"Inflacija pohlepe" dodatno gura cene naviše: Trgovci zloupotrebljavaju situaciju neopravdanim podizanjem marži

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/08/2023

08:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Kada se porede cene na rafovima u velikim trgovinskim lancima i u manjim radnjama, za iste proizvode često je potrebno zavući ruku dublje u novčanik. Udurženja potrošača takođe upozoravaju i da su neki proizvodi iz Srbije jeftiniji u inostranstvu nego u domaćim prodavnicama. Vrtlog inflacije najviše posledica ostavlja na potrošače, a situacija se pogoršava kada pojedini trgovci to zloupotrebljavaju uz previsoke marže, ističu stručnjaci.

Na visinu inflacije utiču i trgovinski lanci koji su neopraqvdano podigli svoje marže, upozorila je nedavno guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, a njena izjava je odjeknula među građanima koji imaju sve manju kupovnu moć i otvorila je pitanje šta država može da uradi po tom pitanju.

Sama guvernerka je rekla da vodi računa koja je roba povoljnija, i da isto očekuje i od kupaca, kako ne bi dozvolili okona koji "ugrađuju neopravdano visoke marže" da zarađuju u situaciji kada je hrana imala najveći rast cena.

Iako je u prirodi kompanija da budu profitabilne, maksimalizacija profita ne može biti ključni ekonomski cilj, već mora da se razmišlja o održivoti, poručuju u Privrednoj komori Srbije.

"Nije to samo slučaj u Srbiji, ta tzv. inflacija pohlepe koju su pominjali iz NBS se može naći u mnogi tekstovima analitičara van Srbije, u Evropi i Americi generalno", rekao je Bojan Stanić iz PKS za Euronews Srbija.

Kako su do izražaja došli unutrašnji faktori inflacije?

Smatra da zamerke na tzv. "Inflaciju pohlepe" stoje, navodeći da se od inflacije koja je na početku bila uvezena došlo do toga da je sada "guraju unutrašnji faktori".

"Imamo jedan vrtlog inflacije koji je bio posledica toga što je ona na početku uvezena, a kasnije su i ti njeni unutrašnji faktori došli do izražaja i sada oni guraju infaciju koja je u Srbiji ipak znatno viša nego u evropskim zemljama. I po teoriji i po praksi, prvo se ta inflacija, odnosno kriza pojavi u tim zemljama koje su više integrisane u međunarodne tokove, onda se preliva kasnije u ove koje su manje, i kod njih se duže zadržava", navodi Stanić.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da se guvernerka sada oglasila o nečemu o čemu ta organizacija govori poslednjih godinu i po dana. On je rekao da, kada porede cene proizvoda među trgovcima u Srbiji i to kod velikih trgovinskih lanaca i kod malih komšijskih radnji, neki proizvodi budu značajno jeftiniji.

"Onda te iste proizvode poredimo sa cenama istih proizvoda u regionu ili u nekim razvijenim zemljama i dođemo do apsurdnog podatka da je proizvod koji se proizvodi u Srbiji jeftiniji, na primer, u Nemačkoj ili u Austriji nego u Srbiji. Opštepoznato je da su mnogi naši proizvodi recimo u Crnoj Gori jeftiniji nego što je njihova maloprodajna cena u Srbiji", rekao je Gavrilović.

Smatra da je masovna pojava da pojedini trgovci zloupotrebljavaju inflaciju

"Ta konkurencija koja postoji kod nas na tržištu se svodi na tri trgovinska lanca iako ih ima više. Imamo jednog vlasnika iz Belgije, jednog vlasnika iz Hrvatske i radnju iz Nemačke, imamo tri vlasnika faktički, to je premalo da bi se napravila neka ozbiljnija konkurencija. Međutim, kada sa nekim proizvodnom odemo u neku lokalnu radnju komšijskog tipa, shvatimo da je to tamo dosta povoljnije i onda se opravdano zapitamo kako je to moguće?", naveo je Gavrilović.

