U kakvom je stanju američka ekonomija: Test za Donalda Trampa pred biračima uoči izbora na sredini mandata

Donald Tramp je ranije predvideo da će američko-izraelski rat u Iranu trajati najviše šest nedelja. Sada je ušao u treći mesec. Sukob je izazvao globalni energetski šok uporediv sa naftnim krizama iz 1970-tih, podižući cene svega – od goriva do namirnica.

Uprkos dodatnom pritisku na već opterećene Amerikance, najnoviji podaci o BDP-u objavljeni ove nedelje pokazuju da je ekonomija u prva tri meseca 2026. nastavila da raste. Dok su podaci o rastu u prvom kvartalu dali podstrek, BBC analizira kako ključni američki ekonomski pokazatelji izgledaju za predsednika, uoči izbora na sredini mandata u novembru i bez naznaka da će se rat uskoro završiti.

Ekonomski rast

Uoči izbora na sredini mandata, Tramp će koristiti podatke o rastu objavljene u četvrtak kako bi prikazao svoju ekonomsku politiku kao ispravnu. Ekonomija je u prvom kvartalu 2026. porasla po godišnjoj stopi od dva odsto, što predstavlja značajan oporavak nakon usporavanja krajem 2025, pokazuju zvanični podaci.

To se dogodilo uprkos pritisku na potrošače zbog američkih carina, koje su dovele do viših cena, kao i novom energetskom šoku izazvanom ratom u Iranu. Ekonomisti navode da udar na potrošače nije bio tako snažan kao što se strahovalo, jer je potrošnja porasla za 1,6 odsto na godišnjem nivou.

Ipak, ukupan rast velikim delom pripisuju ogromnim ulaganjima tehnoloških kompanija u razvoj veštačke inteligencije (AI). Džejms Najtli, glavni međunarodni ekonomista u ING-u, rekao je da, kako potrošnja slabi, "investicije povezane sa tehnologijom i AI očigledno postaju glavni pokretač rasta u SAD".

Troškovi života

Novembarski izbori su neizvesni, a uspeh Trampove Republikanske stranke u velikoj meri zavisi od poznate političke maksime: "U pitanju je ekonomija."

Klaus Ohlenschlaeger / Alamy / Profimedia

Ipak, iako su ukupni podaci o rastu pozitivni, Amerikanci će verovatnije glasati na osnovu troškova života. Trampovi napadi na Iran i zatvaranje Ormuskog moreuza doveli su do rasta cena nafte – barel brenta dostigao je četvorogodišnji maksimum od 126 dolara u četvrtak.

Cena je potom pala na 111 dolara, ali je pre rata, krajem februara, iznosila oko 73 dolara. To je dovelo do toga da su Amerikanci krajem aprila plaćali 4,30 dolara po galonu goriva, prema podacima Američke automobilske asocijacije, u poređenju sa manje od tri dolara u februaru.

To je doprinelo naglom rastu inflacije – u martu je godišnja stopa rasta cena iznosila 3,3 odsto, što je najviši nivo u skoro dve godine i značajan skok u odnosu na februarskih 2,4 odsto.

Kamatne stope

Uticaj rata u Iranu, posebno inflacioni podaci iz marta, ugasio je nade u skoro smanjenje kamatnih stopa od strane Federal Reserve. Centralna banka je u sredu zadržala referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 odsto do 3,75 odsto.

Pre rata, ekonomisti su očekivali niz smanjenja kamatnih stopa. Od početka američkih napada na Iran, prosečna kamata na 30-godišnje stambene kredite porasla je sa 5,98 odsto na 6,3 odsto, prema podacima Freddie Mac-a.

Semjuel Tums, glavni ekonomista za SAD u Pantheon Macroeconomics, ocenjuje da bi više cene nafte i očekivanja da će SAD dugoročno zadržati blokadu iranskih luka mogli odložiti smanjenje kamata sve do 2027.

Berza

Uprkos previranjima, Amerikanci koji ulažu na berzi prošli su relativno dobro tokom rata. Glavni indeksi – S&P 500, Dow Jones Industrial Average i Nasdaq Composite – nadoknadili su gubitke iz ranih dana sukoba i nastavili uzlazni trend iz perioda pre rata.

Tanjug/AP/Richard Drew

Nasdaq je porastao za oko 10 odsto od početka sukoba, S&P 500 za oko pet odsto, dok je Dow Jones zabeležio rast od nešto više od jedan odsto.

Rast indeksa predstavlja dobru vest za investitore, ali i za građane čije su penzije vezane za berzu, poput 401(k) fondova.

Kako Republikanci rizikuju gubitak kontrole nad Predstavničkim domom i potencijalni gubitak Senata, ishod novembarskih izbora u velikoj meri zavisiće od stanja ekonomije u trenutku glasanja.

Iako rast BDP-a i oporavak berze pružaju određeno ohrabrenje republikanskim strategima, rastući troškovi života ostaju ozbiljan problem. Koliko Tramp može ili ne može da učini do kraja mandata u velikoj meri zavisi od razvoja sukoba u Iranu, eventualnog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i da li će to dovesti do nižih cena goriva i hrane za američke birače.