Tri stvari o tome kako će rat sa Iranom povećati vaše troškove života

Sukob između Iran i njegovih protivnika na Bliskom istoku sve više utiče na globalnu ekonomiju, a ključni razlog je zatvaranje jednog od najvažnijih energetskih koridora na svetu – Ormuški moreuz.

Dok je taj prolaz zatvoren, cene nafte ostaju visoke, što direktno utiče na troškove goriva, transporta i hrane širom sveta.

Tri stvari koje će se preliti na novčanike građana:

- Cene nafte ostaće visoke dok se Ormuski moreuz ponovo ne otvori.

- Što duže ovaj rat bude trajao, to će cene više rasti.

- Dugotrajan sukob predstavlja ozbiljnu pretnju ekonomiji i radnim mestima.

Ormuski moreuz ključ globalnog tržišta nafte

Ormuski moreuz je uski morski prolaz kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom. Zbog sukoba u regionu, prolaz je trenutno zatvoren za većinu međunarodnih tankera.

Prema navodima američkih zvaničnika, moglo bi proći nekoliko nedelja pre nego što američka mornarica bude u stanju da počne sa pratnjom tankera kroz moreuz.

Čak i ako bi se sukob završio danas, analitičari procenjuju da bi bilo potrebno između jednog i tri meseca da se normalan protok nafte ponovo uspostavi.

Nafta je već prešla cenu od 100 dolara po barelu, uprkos tome što su 32 zemlje najavile puštanje rekordnih 400 miliona barela iz strateških rezervi.

Analitičari upozoravaju da bi cena mogla da poraste i do 150 dolara po barelu ukoliko Oormuski moreuz uskoro ne bude ponovo otvoren.

Takav rast cena nafte gotovo automatski se prenosi na cene goriva, transporta i proizvoda širom sveta.

Poskupljuju gorivo, transport i hrana

Rast cena nafte utiče na gotovo sve sektore privrede.

Benzin i dizel postaju skuplji, što povećava troškove transportnih kompanija. Veće troškove prevoza kompanije često prenose na potrošače kroz skuplju robu.

Prvi rast cena obično pogađa lako kvarljive proizvode kao što su mleko, voće, povrće i riba, dok kasnije poskupljuju i avio karte i drugi transportni troškovi.

Rizik za ekonomiju i radna mesta

Dugotrajan rast cena nafte može imati ozbiljne posledice po ekonomiju i tržište rada.

Istorija pokazuje da veliki šokovi na tržištu nafte često dovode do usporavanja ekonomskog rasta. Primeri uključuju naftnu krizu 1973. godine, skok cena tokom Zalivskog rata 1990. i energetsku nestabilnost tokom globalne finansijske krize 2008.

Ekonomisti upozoravaju da bi produžen sukob mogao povećati inflaciju i nezaposlenost, kao i rizik od recesije.

Stručnjaci iz Goldman Sachs već su povećali procenu rizika od recesije ove godine na 25 odsto, uz očekivanje rasta inflacije i nezaposlenosti ako energetska kriza potraje, prenosi QZ.