Ariljsko malinogorje pred izazovom: Zašto je "vilamet" nezamenljiv i koje opasnosti donosi uvozni sadni materijal?

Arilje, srce srpskog voćarstva, godinama unazad gradi svoj identitet na malini, koja je postala ekonomski najznačajniji proizvod ovog kraja. Posebno mesto zauzima sorta "vilamet", koja u specifičnim agroekološkim uslovima Ariljskog malinogorja daje krupne, tamnocrvene plodove vrhunskog kvaliteta. Zahvaljujući jedinstvenom načinu uzgoja, ova malina je dobila i zaštićeno geografsko poreklo, a projekat zaštite obuhvata isključivo sorte "vilamet" i "miker".

Međutim, uprkos svetskoj slavi ariljske maline, stručnjaci upozoravaju na opasne tendencije koje bi mogle ugroziti decenijski trud lokalnih proizvođača. Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije u izjavi za Euronews Srbija ističe da su pokušaji promene sortimenta u našem podneblju često naučno neutemeljeni.

On povlači paralelu sa drugim velikim poljoprivrednim silama, navodeći da bi predlog o promeni tradicionalnih sorti, poput vinove loze u Francuskoj, izazvao veliko podozrenje i doveo u pitanje stručni integritet onih koji to predlažu. Leposavić naglašava da su "vilamet" i "miker" sorte koje su se najbolje pokazale u našim uslovima, naročito u tehnološkom smislu i preradi.

"Naravno da postoje i druge sorte koje se mogu gajiti, ali ove dve moraju imati dominaciju, kao što je to bio slučaj i do sada. Zbog nedostatka kvalitetnog domaćeg sadnog materijala u prethodnim godinama, uvozili smo različite sorte koje su uglavnom promovisali sami uvoznici i prodavci. Rezultat toga je današnje 'šarenilo' u zasadima, gde imamo sorte koje svojim tehnološkim karakteristikama uopšte ne zaslužuju da budu tu", objašnjava Leposavić.

Euronews

Osim lošijih tehnoloških karakteristika novih sorti, predsednik Naučnog voćarskog društva ukazuje na još jedan, mnogo ozbiljniji problem - narušeno zdravlje malinjaka. Prema njegovim rečima, nekontrolisanim uvozom sadnog materijala sumnjivog kvaliteta u Srbiju su dospele i brojne bolesti i štetočine.

"Sa tim sortama i nekvalitetnim materijalom uvezli smo bolesti koje ranije nismo imali, tako da danas u našoj zemlji imamo veoma malo potpuno zdravih malinjaka i stabilne proizvodnj", upozorava on.

Umesto eksperimentisanja sa neproverenim sortama, struka poručuje da fokus mora ostati na onome po čemu je Srbija prepoznata u celom svetu. Leposavić smatra da je ključ uspeha u budućnosti rad na klonskoj selekciji, unapređenju tehnike gajenja i pravilnom odabiru lokacija za sadnju.

"Treba da radimo ono što smo oduvek radili - da proizvodimo ono po čemu smo svetski lideri. Potrebno je unaprediti tehnologiju i očuvati naše tradicionalne sorte koje su se najbolje prilagodile zemljištu i klimi", zaključuje Leposavić.

Dok se globalno tržište sve više okreće specifičnim proizvodima sa jasnim poreklom, sudbina ariljske maline zavisiće od sposobnosti države i proizvođača da očuvaju autentičnost sortimenta i spreče dalju degradaciju zasada lošim sadnim materijalom. "Vilamet" nije samo voćka, on je zaštitni znak Arilja i stub srpskog agrara koji zahteva stručnu zaštitu i kontinuirano ulaganje.

Opširnije o ovoj temi pogledajte u prilogu iznad teksta