Ističe rok za uplatu treće rate poreza na imovinu - zatezna kamata 11 odsto, a preti i kazna od 5.000 dinara

Rok do kada vlasnici nepokretnosti u Srbiji mogu da izmire treću ratu poreza na imovinu ističe sutra, 16. avgusta, a svi koji zaduženje ne izmire do zakonskog roka, moraju da računaju i na zateznu kamatu. Ona u slučaju poreskih obaveza iznosi 11 odsto na godišnjem nivou.

Porez na imovinu fizičkih lica plaća se kvartalno 15. u mesecu i to u februaru, maju, avgustu i novembru. Osim zatezne kamate, dužnici koji porez ne plate na vreme rizikuju i novčanu kaznu koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, a minimum 5.000 dinara.

Zakon o opštem upravnom postupku propisuje da ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok ističe kad protekne prvi naredni dan. Vlasnici nepokretnosti, ukoliko žele, porez mogu da plate i u manje rata, pa i odjednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

Ukoliko poreski obveznici ne ispoštuju zakonom propisane rokove za uplatu svih javnih prihoda pa i poreza na imovinu, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, a pošto ova stopa iznosi jedan odsto, visina kamate je 11 odsto.

Kako se utvrđuje visina poreza?

Poreska osnovica je vrednost nepokretnosti, a nju određuje lokalna samouprava na osnovu podataka o prosečnim cenama u prometu nekretnina. Vrednost nepokretnosti, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do jedan odsto godišnje, a najviše do 40 odsto.

Euronews/Zlatica Radović

Zakon opštinama i gradovima daje mogućnost da oporezuju imovinu stopom od 0,4 do dva odsto. Zemljište u vlasništvu građana se oporezuje do 0,3 odsto.