Srbija dobija prvi "net zero" aerodrom: Let do Beograda samo 35 minuta, u planu leteći taksiji i čak 5.000 radnih mesta

Zlatibor uskoro dobija aerodrom koji će potpuno promeniti turističku i ekonomsku sliku zapadne Srbije. Izgradnja savremenog kompleksa po najmodernijem ekološkom "Net Zero" konceptu otvoriće na hiljade novih radnih mesta, a ceo projekat biće finansiran kroz koncesiju do 50 godina.

Kako je za "Zlatiborske vesti" istakao Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, Zlatibor je dostigao svoj "plafon rasta" koji je moguće ostvariti samo oslanjajući se na drumski saobraćaj. U 2025. godini ova planina je zabeležila preko 1,2 miliona noćenja uz ogroman rast broja stranih gostiju, pa putovanje od 140 minuta iz Beograda postaje ograničavajući faktor za modernog turistu.

"Bez aerodroma Zlatibor ostaje regionalna destinacija, a sa njim postaje međunarodni centar turizma i mobilnosti. Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička, nego psihološka i tržišna", objašnjava Stamatović.

Leteći taksiji i "pametni" kontrolni toranj

Novi aerodrom projektovao je dokazani domaći tim stručnjaka koji je radio i na ogromnim razvojnim projektima beogradskog aerodroma "Nikola Tesla". Aerodrom će se razvijati u fazama, a u samom startu biće namenjen malim električnim letelicama, kao i inovativnim "eVTOL" vazdušnim taksijima.

Ono što ovaj kompleks izdvaja od ostalih jeste takozvani "Net Zero" koncept poslovanja – aerodrom će proizvoditi energiju isključivo iz čistih izvora, bez ikakvog negativnog uticaja na prirodu. Još jedan svetski trend koji stiže u Srbiju biće i "RVT tehnologija", odnosno sistem u kojem kontrolori letenja ne sede u fizičkom tornju, već upravljaju saobraćajem iz udaljenog centra putem kamera visoke rezolucije i senzora.

Ekonomska injekcija: Svaki evro donosi i do sedam puta više

Ova investicija, prema najavama, predstavljaće pravu ekonomsku "zlatnu koku" za čitav region. Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi, dok će kroz indirektne efekte u hotelijerstvu, logistici, uslugama i građevini biti stvoreno između 2.600 i 5.000 novih radnih mesta.

"Iskustva iz Alpa su nedvosmislena. U svetskim centrima poput Kuršavela, svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti", naglašava Stamatović, podsećajući da je cilj prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam.

Finansiranje iz džepa investitora

Ono što je ključno za građane jeste da ova gigantska investicija neće biti trošak, niti će opteretiti budžet opštine i države.

"Planirano je finansiranje kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa operaterima. Sav novac dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i opštini plaćati godišnju koncesionu naknadu", zaključuje Stamatović i dodaje da su ulaganja u ovoj godini fokusirana prvenstveno na izradu master plana.