Rudari modernog doba - kako se zarađuje "kopanjem" kriptovaluta, i šta je za to potrebno?

Komentari

Autor: Jovan Đurić

22/08/2021

21:50

Rudari modernog doba - kako se zarađuje "kopanjem" kriptovaluta, i šta je za to potrebno?

Bitkoin - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Kriptovalute su novac modernog doba – iako nisu potpuno nove, još uvek postoji mnogo nedoumica oko toga kako bitkoin, eterijum i ostale valute funkcionišu. Kada se o kriptovalutama govori, neodvojivo se mora spomenuti i njihovo rudarenje - pojam koji je za mnoge i dalje nedovoljno jasan. Naravno, čak ni kripto novac ne "pada sa neba", i za rudarenje je potrebno mnogo vremena i energije. Sagovornik Euronews Srbija, Igor Mirković iz kompanije ECD objašnjava najčešće nedoumice u vezi sa rudarenjem kriptovaluta.

Kako se kriptovalute rudare?

"Kriptovalute, zasnovane na blokčejn tehnologiji, predstavljaju veliku bazu podataka. Svakodnevno se na blokčejnu dešavaju brojne promene, transferi i transakcije. Da bi tako složena, a opet decentralizovana mreža podataka mogla da funkcioniše, potrebni su validatori koji će proveravati i potvrđivati sve izmene", ističe Mirković.

Praktično, rudari koriste energiju procesora kako bi rešili složene kriptografske zadatke, proveravali i "odobravali" transakcije i izmene na mreži. Zauzvrat, dobijaju od samih korisnika nagradu u vidu "transakcionih troškova" - poput provizije. Ovi troškovi su mali, ali brzo ih se dosta nakupi zbog velikog broja transakcija.

"U procesu rudarenja, često se stvaraju i novi 'novčići'. Na primeru bitkoina, na svaki izrudaren blok u blokčejn mreži, rudarski stroj koji ga je kreirao dobija 6,25 bitkoina kao nagradu. Kako je za rudarenje bloka potrebno dosta kompjuterske energije, često se više rudara udružuju u jedan rudarski entitet, a kasnije proporcionalno po udelu energije raspodeljuju nagrade", dodaje Mirković.

Da li je potrebna posebna oprema?

Oprema koju će neko koristiti za rudarenje kriptovaluta, zavisi, pre svega, od one valute koja se rudari.

"Neke kriptovalute je moguće rudariti prosečnim laptopom, neke uz pomoć mobilnih telefona, a za neke postoje posebno pravljeni uređaji koji obavljaju potrebne aktivnosti usko vezane za određenu kriptovalutu", kaže Mirković.

Dodaje da se bitkoin, na primer, rudari uz pomoć "ASIC" mašina koje izgledaju kao malo veći, ali dosta snažniji procesor, dok se eterijum može rudariti grafičkim karticama.

Logično je, međutim, da bolje performanse imaju šanse za veće nagrade.

"Tako su i uređaji koje rudari koriste evoluirali od hardvera koje svi imamo u svojim domovima, poput laptopa i telefona, do posebno dizajniranih mašina za rudarenje", ističe naš sagovornik.

Koliko se struje utroši prilikom rudarenja?

Najčešća stvar koja se povezuje sa rudarenjem je ogromna potrošnja struje.

Rudari veliki novac troše na ovo, pa se mnogi ni ne upuštaju u rudarenje, ukoliko ne smatraju da će to prevazići troškove električne energije.

Za najpopularnije kriptovalute zaista je i neophodno utrošiti prilične količine električne energije, ali postoje i drugačiji primeri.

"Rastom kripto industrije i sve većom svešću ljudi za drugim, zelenim i obnovljivim izvorima energije teži se prelasku na druge izvore energije koji bi se koristili u rudarenju. Neke kriptovalute teže da potrošnju struje svedu na minimum i koriste druge metode za održavanje blokčejn mreže", kaže Mirković.

Ko primer navodi eterijum, gde "Proof of Stake" sistem znači rudarenje metodom zaloga, uz vrlo malu potrošnju struje, kao i neke druge kriptovalute gde neće biti potrebne snažne mašine i energija će se dobijati na ekološki prihvatljiviji način.

Iznosi, takođe, i neke podatke koje te tiču potrošnje električne energije kod rudarenja kriptovaluta.

"Interesantno je spomenuti da se u svetu godišnje proizvede oko 160.000 TWh električne energije. Od toga, iz raznih razloga, oko 50.000 TWh se prosto 'izgubi',odnosno ne iskoristi. Bitkoin rudarenje na svetskom nivou troši oko 120 TWh, dakle 0.24% bačene električne energije", kaže Mirković, dodajući da bi stručnjaci iz tih oblasti verovatno mogli više pažnje da obrate na ovih "izgubljenih" 50.000 TWh, nego što to sada čine.

Šta se rudari u Srbiji?

Iako je bitkoin najpopularnija i,naravno, najvrednija kriptovaluta u svetu, ipak nije prvi izbor rudara u Srbiji, smatra Mirković.

"Eterijum je na prvom mestu, a zatim ga slede i ostale kriptovalute koje se mogu rudariti grafičkim karticama. Razlog za to je mnogo manja cena opreme, a i mnogo veća šansa za profit u slučaju cenovnog skoka tih 'manjih' koina", kaže on.

Ističe i da je do grafičkih kartica lako doći, jer se koriste i za druge svrhe - u svakom računaru se nalazi po jedna.

Sa druge strane, 'ASIC' mašine koje rudare bitkoin nisu toliko dostupne, a njihova nabavka se često zasniva na uvozu iz inostranstva.

Kako rudarenje utiče na okolinu?

Samim tim što se na jednom mestu troši dosta električne energije, razumljivo je da rudarenje izaziva mnoge nedoumice u vezi sa štetnim uticajem na okolinu.

Sagovornik Euroenws Srbija, međutim, ističe da je sve više inicijativa da se rudarenje pretvori u ekološki prihvatljivu aktivnost, ali da su one još uvek nove. Najzanimljivije inicijative ove vrste su, zapravo, softverska rešenja koja bi održavanje mreže odvojila od procesa rudarenja.

Neke od njih su "Cardano", gde se zarađuje na osnovu uloženog broja kripto novčića, kao i "Chia", koja je brendirana kao "zeleni koin", i rudari se uz pomoć hard diskova, što je manje energetski zahtevno od rudarenja grafičkim karticama.

Takođe, tu je i "IOTA" projekat, napravljen da ide uz "Internet stvari" (IOT). Tako bi IOTA fondacija upravljala čvorom koji koordiniše sve aktivnosti, i upravo zbog centralizacije je ovo rešenje kritikovano.