor kada odu u penziju. U agencijama za nekretnine tvrde da ta promena više ima veze sa životnim stavom jer neki ljudi baš kada odu u penziji žele da im sve bude potaman, pa i stan ili kuća u kojoj će provesti starost. Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da se kod dela kupaca starijih od 65 godina primećuje jedan specifičan obrazac - ne žele drastičnu promenu sredine. Postavlja se pitanje u kojim mestima penzioneri žele da kupe nekretninu.
Pojedini se samo presele u komšiluk, da bi deci oslobodili veći stan, ali ima i onih koji odluče da odu u manje mesto, na planinu ili čak u neki drugi grad, koji smatraju privlačnim i koji obezbeđuje bolji život sa manje novca.
Mihajlović navodi da najčešće kupuju nekretnine u istom delu grada u kom su živeli poslednjih 20 ili 30 godina, jer se penzioneri ne odriču lako infrastrukture na koju su navikli - apoteka, pijaca, lekar, a mnogi od njih ni komšija.
"To je razlog zašto se 'penzionerske zone' u Beogradu praktično ne menjaju godinama", rekla je ona.
Penzioneri najčešće kupuju jednosobne i dvosobne stanove do 55 kvadrata, i to kao deo životnog restrukturiranja - smanjuju kvadraturu, povećavaju komfor i smanjuju troškove održavanja.
"Penzioneri retko kupuju stan 'od nule ', jer njihova kupovna moć u Srbiji uglavnom ne dozvoljava da samostalno finansiraju kupovinu manjeg stana u gradu. Umesto toga, najčešći scenario je da prodaju veći porodični stan, trosoban ili veliki dvosoban, i kupuju manji i funkcionalniji, često bliže deci ili zdravstvenim ustanovama. Dakle, kupovina je najčešće rezultat zamene kvadrata za bolju pristupačnost i jednostavnije održavanje", objašnjava Aleksandra Mihajlović.
Zbog toga, dodaje ona, većina penzionera u Beogradu ostaje ili prelazi u delove grada koji im omogućavaju jednostavan i praktičan način života: Zvezdara, Čukarica, Voždovac, Mirijevo i pojedini blokovi Novog Beograda.
Povezane vesti
Mihajlović kaže da penzioneri biraju naselja sa dobrim domovima zdravlja, frekventnim autobuskim linijama i stabilnim cenama nekretnina.
profimedia
Cene kvadrata u tim zonama, koje se kreću približno od 2.000 do 3.000 evra po metru kvadratnom, omogućavaju da se prodajom većeg stana obezbedi manji, a da im deo novca ipak ostane, što je čest motiv.
Prema podacima PIO fonda u glavnom gradu živi 393.646 korisnika penzija, a svaki sedmi na Novom Beogradu (57.500). Opštine u kojima su najbrojniji su i Palilula, sa 41.690, Čukarica sa 40.880, Zemun sa oko 39.600 i Zvezdara i Voždovac sa po 35.500 penzionera.
Koja su im omiljena mesta
Najstariji najčešće kupuju vikendice u blizini velikog grada, na Fruškoj gori, Slankamenu, Banji Koviljači ili Sokobanji i gravitiraju ka mestima gde imaju komociju.
Značajan udeo na tržištu, kao kupci nekretnina, zauzimaju i povratnici iz inostranstva, odnosno ljudi koji su penziju zaradili od Evrope, preko Amerike i Kanade do Australije, a starost žele da provedu u zemlji u kojoj su rođeni i gde su im rodbina i prijatelji.
Neki se odlučuju za nekretninu u okolini Niša, neki za velike gradove kao što su Beograd i Novi Sad, ali i manje poput Sombora.
Prema podacima specijalizovanog portala 4zida, u Somboru je prosečno oglašena cena kvadrata za stan oko 1.000 evra, dok je za kuću potrebno izdvojiti upola manje - oko 500 evra po kvadratu.
Povezane vesti
U ponudi ima više od 160 oglasa za prodaju stanova u Somboru i 238 za prodaju kuća.
U Sokobanji je kvadrat oko 1.700 evra stan, dok je u kućama u proseku oko 670 evra.
Vrnjačka Banja je skuplja, sa oko 1.900 evra po kvadratu za stanove i oko 970 evra za kuće.
Jedno od mesta koje penzioneri takođe vole, zbog blizine Dunava, Fruške gore i Novog Sada su i Sremski Karlovci, a u gradu srpske duhovnosti i kulture kvadratni metar stana je oko 1.530 evra, a kuće 1.546 evra.
Na Zlatiboru, gde takođe vole da provedu starost devizni penzioneri, prosečna cena kvadrata je oko 2.050 evra, a za kuću 1.490 evra.
Komentari (0)