EU menja kurs prema Kini: Brisel priprema "trgovinsku bazuku", članice podeljene
Komentari
29/04/2026
-13:35
Evropska komisija razmatra nove ekonomske alate za suprotstavljanje Kini, uključujući i kontroverzni Instrument protiv prinude. U Briselu raste uverenje da dosadašnja strategija balansa više nije dovoljna, dok se istovremeno produbljuju podele među državama članicama. Pitanje odnosa sa Pekingom sve više postaje test evropskog jedinstva i ekonomske bezbednosti.
Brisel je godinama pokušavao da balansira pristup Kini: da se takmiči gde je potrebno, sarađuje gde je moguće i suprotstavi se samo kada je neophodno. Taj balans sada počinje da se urušava.
U Evropskoj komisiji se sve jasnije oblikuje tvrđi pristup, gde "jastrebovi" prema Kini dobijaju na uticaju i u moćnoj Generalnoj direkciji za trgovinu, kao i u krugu oko predsednice Ursule fon der Lajen. Razmatraju se i nove odbrambene mere, uključujući alate koji su ranije smatrani previše konfrontacionim.
Komesari EEU, njih 27, trebalo bi da raspravlja o strategiji prema Kini 29. maja, a jedan zvaničnik je rekao da će to biti priznanje da postoji problem i "da nešto mora da se uradi".
Tenzije su dodatno porasle u ponedeljak, nakon što je kinesko Ministarstvo trgovine zapretilo odmazdom EU zbog zakona "Made in Europe", koji postavlja stroge uslove za strane direktne investicije.
Tanjug/AP/Omar Havana
Zvaničnik EU rekao je za Euronews da Kina "igra igre", dodajući da prioritet Komisije ostaje dijalog sa Pekingom kroz više kanala uspostavljenih u poslednjim mesecima.
Ipak, službe Komisije već rade na novim merama za odgovor na ekonomske pretnje iz Kine, potvrdili su izvori.
Povezane vesti
"Ne vidimo nikakvo pomeranje sa kineske strane uprkos svim pitanjima koja smo im izneli, pa se razmatra da li treba da uradimo više", rekao je jedan od njih.
Drugi izvor navodi da je objavljivanje nemačkih podataka o trgovinskom deficitu pred Božić predstavljalo prekretnicu za Komisiju.
Podaci koje je objavila Nemačka agencija za trgovinu i investicije "Germany Trade & Invest GTAI" pokazali su rekordni trgovinski deficit Nemačke sa Kinom od 87 milijardi evra, što je bio signal za uzbunu u Berlinu, koji je dugo bio fokusiran više na pristup kineskom tržištu nego na zaštitu domaće industrije.
Kina je od tada znatno više u fokusu nemačke industrije, Bundestaga koji je formirao poseban odbor kao i Evropske komisije, čija predsednica ima snažan uticaj u Berlinu.
EU se već dugo suočava sa pritiskom jeftinog kineskog uvoza koji ugrožava evropsku industriju. Taj pritisak je dodatno pojačan prošle godine nakon što su SAD uvele visoke carine na kinesku robu, praktično zatvorivši svoje tržište i primoravši Peking da višak proizvodnje u sektorima poput čelika i hemije preusmeri ka Evropi.
Nedavni izveštaj francuske komisije za strategiju i planiranje, savetodavnog tela francuske vlade, upozorio je da su "razlike u troškovima proizvodnje, prema procenama industrijskih aktera širom Evrope, dostigle nivoe koji su nekompatibilni sa održivom konkurencijom - u proseku između 30 odsto i 40 odsto, a u pojedinim segmentima i više od 60 odsto (industrijska robotika, mehaničke komponente)."
U takvim uslovima, postavlja se pitanje: kako EU može da zaštiti svoje tržište?
Povezane vesti
Najveća poluga bloka ostaje njegovih 450 miliona potrošača. Ipak, jedan izvor navodi da u okviru Komisije "sve više postaje uobičajeno mišljenje" da se Peking upozori kako bi EU mogla zatvoriti svoje tržište ukoliko ne dođe do rebalansa. Ali politički i ekonomski kompromisi su veoma teški.
