Veliki obračun sa falsifikatima: Kako ugasiti industriju kopija luksuznih brendova?

Vijetnam je jedno od najvećih svetskih središta za proizvodnju i prodaju jeftinih kopija luksuzne robe. Sada je pod sve većim međunarodnim pritiskom, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država, pa vlasti u toj zemlji nastoje da promene takvu reputaciju. Tako su pokrenule nacionalnu akciju protiv proizvoda i aktivnosti kojima se krše prava intelektualne svojine, uključujući falsifikovanu robu, internet pirateriju i zloupotrebu robnih marki.

Vijetnamske vlasti godinama povremeno organizuju javne racije kako bi pokazale da se bore protiv sive ekonomije, ali su inspekcije sada mnogo rigoroznije.

"Ranije su vlasti uglavnom ciljale skuplje falsifikate poput luksuznih torbi ili kofera. Dolazili bi sa televizijskim ekipama, zaplenili robu iz nekoliko radnji i ubrzo bi se sve vratilo na staro", kaže prodavačica odeće sa pijace u Ho Ši Minu.

Kada je vijetnamska policija početkom ove godine upala u dva neugledna skladišta na periferiji Ho Ši Mina, pronašla je više od 23.000 pari papuča sa logotipima kompanija Nike, Adidas, Crocs i Gucci, prenosi BBC.

Kakvi su rezultati mera

Po oceni Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD, Vijetnam je jedan od najvećih svetskih prekršilaca u oblasti zaštite intelektualne svojine. 

Kancelarija je označila Vijetnam kao "prioritetnu stranu zemlju“ zbog, kako je navedeno, "upornog neuspeha da reši dugogodišnje probleme u zaštiti i sprovođenju prava intelektualne svojine".

Krajem maja SAD su pokrenule novu istragu kako bi utvrdile da li neuspeh Vijetnama da zaustavi kršenje prava intelektualne svojine predstavlja prepreku američkoj trgovini.

Kao odgovor, vijetnamske vlasti dodatno su pooštrile kontrole.

Suočene sa mogućnošću novih američkih carina, vijetnamske vlasti obećale su da će tokom maja povećati broj akcija protiv kršenja tih prava za najmanje 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Jedna od glavnih meta bile su pijace Sajgon Skver i Ben Tan, poznate kao najveća tržišta falsifikovane robe u zemlji.

Posle niza iznenadnih kontrola sredinom maja, inspektori su zaplenili veliku količinu lažne robe i izrekli kazne ukupne vrednosti veće od 19.000 dolara.

Reakcija prodavaca

Međutim, prodavci se brzo prilagođavaju i mnogi ostaju mirni, pa kažu da obično neko zazviždi čim vidi inspektore i stignu da sklone robu, kao i da se posao nastavlja uprkos pojačanim kontrolama.

profimedia

"Neke radnje sada izlažu manje proizvoda sa logotipima poznatih brendova, ali robu i dalje drže u magacinima", kaže jedan prodavac. 

Većina falsifikovane robe u Vijetnam stiže iz Kine. Veletrgovci kupuju velike količine proizvoda za koje procene da će se dobro prodavati, a zatim ih distribuiraju manjim prodavcima širom zemlje.

Blizina Kine pogodovala je razvoju ove industrije, ali i činjenica da mnogi prestižni evropski modni brendovi deo proizvodnje obavljaju upravo u Aziji. Koža isečena u Kini ili šivenje obavljeno u Vijetnamu često završavaju i u proizvodnji falsifikata. Zbog toga je vlastima u Vijetnamu izuzetno teško da potpuno zaustave ovaj lanac snabdevanja. Ipak, vlada tvrdi da akcije daju rezultate.

Samo tokom poslednje tri nedelje maja obrađeno je više od 1.400 slučajeva kršenja prava intelektualne svojine.

Globalni problem koji raste

Vijetnam nije izolovan slučaj u borbi protiv falsifikovane robe. Naprotiv, reč je o globalnom problemu koji poslednjih godina poprima sve veće razmere.

Prema procenama međunarodnih organizacija, vrednost tržišta falsifikovane i piratske robe meri se u stotinama milijardi dolara godišnje, što ga svrstava među najveće ilegalne ekonomije na svetu.

Ono što je nekada bilo ograničeno na pijace i fizičke prodavnice, danas se sve više seli na internet. Društvene mreže, e-commerce platforme i aplikacije za direktnu prodaju postale su ključni kanali za distribuciju kopija luksuznih brendova. Kupci u SAD i Evropi sve češće dolaze do “replika” preko TikToka, Instagrama ili specijalizovanih online prodavnica, često uz minimalnu kontrolu porekla robe.

Takav razvoj situacije dodatno otežava borbu protiv falsifikata, jer se lanac snabdevanja više ne završava na lokalnim pijacama ili skladištima, već funkcioniše kroz globalno umrežene digitalne kanale, gde su prodavci i kupci često geografski udaljeni hiljadama kilometara.