"30. avgusta jeste došla sloboda, ali još uvek čekamo pravdu": Budimir Aleksić o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori
Komentari10/11/2025
-22:31
Potpredsednik Vlade Crne Gore Budimir Aleksić bio je gost Euronews Srbija gde je govorio o petogodišnjici pada Demokratske partije socijalista sa vlasti u Crnoj Gori, položaju srpskog naroda, pravosudnoj reformi i savremenim izazovima. Aleksić je ocenio političke promene istorijskim oslobođenjem od mafije, ali upozorio na sporost pravosuđa.
Aleksić je političke promene ocenio kao istorijski podvig, ističući šta je sve ono što je obeležilo 30 godina vlasti DPS-a.
"U najkraćem promene su zaista istorijske i građani mogu da budu zadovoljni. Pre svega iz razloga što je došla sloboda. Pre toga mi smo živeli u jednom totalitarnom društvu u zemlji, u državi kojom je bukvalno vladala mafija. Mafija je dakle imala svoju državu, svoje institucije, svoje medije, svoje nevladine organizacije, verovali ili ne i svoj Univerzitet", kaže on i dodaje:
"To se vidi na osnovu ovih sky aplikacija, na osnovu kojih Tužilaštvo hapsi određene ljude, prekršio se zakon itd. Možete misliti kakvo je to oslobođenje kad se jedno društvo oslobodi mafije koja je bila najbrutalnija mafija u Evropi - koja je ubijala, koja je žive ljude zakopavala u zemlju, koja je reketirala, koja je obespravljivala građane, koja je radila sve ono što racionalan i normalan um ne može ni da zamisli", rekao je Aleksić.
E pur si muove? - Da li se kreće (nabolje)?
Aleksić je kao važan problem istakao diskriminaciju Srba i potrebu za ravnopravnošću, koju je naš narod u Crnoj Gori tražio i pre političkih promena.
"Srpski narod u Crnoj Gori ne traži ništa više od onoga što imaju drugi narodi u Crnoj Gori, ali ne pristaje da ima manje prava od drugih. Srpski narod je u prethodnom periodu, precizno od 1997. pa do 2020. godine bio brutalno diskriminisan. Nad nama je isprovođena jedna segregacija obespravljivanje, nacionalna, ekonomska, politička, kulturna i svaka druga diskriminacija ili najjednostavnije rečeno aparthejd. Mi smo živeli u jednom aparthejdu gde nismo imali nikakva pa ni elementarna građanska i ljudska prava", rekao je Aleksić i nastavio:
"Sve nove vlasti i vlade nakon promena, počevši od vlade Zdravka Krivokapića preko Dritana Abazovića do ove sadašnje vlade Milojka Spajića u kojoj participiraju i srpske stranke, nastoje da Crnu Goru uspostave kao zajednicu, kao državu ravnopravnih naroda i ravnopravnih građana. To ne ide brzinom kojom bi moglo da ide. U tom delu građani nisu zadovoljni, ali kako bi se reklo na latinskom i italijanskom - 'e pur si muove' - ipak se kreće".
Tanjug/Zoran Žestić
Povezane vesti
Potpredsednik Vlade Crne Gore je upozorio na pravosuđe kao glavnu prepreku da se stvari kreću brže i da se promene dešavaju brže.
"Najveći uzrok je pravosudni sistem. Mi imamo ovde tužilaštvo, posebno sudstvo, policija se oslobađa i uspostavlja se red u policiji, čisti se od kadrova DPS-a i mafije, ali najteže stanje je u tužilaštvu i u sudstvu, gde je neophodan veting. Inače, veting je neophodan i kao jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Veting, a pomenuli smo restituciju, moraju se obeštetiti crkve i verske zajednice. Uslov je takođe otvaranje tajnih dosija službi bezbednosti", rekao je Aleksić i dodao:
"U tom smislu je neophodan veting u pravosuđu. I to je glavna prepreka za uspostavljanje pravde u Crnoj Gori. Šta traži većina građana u Crnoj Gori, oni koji su izneli promene 2020. godine? Traže demontažu mafiokratskog sistema DPS-a i traže uspostavljanje pravde i ravnopravnost".
Pravda je spora, a da li je dostižna?
Uspostavljanje pravde, primećuje Aleksić, jedan je od uslova za članstvo u EU, koje je zajednički imenitelj činilaca aktuelne većine u Crnoj Gori.
