Privreda

Nelegalno poslovanje opstaje u gotovo svim oblastima: Manjak poreskih inspektora i kaznena politika na koju se svi žale

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Slaven Dimitrić

26/08/2023

-

13:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Gotovo da nema delatnosti koja nije prisutna na crnom tržištu - od neregistrovanih uličnih prodavaca, estetskih salona, pa do frilensera koji ne prijavljuju svoje prihode. Nažalost, neprijavljeni privredni subjekti najveća su pretnja legalnim biznisima, a privrednici često zbog kaznene politike iz legalnog poslovanja prelaze u sivu zonu.

Ekonomski stručnjaci državi zameraju neredovnu kontrolu, a poseban problem je manjak poreskih inspektora na terenu.

Kazne za neregistrovane privrednike iznose od 50.000 do 500.000 dinara, a mogu biti i više. Privrednici, međutim, tvrde da su u praksi najčešće mandatne kazne za ilegalne biznise od 5.000 dinara i za to nema nikave krivične odgovornosti.

"Primer uličnih prodavaca. Država iz socijalnih razloga toleriše takvu vrstu crnog rada pa kad se to previše proširi, onda krenu u neku akciju, ukloni se sve to da bi se oni ponovo vratili", rekao je za Euronews Srbija poreski savetnik Đerđ Pep. 

profimedia

 

S druge stane, u Udruženju Zaštitnik privrednika i preduzetnika kažu da je kaznena politika takva da su kazne za male privredne subjekte do tri miliona dinara, čak i do pet.  

"Usled visokih, tačnije nenormalnih nameta, odnosno kazni mora da zatvori svoj biznis. Takav čovek da bi prehranio svoju porodicu nastavlja da radi u crnoj sferi", rekao je za Euronews Srbija Darko Majstorović iz tog udruženja. 

Euronews Srbija se obratio Poreskoj upravi, ali nije stigao odgovor koliko su neprijavljenih privrednih subjekata zatekli i kaznili u proteklom periodu. 

Zašto je teško preći u legalne tokove

Povodom navoda da je lakše platiti mandatne kazne, nego da se nelegalni biznis uvede u legalne tokove, savetnik za propise i inspekcije u NALED-u Milan Stefanović objašnjava da kada neko posluje kao registrovani privredni subjekat, podleže velikom broju zakona i obaveza. 

To se odnosi na fiskalne, parafiskalne, administrativne - plaćanje poreza, doprinosa, taksi i naknada, rešavanje administrativnih procedura što znači angažovanje ljudi, gubitak vremena, a sve to košta. 

"Osim toga, svaki zakon koji uređuje privredno poslovanje ima i prekršajne odredbe. Za prekršaj je dovoljan nehat, to je nepažnja, dovoljno je da postoji greška, a greške mogu lako da se dese u velikom obimu obaveza i one su podložne novčanom kažnjavanju. S druge strane, neregistrovan privredni subjekat je uslovno rečeno, oslobođen svega toga i zbog toga je cenovno konkurentniji, ima niže cene. On sada podleže ovom riziku otkrivanja", rekao je Stefanović za Euronews Srbija i dodao da je to otkrivanje vezano za pitanje nedovoljnog broja poreskih inspektora. 

Euronews

Stefanović kaže da je pitanje neregistrovanih privrednih subjekata prepoznato u zakonodavstvu. 

"Najpre Zakon o poreskom postupku i Zakon o inspekcijskom nadzoru je prepoznao taj poseban položaj i striktno odredio  postupanje inspektora koji odmah zatvara neregistorvani subjekat po otkrivanju, zatim zaplenjuje odnosno oduzima robu, pokreće prekršajni postupak. Propisane kazne su visoke do 500.000, odnosno do dva miliona. Mogu da razumem i da pretpostavim tu obazrivu sudsku prekršajnu praksu jer Zakon o prekršajima još nije ispratio rešenja koja su utvrđena u inspekcijskom zakonodavstvu", rekao je Stefanović povodom navoda o plaćanju samo mandatne kazne od 5.000 dinara. 

"Plate inspektora nisu atraktivne"

Od 1.165 sistematizovanih radnih mesta poreskih inspektora terenske kontrole, popunjenost je svega 55 odsto. Trenutno ih je 661, što znači da nedostaje 504 inspektora terenske kontrole.

"Kod kancelarijske, popunjenost je 65 odsto, od 882 nedostaje 307, znači ima 575 inspektora. Popunjenost je negde malo više od pola, što je nedovoljno", rekao je Stefanović. 

Na pitanje koji su razlozi za to što nisu popunjena ta mesta, Stefanović kaže da na to utiče tri faktora, od kojih je prvi to što plate poreskih inspektora nisu atraktivne za tu vrstu i obim posla. 

On je objasnio da su poreski inspektori vrsta državnih službenika i da su njihove plate, iako su uređene posebnim pravilnikom koji je doneo ministar finansija, manje-više u rangu državnih službenika. 

"Postoje određena uvećanja, međutim postoje i ograničenja u odnosu na ta uvećanja kao što je na primer da svega 10 odsto svih zaposlenih u Poreskoj upravi može u jednoj kalendarskoj godini da ostvari uvećanje, što nije dovoljno stimulativno s obzirom na težinu posla, složenost i obim. Drugi faktor je proces zapošljavanja, on je dugotrajan, tu treba da se raspiše konkurs, da se sprovede konkurs, konkursna komisija, razne vrste testova, dostavljanje dokumenata, rokovi za žalbu, konačno rešenje, tako da je to dugo traje. Neko ko se prijavio na više radnih mesta, može lako da izabere neko dugo radno mesto jer to traje mesecima", rekao je Stefanović. 

Prema njegovim rečima treći razlog što radna mesta poreskih inspektora nisu popunjena je složenost tog posla. 

Da bi neko bio poreski inspektor, objasnio je Stefanović, treba da prođe različite ispite, da položi državni ispit, da poznaje upravno pravo, inspekcijsko zakonodavstvo, privredno poslovanje, ekonomiju, prekršaje, rešavanje konflikata, informacione sisteme. 

"To je složeno i ako to nije dovoljno nagrađeno materijalno, shvatamo zašto to nije dovoljno atraktivno", dodao je Stefanović. 

Govoreći o Akcionom plan za sprovođenje nacionalnog programa suzbijanja sive ekonomije od 2023. do 2025. godine, Stefanović je naveo da taj plan predviđa citav niz mera i aktivnosti, od preventivnih do represivnih, ističući da je prevencija ključna stvar, a ne samo kažnjavanje. 

"Tu se predviđaju različite informacione kampanje, savetodavne posete inspektora, unapređenje koordinacionih mehanizama između inspekcija i drugih organa - carine, tužilaštva, policije, predviđa se i u oblasti obrazovanja uvođenje fiskalnih predmeta u školstvo kako bi se ta svest razvijala na samim počecima, unapređenje bezgotovinskog plaćanja i njegovo širenje, različiti vidovi smanjivanja administrativnih procedura, parafiskalnih nameta, pa do usklađivanja zakona o prekršajima i specijalizacije sudija prekršajnih sudova", rekao je Stefanović povodom Akcionog plana.

 

Komentari (2)

Jakov D.

26.08.2023 23:46

Bla bla bla, stalno ista priča. Neko ne želi poreske inspektore, jer bi oni zaustavili biznise koji posloju u ilegali, a takvih u dilu sa vlastima ima previše za ovu našu malu napaćenu zemlju Srbiju!

Марија

27.08.2023 12:51

Новац који приходујемо држава опорезује. После га опет опорузује прометом добара и услуга. Два пута, минимално, опорезују наш рад

Biznis