Tanjug/AP
Kineska električna vozila - na koja je EU uvela carine u oktobru 2024. - jasno ilustruju ovu dilemu. Kina je pre povratka Donald Trump u Belu kuću 2025. godine zavisila gotovo jednako od američkog i evropskog tržišta za izvoz.
"Kina ne može lako da preusmeri izvoz električnih vozila, jer ih neće prodati u Africi niti u jugoistočnoj Aziji, gde nema infrastrukture", kaže jedan izvor za Euronews.
Istovremeno, Evropa ostaje zavisna od kineskog uvoza u mnogim istim sektorima u kojima Kina zavisi od Evrope.
"Da li da zatvorimo tržište za litijumske baterije iz Kine? To ne možemo da uradimo preko noći", kaže isti izvor. Isto važi i za solarne panele, laptopove i medicinsku opremu.
Komisija razmatra "anti-prinudni" alat
U tom kontekstu, Evropska komisija razmatra upotrebu Instrumenta protiv prinude (Anti-Coercion Instrument), koji bi EU omogućio da odgovori na ekonomski pritisak trećih zemalja - uključujući i mogućnost ograničavanja pristupa tržištu EU kao oblik odmazde.
EU već ima trgovinske odbrambene alate, uključujući antidamping i antisubvencijske mere , ali njihova primena može trajati najmanje 18 meseci od podnošenja žalbe. Dva izvora navode da Komisija radi na novim instrumentima, ali da do trenutka kada oni počnu da deluju, šteta bi već mogla biti napravljena.
Četvrti izvor opisuje ideju posebnog instrumenta za borbu protiv viška kapaciteta kao još uvek "preuranjenu".
Ipak, službe Evropske komisije razmatraju i Instrument protiv prinude (Anti-Coercion Instrument – ACI), koji bi EU omogućio širok spektar mera - od carina do ograničenja u javnim nabavkama ili intelektualnoj svojini - kao odgovor na ekonomski pritisak trećih zemalja.
Ovaj alat, koji se ponekad naziva i "trgovinska bazuka", nikada nije korišćen otkako je uveden 2023. godine, ali je ponovo dospeo u fokus nakon što je Kina u oktobru 2025. u trgovinskom sukobu sa SAD ograničila izvoz retkih metala, uvodeći stroge kontrolne mere izvoza.
Izvoz je kasnije nastavljen nakon što su Vašington i Peking postigli jednogodišnje primirje, koje pokriva i Evropu. Međutim, taj sporazum ističe u oktobru 2026. godine, što ostavlja EU u zoni neizvesnosti.
Brisel želi da instrument protiv prinude bude spreman ako zatreba.
Tenzije bi mogle dodatno da porastu nakon kineskih pretnji u vezi sa Zakonom o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act) - tzv. "Made in Europe" regulativom koja se trenutno razmatra u državama članicama i Evropskom parlamentu - kao i zbog pritisaka povezanih sa Zakonom o sajber bezbednosti, koji bi mogao postepeno da izbaci kineske telekom operatere sa tržišta EU.
Obezbeđivanje podrške država članica
Međutim, za aktiviranje ACI potrebna je kvalifikovana većina država članica EU, a članice su i dalje podeljene.
"Postoji niz zabrinutosti i stvarnih izazova koje je Evropska unija dosledno iznosila Kini i koje moraju biti suštinski rešene pre nego što uopšte možemo da govorimo o bilo kakvim budućim sporazumima ili slično", izjavio je zamenik glavnog portparola Evropske komisije Olof Gil.
AP Photo/Francois Walschaerts
Španski premijer Pedro Sančez, koji je u poslednje tri godine četiri puta posetio Kinu i obezbedio značajne kineske investicije, zalaže se za bliže odnose sa Pekingom.
Istovremeno, belgijski premijer Bart De Vever pozvao je na tvrđi pristup u pismu upućenom Ursuli fon der Lajen 18. marta.
"Došli smo do tačke bez povratka u kojoj moramo da donosimo teške kratkoročne odluke prema Kini kako bismo dugoročno zaštitili naše industrije, ekonomije i dobrobit naših građana", napisao je on.
Francuska, koja je dugo zagovarala tvrđi pristup prema Kini, deli takav stav.
Komentari (0)