"Vidite kako se završavaju ti postupci. Ono što je kolega Milan Knežević definisao kao sportski ribolov. Uhvati i pusti. Funkcioneri koji se hapse, njima se odredi pritvor, pa ih onda sudovi oslobađaju i to se tako završava. Mi nemamo pravosnažnih presuda, što je takođe jedan od uslova za ulazak u EU", kaže on i nastavlja:
"A politika vlade i zajednički imenitelj ove aktuelne vlasti je ambicija i cilj. Cilj ove vlade je da Crna Gora bude 28. članica EU do 2028. godine. A toga nema bez ovih uslova o kojima sam govorio. Veting, restitucija, pravosnažne presude javnim funkcionerima i otvaranje tajnih dosija službe bezbednosti".
Tanjug/Zoran Žestić
On podseća da "bitni faktori mafiokratskog režima" DPS-a Mila Đukanovića i dalje imaju sredstva i poluge moći.
Povezane vesti
"Hrvatska je pre ulaska u Evropsku uniju donela dve i po hiljade pravosnažnih presuda javnim funkcionerima. Crna Gora još nije donela ni jednu. Šta je problem? Problem je pravosuđe, tužilaštvo i naročito sudstvo. Zbog toga su građani nezadovoljni, i dalje se šepure i dalje destabilizuju zemlju veoma važni faktori u bivšem mafiokratskom režimu. Oni imaju desetine i stotine miliona evra i oni tim novcem destabilizuju društvo", objašnjava Aleksić i nastavlja:
"Svaki izvor i svaki potez destabilizujući u Crnoj Gori je kreiran, osmišljen i izveden uz pomoć takvih struktura bivšeg režima koje i dalje drže kapital i koje su nekažnjene za sve ono što su radili pre 2020. godine - punih 30 godina. U tom smislu građani traže promene i zadovoljenje pravde, a pravda se zadovoljava pravosnažnim sudskim presudama".
Da li srpski jezik može da postane službeni?
Što se tiče položaja srpskog naroda, politički predstavnici zajednice smatraju da je 30. avgusta 2020. došla sloboda i da se već vidi malo poboljšanje što se tiče položaja Srba. Međutim, na poslednjem popisu 45 odsto ljudi se izjasnilo da priča srpskim jezikom.
Povezane vesti
Ipak, srpski jezik i dalje nije službeni jezik u Crnoj Gori, pa se postavlja pitanje da li postoji inicijativa sa strane srpskih stranaka da se takva stvar promeni.
"Došla je sloboda, prekinuta je ta brutalna ekonomska, kulturna i svaka druga diskriminacija nad srpskim narodom, ali i nad svim drugim građanima koji ne pripadaju srpskom narodu, ali su bili protivnici bivšeg režima i tu treba biti pravedan i precizan i to kazati. Dakle, nisu samo Srbi bili borci za slobodu, demokratiju i opstanak i ravnopravnost i pravnu državu, nego je tu bilo i pripadnika nacionalnih Crnogoraca, a i drugih naroda, koji su se zalagali za ove demokratske principe i za ono što se bilo 2020. godine", kaže Aleksić i dodaje:
Tanjug/Zoran Žestić
"Srpski narod stekao je mogućnost, recimo, da može da se zaposli u državnim ustanovama, u organima državne uprave, lokalne samouprave, javnim preduzećima i slično, ali ovo što se zovu identitetske teme tu je problem, jer zaista možete misliti jednu državu u kojoj građani koji govore većinski jednim jezikom ne mogu da imaju ravnopravan status kao i drugi građani koji su govornici nekih mnogo manje brojnih jezika".
Kada je u pitanju status jezika, Aleksić ističe da je trenutno srpski jezik podređen iako je većinski.
"Većinski jezik u Crnoj Gori je srpski jezik. I prema rezultatima popisa iz 2023. godine jasno je da pitanje srpskog jezika nije samo političko pitanje, nego je to iminentno i pitanje elementarnog ljudskog dostojanstva, ali i pitanje osnovnih fundamentalnih ljudskih prava. Jer ne postoji država u Evropi, a ni u svetu, gde je jedan jezik koji govori većina građana nije službeniji, nego je jezik drugog reda u odnosu recimo na jezik nekog kojim govori manji broj građana", kaže on i dodaje:
"Albanaca je ovde pet odsto. Pet odsto ljudi u Crnoj Gori govori albanskim jezikom. I kad njihovi đaci kupe udžbenik za maternji jezik i književnost, na tom udžbeniku piše albanski jezik. A kad naša deca i mi, roditelji Srbi, našoj deci kupujemo udžbenik maternjeg jezika i književnosti, na tim udžbenicima piše crnogorski jezik i dalje, pet godina nakon promena".
Intervju Budimira Aleksića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)