Neizbežan trgovinski rat Evropske unije i Kine? Brisel sprema udar na jeftin kineski uvoz
Komentari
24/05/2026
-14:02
Evropska unija priprema nove mere protiv kineskog uvoza dok raste strah da bi evropska industrija mogla da izgubi trku sa jeftinijom robom iz Kine. Brisel razmatra carine, ograničavanje zavisnosti od kineskih komponenti i jačanje trgovinske zaštite, dok analitičari upozoravaju da je Evropa već suočena sa novim "kineskim šokom". Pojedini sektori, od hemijske industrije do telekomunikacija, sve više zavise od kineskih dobavljača, a kompanije upozoravaju na gubitak tržišta i radnih mesta. Istovremeno, članice EU ostaju podeljene oko toga koliko daleko treba ići u ekonomskom sukobu sa Pekingom.
Naime, Evropska komisija razmatra niz mera kako bi zaštitila blok od jeftinog kineskog uvoza, uključujući smanjenje zavisnosti od kineskih komponenti i uvođenje carina u strateškim sektorima.
Ovaj potez dolazi nakon što su podaci kineske carine pokazali da je u prva četiri meseca 2026. godine Peking ostvario suficit od 113 milijardi dolara u trgovini sa EU-27, što je rast u odnosu na 91 milijardu dolara u istom periodu 2025. godine. Suficit je povećan za 22 milijarde dolara tokom 12 meseci, dok je trgovinski deficit EU sa Kinom već dostigao 359,9 milijardi evra u 2025. godini.
Pritisak na Brisel dodatno raste jer je Peking poslednjih nedelja više puta pretio odmazdom zbog nekoliko zakona EU koji ograničavaju pristup jedinstvenom tržištu kineskim kompanijama.
U petak je Kina takođe zabranila tim kompanijama saradnju sa Komisijom u vezi sa istragama EU o stranim subvencijama.
Kako bi rešili problem sa Kinom i pokušali da ponovo uspostave ravnopravne uslove na tržištu, evropski komesari će 29. maja raspravljati o ovom pitanju. Koje opcije Evropa ima na stolu?
CFOTO / imago stock&people / Profimedia
1. Smanjenje zavisnosti od kineskih komponenti
Financial Times je u ponedeljak objavio da Evropska komisija priprema plan kojim bi kompanije iz EU bile primorane da ključne komponente nabavljaju od najmanje tri različita dobavljača.
Povezane vesti
Ideja je da se postave pragovi od oko 30 do 40 odsto za nabavku od jednog dobavljača, dok bi ostatak morao da dolazi od najmanje tri različita dobavljača, ali ne svi iz iste zemlje.
Predlog dolazi nakon što je Kina prošle godine ograničila izvoz retkih zemnih minerala i čipova, koji su ključni za važne industrije EU poput zelene tehnologije, automobilske industrije i odbrane.
2. Uvođenje carina u strateškim sektorima
U strategiji ekonomske bezbednosti predstavljenoj prošlog decembra, Evropska komisija je takođe navela da će do septembra 2026. predstaviti nove alate za jačanje zaštite industrije EU od nepravednih trgovinskih politika i viškova proizvodnih kapaciteta.
"Borićemo se svim silama za svako evropsko radno mesto, za svaku evropsku kompaniju, za svaki otvoreni sektor, ako vidimo da se prema njima postupa nepravedno", rekao je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič za Euronews.
Odluka o uvođenju novih kvota i udvostručavanju carina na globalni uvoz čelika, kojim dominiraju kineski viškovi proizvodnje, već je usaglašena između zemalja EU i Evropskog parlamenta u aprilu.
Sada je u centru pažnje hemijska industrija. Uvoz kineskih hemijskih proizvoda porastao je za 81 odsto u poslednjih pet godina. Međutim, hemijski sektor EU takođe zavisi od izvoza u inostranstvo, uključujući i Kinu, koja je četvrto izvozno tržište ove industrije, zbog čega su mere usmerene protiv Kine dodatno komplikovane.
"Kao izvozno orijentisana industrija, evropska hemijska industrija ostvaruje više od 30 odsto prodaje u inostranstvu. To stvara rizik od odmazde trećih zemalja", rekao je Filip Zauer, stručnjak za trgovinu iz Cefic-a, lobističke grupe evropske hemijske industrije, za Euronews.
