Izmenjen zakon o dinastiji Petrović Njegoš u Podgorici: Da li je ujedinjenje Srbije i Crne Gore bilo "nasilna aneksija"?
Komentari
03/06/2026
-18:06
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, kojima se potomcima nekadašnje vladarske porodice vraća u svojinu dvorac Kruševac u Podgorici sa pripadajućim zemljištem. Međutim, iz zakona nije izbačena sporna formulacija "nasilna aneksija" kojom se opisuje ujedinjenje Crne Gore i Srbije 1918. godine, što je izazvalo oštre reakcije u javnosti i dodatno produbilo postojeće podele u crnogorskom društvu.
U razgovoru za Euronews Srbija, istoričar Milan Gulić i analitičar Aleksandar Ćuković iz Podgorice ocenili su da se radi o političkoj zloupotrebi istorije, da termin "nasilna aneksija" nema utemeljenje u istorijskim činjenicama i da ovakvi potezi dodatno polarizuju crnogorsko društvo.
Gulić je istakao da je formulacija "nasilna aneksija" zloupotreba istorije i da događaji iz 1918. godine predstavljaju ujedinjenje, a ne nasilni čin.
Ćuković je rekao da ovakve odluke dodatno polarizuju crnogorsko društvo i da je tajming usvajanja zakona politički problematičan, posebno u kontekstu evropskih integracija.
Usvajanje zakona i sporna formulacija "nasilna aneksija"
Zakon je usvojen glasovima 40 poslanika vladajuće većine, uz podršku dela opozicije. Predstavnici SNP-a bili su uzdržani, dok DPS nije glasao, ali je pozdravio usvajanje. Milan Gulić je kao istoričar objasnio kontekst događaja iz 1918. godine.
"Događaj iz 1918. je nešto na šta je istorijska nauka odavno dala svoj odgovor i na šta su se generacije istoričara u svojim radovima osvrtale. Nema nikakve dileme da događaje iz 1918. možemo i moramo da posmatramo isključivo u kontekstu 1918. godine, nikako u skladu sa dnevnom politikom kraja dvadesetog ili početka dvadeset i prvog veka, kako se to u Crnoj Gori već dugo vremena radi. Ta 1918. godina je označila kraj jednog velikog rata i dovela je do raspada više carstava koja su postojala na tlu Evrope, ali i do određenih ujedinjenja. Između ostalog, došlo je do jugoslovenskog ujedinjenja. Srbija je ostvarila oslobođenje svoje državne teritorije i državne teritorije Crne Gore, a zatim je ostvareno ujedinjenje", rekao je Gulić.
Euronews
On je kritikovao zadržavanje sporne formulacije.
Povezane vesti
"Ovo nije nov zakon. Ovo je zakon iz 2011. godine i još je tada usvojena ta formulacija gde se radi o aneksiji od strane Srbije. To samo nije promenjeno u izmenama i dopunama. Izmene i dopune su se odnosile na imovinu, nisu se ticale tog prvog spornog člana. Bio je sporan 2011. godine, sporan je i petnaest godina kasnije. Radi se o nečemu što nema stvarnog utemeljenja u istorijskim događajima od pre veka i malo više. Radi se o zloupotrebi istorije", naveo je Gulić.
Političke implikacije i reakcije u Crnoj Gori
Aleksandar Ćuković je analizirao aktuelnu političku situaciju u Podgorici i uticaj ovakvih odluka na društvene podele.
"U Crnoj Gori sve što se radi mora biti doživljeno u kontekstu polarizovanog društva, u kontekstu podela. Mi smo imali i u prethodnom periodu čak i te rasprave kako lingvistički rešiti klauzulu, odnosno sintagmu koja je sada prošla u ovom zakonu, a glasi nasilna aneksija, pa su jedni predlagali da se izbriše samo ovaj deo nasilna, pa su drugi onda konstatovali da je aneksija po svojoj prirodi nasilna, da je reč o ujedinjenju. Sve se to naravno prebacilo na ovaj teren podela i saglasio bih se sa vašim gostom koji je i konstatovao zapravo da se u tom trenutku, govorimo o istorijskom momentu kada se dogodilo ujedinjenje, ne možemo mi dinastički sukob prebacivati u nacionalni", rekao je Ćuković.
Euronews
On je ukazao na nedoslednost u politici vladajuće većine.
"Postavlja se pitanje koliko ovo ide na korist vlasti u ovom momentu, da li je tajming pogrešan sa politikološkog aspekta i da li, ako imamo u vidu svu ovu situaciju, da li je ovo dobro po srpski korpus partija u Crnoj Gori?", upitao je Ćuković.
Gulić je dodao da se ovakvim potezima nastavlja praksa zloupotrebe istorije.
"Kada je 1918. godina u pitanju, samo ću se kratko vratiti, zanemaruje se ne samo karakter same 1918. godine, koji sam pomenuo i ja i gospodin Ćuković, nego i činjenica da je osamnaesta samo kruna jednog procesa, da to nije događaj sam za sebe, već kruna jednog procesa, da je upravo taj knez, odnosno kralj Nikola, bio borac za srpsko ujedinjenje, da je sarađivao sa Obrenovićima i Karađorđevićima, da je napisao najlepšu patriotsku pesmu "'Onamo, namo"", rekao je Gulić.
Povezane vesti
Gostovanje istoričara Milana Gulića i analitičara Aleksandra Ćukovića u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)