Šta država može da uradi?

S obzirom na to da 67 odsto BDP-a Srbije otpada na potrošnju doimaćinstava, pad kupovne moći bi mogao da smanji potencijal dugoročnog rasta u zemlji. Stanič poručuje da bi zbog tog podatka trebalo voditi računa da teret krize ne padne u prevelikoj meri na stanovništvo.

"To se sada vidi da je apsolutno na njih palo i da su oni najveći gubitnici cele ove inflacije, i politike centralnih banaka da se kroz podizanje kamatnih stopa obuzdava ta inflacija. Sada ide drugi talas problema, to je da porast kamatnih stopa i on će biti prisutan u dogledno vreme imajući u vidu da sada mnogi ljudi koji su opterećeni kreditima zaista potpadaju pod taj prioritet otplate viših obaveza, samim tim ostaje manje za potrošnju. Dakle, treba imati u vidu i sa stanovišta države i sa stanovišta privrede da su domaćinstva najviše opterećena i da ne može biti maksimizacija profita ključni ekonomski cilj", kaže Stanić.

Na pitanje da li država može da ograniči trgovačke marže i šta može da preduzme, Stanić je naveo da država može da ograniči marže, ali da će pre ili kasnije doći do određenih deficita na tržištu.

"Setite se kada su bila ograničenja i u pogledu mleka, pa smo imali nestašicu, morala se uvoziti sirovina iz inostranstva, dugotrajno mleko u prodavnicama bilo je nabavljano iz Poljske. S druge strane, setite se i šećera, sve to može dovesti do deficita, samim tim potrebno je da se situacija na tržištu smiri sama od sebe, da ne bude previše tih mera Vlade koje ogrančavaju funkcionisanje privrednog sistema. Setite se, na primer, kada je bila zabrana izvoza žitarica, pa sad ne znamo šta ćemo sa tim viškovima, sve to ima svoje posledice", rekao je Stanić.

Gavrilović, s druge strane, smatra da bi država morala da uradi više kada su u pitanju trgovačke marže.

"Međutim, država je radila kontra, imali smo različite situacije od povećanja cena struje do najvećih cena goriva u regionu. Dakle, to država radi sa nekom namerom. To je uticaj na maloprodajne cene, upravo je i sama je guvernerka to rekla. Mi imamo s jedne strane da guvernerka poziva potrošače da vode računa, umesto da država upotrebi mehanizme koje ima i natera ili proizvođače ili maloprodavce da snize svoje marže i na taj način pozitivno utiču na inflaciju", rekao je Gavrilović.

Upitan koje mehanizme država ima na raspolaganju, Gavrilović je naveo primer iz Crne Gore. Ističe da je ta zemlja nedavno donela odluku po kojoj svaki maloprodajni lanac mora da ima jedan proizvod iz 20 odabranih kategorija sa maržom od pet odsto.

"Onda kad vi uđete u radnju i videte 10 različitih vrsta čokolada, a jedna je ta koja je najjeftinija. Tako se menja svest potrošača i tako i oni sami odlučuju da kupuju ono što je jeftinije, a oni koji su skuplji ispadaju iz konkurencije i to ih tera da smanjuju marže. Po meni jedan potpuno dobar način. Ako ništa drugo, država ili NBS ili Ministarstvo trgovine koje je napozvanije za to, mogli su da izađu sa konkretnim podacima kolike su te marže trgovinskih lanaca, pa da mi onda kao potrošači konkretno znamo gde ne treba da idemo", naveo je Gavrilović.

Stanić dodaje da je svakome svoja muka najteža i da primarni proizvođači govore da su najviše ugroženi u lancu jer im je sve poskupelo, a opet su uslovljeni od strane prerađivača zbog cene otkupa. Takođe, dodaje da prerađivači sve to pravdaju pritiskom porasta cena i neophodnošću da budu konkrentni ne samo na lokalnom, nego i na inostranom tržištu. I na kraju su poslednji u lancu trgovci koji ističu svoje probleme.