Kako pomeranje sata utiče na zdravlje: Ljudi osećaju umor, a evo kako da se pripremite za to
Komentari
25/10/2025
-08:06
Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, kada kazaljke pomeramo sa tri sata ujutru, na dva.
Ovo sezonsko pomeranje vremena se dešava dva puta godišnje, poslednjeg vikenda u oktobru i poslednjeg vikenda u martu, a uprkos brojnim pozivima da se ovakvo pomeranje ukine, pre svega zbog uticaja na zdravlje ljudi, ta ideja još nije zaživela.
Iako je promena sata već godinama standardizovana praksa i uobičajena je u većem delu Evrope i Sjedinjenih Država, kao i delovima Kanade, Australije i Latinske Amerike, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da može biti štetno za dobrobit ljudi.
Po nekim podacima i istraživanjima, adaptacija na ovu malu promenu traje najmanje dve nedelje.
Gošća RTS-a, Meri Vukša, psihijatar i klinički farmakolog iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ističe da iako promena nije velika, naš unutrašnji sat reaguje.
Duže ćemo spavati, ali će ranije da padne mrak. U nedelju, kada se probudimo posle zimskog pomeranja sata, posledice će osetiti i zdrave osobe, kao i one koje imaju zdravstvene probleme, hronične bolesti ili osobe sa mentalnim problemima, napominje doktorka Vukša.
Michael Bihlmayer / imago stock&people / Profimedia
"Može doći do jedne manje disregulacije. Kod zdrave populacije može doći do poremećaja u spavanju, dnevne pospanosti, razdražljivosti, smanjene koncentracije, umora, što će imati određene posledice na radno funkcionisanje. Čak je zabeleženo da u danu posle pomeranja sata imamo veći broj saobraćajnih nesreća i slabiju funkcionalnost na poslu", dodaje ona.
Povezane vesti
Zato bi zaposleni koji rade vikendom, napominje doktorka, trebalo da se na neki način pripreme na ovu promenu.
Savet je da nekoliko dana pre prelaska na novo računanje vremena pokušaju da promene vreme odlaska na spavanje i neku svoju rutinu. U subotu bi trebalo da budu manje aktivni, da dnevni ritam bude mirniji, ishrana blaža sa dovoljno tečnosti. Dan nakon pomeranja časovnika najbolje je što više vremena provoditi na dnevnom svetlu.
"Lekari pri samom pomeranju časovnika u praksi ne primećuju jasne pokazatelje, ali promena vremenskih prilika, promena godišnjeg doba, nagle promene vremena, znaju da budu stres i dovedu već mentalno obolela lica u pogoršanje, a samim tim i povećanu hospitalizaciju", napominje dr Vukša i dodaje:
"Bitno je da se osluškuje sopstveni ritam, da damo vremena svom organizmu da se prilagodi novonastaloj situaciji, a ne da idemo protiv svog ritma. Kada reč o deci, posebno kod adolescenata, koji već zbog svog načina života imaju poremećen ritam spavanja, doći će do osećaja dnevnog umora, poremećaja koncentracije, lošeg sna… Samim tim slabije prate nastavu, ne mogu da uče, razdražljivi su."
"Organizam mora da se adaptira na promenu"
Psiholog Snežana Repac kaže da pomeranje kazaljki na satu utiče na ljudski organizam, ljudi osećaju stanje umora, pa je neophodno da se na tu promenu, koja će trajati barem dve nedelje, adaptiramo.
Ona je rekla za Tanjug da to znači da naš organizam mora da se adaptira na promenu sata, jer je u pitanju hormon melatonin sa fiziološke strane, a s druge strane i režim dana.
Rene Traut / imago stock&people / Profimedia
"Znači celokupno pomeranje naših aktivnosti, sadržaja i strukture aktivnosti prema sada novom vremenskom rasporedu govori o tome da je potrebna adaptacija i da ona mora da traje neko vreme da bi se čovek navikao na taj pomereni ritam kao što se recimo piloti navikavaju na vremenski zone", navela je ona.
Povezane vesti
Objašnjavajući da je u pitanju i cirkadijalni ritam (biološki ritam u organizmu čoveka), odnosno ritam naših dnevnih aktivnosti, navela je da naše telo pamti kada i u koje vreme započinjemo neke poslove, aktivnosti, kada uzimamo obroke i kada se to sve pomeri za sat, potrebno je da se organizam opet navikne na tako nešto i da u tom slučaju podnese sve one druge promene.
Kada je reč o pomeranju vremena i da li to posebno utiče na neku grupu građana, Repac je kazala da se promene najviše odnose na one koji su vezani za dnevne aktivnosti.
Istakla je da će promena vremena najteže pasti vozačima i ljudima koji rade napolju, jer se ranije smrkava.
Povezane vesti
"Mi sada ustajemo sat vremena kasnije, ali pitanje je šta će biti do uveče, da li ćemo biti nedovoljno umorni da bismo morali da idemo na spavanje ranije, pa ćemo možda preći preko te granice", kazala je psiholog i dodala da ćemo morati da ustanemo po onom starom vremenu.
Repac je naglasila da na promenu sata ljudi različito reaguju, objašnjavajući da se može desiti da neko oseća premor tokom dana, navodeći da je to i zbog ciklusa lučenja melatonina koji se najviše luči tokom noći.
"Ako noć ranije pada, mi ćemo u tom slučaju imati problem sa početkom ciklusa lučenja melatonina. Ljudima će se spavati tokom podneva ili uveče i osećaće se umorno, a moraće da rade. I onda kad čovek mora pospan da radi, oseća se nezadovoljno, besno i ta vrsta zamora dovodi do stresa", kazala je ona naglasivši da stres dovodi i do lošeg raspoloženja, bezvoljnosti i nesanice.
Komentari (0)