Povezane vesti
3. Uvođenje antidampinških i antisubvencijskih dažbina
Komisija može da uvede dažbine kineskim kompanijama kada cene uvoza padnu ispod nivoa po kojem te kompanije prodaju proizvode na domaćem tržištu. Takođe može da istražuje kompanije zbog primanja nepravednih subvencija.
Međutim, istrage mogu trajati i do 18 meseci, a predmeti se gomilaju u Generalnom direktoratu za trgovinu Evropske komisije, koji ima svega oko 140 službenika zaduženih za njihovu obradu.
Zauer je rekao da se između jedne trećine i polovine svih aktuelnih istraga odnosi na hemijski sektor.
Povezane vesti
4. Korišćenje Instrumenta protiv prinude
Instrument protiv prinude je alat koji se koristi kao poslednja opcija - takozvana "trgovinska bazuka" - u slučajevima ekonomskog pritiska treće zemlje i omogućio bi EU da uvede snažne mere protiv Kine, poput ograničavanja pristupa dozvolama ili javnim nabavkama u EU.
Međutim, za njegovu primenu bila bi potrebna podrška kvalifikovane većine država članica, što nije zagarantovano.
Nemačka se protivila carinama koje je EU usvojila 2024. godine protiv kineskih električnih vozila. Španski premijer Pedro Sančez, koji je Kinu posetio četiri puta za tri godine, takođe podržava bliže veze sa Pekingom, nastojeći da obezbedi velike kineske investicije.
Cheng Li / Xinhua News / Profimedia
5. Ujedinjavanje država članica
Istovremeno, Brisel se suočava sa rizikom da bi strategija smanjenja zavisnosti od Kine mogla naići na značajan otpor nacionalnih vlada. Države članice EU i dalje su podeljene po pitanju pristupa Kini, što bi Pekingu moglo omogućiti da igra na kartu međusobnih razlika među evropskim prestonicama.
Takve razlike već se pojavljuju u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), gde je EU predložila novi mehanizam koji zahteva postepeno uklanjanje takozvanih visokorizičnih dobavljača, poput Huaweija i ZTE-a, iz strateških industrija, počev od telekomunikacija.
Predlog, koji je deo reforme Zakona EU o sajber bezbednosti, izaziva kontroverze među pojedinim evropskim vladama, naročito u Španiji i Nemačkoj, koje već dugo koriste kinesku opremu duboko ugrađenu u svoju digitalnu infrastrukturu.
Ova strategija smanjenja rizika otvorila je i finansijska pitanja, jer su kineski dobavljači uglavnom znatno jeftiniji od evropskih alternativa poput Eriksona i Nokije, delom zato što ih subvencioniše kineska država.
Evropski telekom operateri zatražili su od EU finansijsku nadoknadu za zamenu kineske opreme, po uzoru na američki program "ukloni i zameni", ali ni EU ni nacionalne vlade za sada ne pokazuju spremnost da izdvoje novac za to.
Drugim rečima, potpuno ekonomsko razdvajanje EU od Kine moglo bi imati visoke političke i ekonomske troškove.
Evropa već oseća posledice?
Dok Brisel pokušava da pronađe odgovor na rastući trgovinski pritisak iz Kine, pojedini analitičari i predstavnici industrije upozoravaju da Evropa već oseća posledice novog "kineskog šoka", sličnog onom koji je pogodio SAD početkom 2000-ih.
profimedia
Jens Eskelund, predsednik Evropske privredne komore u Pekingu, upozorio je da se pravi problem ne vidi u gotovim proizvodima poput električnih vozila, već u masovnom uvozu komponenti, koji Evropu čini sve zavisnijom od Kine, prenosi Gardijan.
Prema pisanju Financial Timesa, EU razmatra da obaveže kompanije da ključne delove nabavljaju od najmanje tri različita dobavljača kako bi se smanjila zavisnost od jednog tržišta.
Oliver Rihtberg iz VDMA ocenjuje da je Evropa aktivna u traženju rešenja, ali upozorava da su razlike između članica sve izraženije.
Ekonomisti ističu da razlike u cenama, subvencije i kursne promene čine kineske proizvode značajno jeftinijim, što evropske kompanije stavlja u nepovoljan položaj. Upozorava se i na gubitak desetina hiljada radnih mesta u industriji.
Analize pokazuju da pojedini sektori već zavise od Kine i do 80–90 odsto u uvozu određenih sirovina, što dodatno pojačava strah od dugoročne "kanibalizacije" evropske proizvodnje.
Komentari (0)