"Globalna kriza i politička dešavanja u Srbiji doprineli padu broja turista": Kakav trend možemo da očekujemo ove godine
Komentari02/02/2026
-13:11
Srbiju je tokom prošle godine posetilo 4,34 miliona turista, što je za 1,9 odsto manje nego 2024, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina turista činili su stranci, 2,34 miliona, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu godinu za 1,5 procenata, dok je domaćih turista bilo 1,99 miliona ili 2,4 odsto manje nego 2024.
Tim povodom za Euronews Srbija govorio je Aleksandar Seničić, direktor Jute.
Euronews
"Na pad broja turista uticalo je više faktora - globalna kriza, ratna dešavanja, inflacija i rast cena svih usluga povezanih sa turizmom. Kada je reč o Srbiji, dodatni uticaj imale su i društveno-političke okolnosti tokom prošle godine, što je jedan od razloga zbog kojih je broj turista bio manji od očekivanog", kaže Seničić.
Za ovu godinu postoje dobre najave, kako od turista, tako i od turističkih agencija iz zemalja iz kojih tradicionalno dolazi najveći broj gostiju. Očekivanja su trenutno bolja nego prošle godine, ali treba biti oprezan, jer su slične procene postojale i početkom prošle godine, a one se na kraju nisu ostvarile.
"Dakle, turisti koji planiraju ove godine da dođu, odnosno turističke agencije, naše kolege iz zemalja iz kojih nam dolazi najveći broj gostiju, imaju dobre najave i naša očekivanja su bolja nego za prethodnu godinu“, kaže on.
Kada je reč o domaćim gostima, manji broj dolazaka, kako objašnjava, usko je povezan sa smanjenjem broja vaučera dodeljenih za subvencionisani smeštaj u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu.
"To je sigurno imalo uticaja na smanjeni broj dolazaka domaćih gostiju. Kreće se sa subvencijama i ove godine, u istom broju kao u prošloj godini, ali ja očekujem da ova godina bude za nijansu bolja nego što je to bila protekla 2025.“
Povezane vesti
Iz kojih zemalja nam dolazi najviše turista?
Kada je reč o inostranim turistima, na prvom mestu dolaze iz Turske, na drugom mestu iz Kine, a na trećem su Rusi.
"Mi imamo značajno povećanje sa tih tržišta i moram da kažem da bez obzira na ove podatke koje ste malo pre pročitali, dakle na to smanjenje dolazaka stranih gostiju, moramo da ipak skrenemo pažnju da negde iza korone od 2021. godine pa sve do prošle godine smo imali jedan veliki trend, raste svake godine, dakle ti procenti su bili između 10 i 15 odsto povećanja dolazaka stranih gostiju, što je zaista sjajno. Čak smo 2024, ako se ne varam, dobili epitet najbrže rastuće turističke destinacije. Za očekivati je bila stagnacija, jer kada dostignete određeni nivo gostiju, ne možete očekivati da rast bude uvek dvocifren. Bitno je da se održavate negde otprilike na istom broju, da ne pada broj gostiju", priča Seničić.
Turska ostaje tržište sa najvećim brojem turista i, kako dodaje, očekuje da će taj trend da se nastavi. Navodi da treba otvoriti neka nova tržišta zapadne Evrope, pre svega kada je reč o finskim turistima, koji su imali najveći rast, što je logično obzirom naša zemlja ima dva, odnosno tri direktna leta.
Posebno se ističe i kinesko tržište, gde je avio-povezanost ključna za rast.
"Kada govorimo o kineskom tržištu, tu je vrlo jasno da je ključni faktor upravo uspostavljanje direktnih avio-linija. Broj letova ka Kini ima direktan uticaj na rast broja kineskih turista i to se vrlo jasno vidi u praksi. Kako se povećava broj direktnih letova, tako raste i interesovanje kineskih gostiju za Srbiju, što pokazuje koliko su dobre saobraćajne veze preduslov za razvoj svakog emitivnog tržišta", kaže direktor Jute.
Seničić podseća da osim tržišta iz okruženja, koja konstantno dolaze u sličnim brojevima, treba očekivati i veći broj turista iz Češke, obzirom da taj trend polako raste.
Kada je reč o iskorišćenosti kapaciteta za privlačenje turista kaže da tu uvek možemo da kažemo da bi moglo da bude i još bolje.
Tanjug/Rade Prelić
Povezane vesti
"Ono što ja mislim da na čemu mora da se radi, a evo nešto smo se potrudili da u tom kontekstu uradimo, jeste da Srbija bude predstavljena kao jedinstvena destinacija u smislu nekih modernih tehnologija. Nalazimo se trenutno u jednoj eksperimentalnoj fazi, ali nadam se da ćemo vrlo brzo izaći sa projektom - mobilnom aplikacijom koja bi objedinila kompletnu ponudu Srbije, na jednom mestu na telefonu, gde bi potencijalni turista mogao da se upozna sa svim prednostima koje Srbija nudi. Mislim da će neki možda savremeniji način promocije Srbije dobro doći kada govorimo o promociji na inostranim tržištima", navodi on.
Kada je reč o domaćim gostima, smatra da su oni dovoljno uvaženi. Podseća da smo imali veliki trend koji je rast turizma povukao negde sa koronom, kada smo, kako kaže, bili zaustavljeni sa svih strana, pa smo iskoristili maksimalno svoje resurse, nudeći nove destinacije koje su se solidno razvijale.
"Treba i dalje raditi na tome. Subvencije su dobar način da se stimuliše srpski turizam i mislim da je došlo vreme da taj proces, koji je dao odlične rezultate, možda malo oslobodimo i probate neke drugačije modele koji bi uključili veći broj ili izazvali veće interesovanje kod domaćih gostiju. Ali u svakom slučaju mislim da su domaći gosti probuđeni za boravak na destinacijama u Srbiji", objašnjava Seničić.
Treba očekivati gužve tokom letnje sezone
Što se tiče letnje sezone i novog sistema ulaska u zemlje EU, upozorava na moguće gužve.
Tanjug/VOJNET/Aleksandra Dražić
"Nažalost, taj sistem je trebao da nam donese olakšanja i da možda lakše prolazimo granice EU, ali u praksi se pokazalo da će biti upravo suprotno. Videli smo i tokom novogodišnjih praznika da su gužve bile velike na graničnim prelazima. Ono što uvek napominjem jeste da smo mi oduvek imali velike gužve i bez uvođenja ovog sistema, na prelazima sa Rumunijom, Hrvatskom i Mađarskom. Za očekivati je da će i tokom letnje sezone, na najopterećenijim prelazima - pre svega Grčka, Bugarska, ali i Hrvatska - gužve biti velike. Problem predstavlja organizacija prelaza sa autobusima, gde su čekanja daleko veća nego ranije", ističe Seničić.
Navodi da je Evropska komisija je vrlo rigidna kada je reč o pravilima, a da će sistem zaživeti u potpunosti od 10. aprila ove godine, na svim graničnim prelazima, bez obzira na zemlju - Hrvatska, Bugarska, Grčka: "Pokušavamo već sada sa kolegom iz Grčke da nađemo neko novo rešenje, da organizacija na prelazu bude dobra, da budu otvorene što je više moguće kapije, i da za organizovane prelaze bude nekoliko kolona kako bismo sprečili višesatna čekanja", kaže on.
Komentari (0)