Od 1. novembra nova pravila za ulazak u Crnu Goru: Ko će morati da ima vizu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od 1. novembra državljanima Rusije, Belorusije, Turske, Kine i Saudijske Arabije biće potrebne vize za ulazak u Crnu Goru. Odluka je doneta u okviru usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, a očekuje se da će uticati i na turističke dolaske iz ovih država. Ekspert za imigraciono pravo Bojan Bugarin upozorava za Euronews Montenegro da bi nadležni organi mogli da se suoče sa velikim brojem zahteva, kao i da Crna Gora uvođenje novog režima možda ne dočekuje dovoljno spremna.
Zahtevi za vize će moći da se podnose u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore, ali i preko VFS centara, kompanije sa kojom je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova zaključilo sporazum o pružanju usluga u postupku apliciranja za vize.
Prema rečima Bugarina, za državljane ovih zemalja koji su u Crnu Goru ušli pre 1. novembra važiće dosadašnja pravila.
"Svi koji su ušli u Crnu Goru do 1. novembra moći će da ostanu u skladu sa starom uredbom, koja im je omogućavala boravak do 30 dana. Na primer, ako je državljanin Turske ušao 25. oktobra, u Crnoj Gori može da ostane do 25. novembra. Nakon toga mora da napusti zemlju", objašnjava.
Promena viznog režima već je uticala na ponašanje dela stranih državljana koji borave u Crnoj Gori. Sve veći broj njih, posebno iz Rusije i Turske, podnosi zahteve za regulisanje privremenog boravka ili dozvole za boravak i rad.
Bugarin navodi da su zbog toga zabeležene velike gužve ispred područnih jedinica i filijala Ministarstva unutrašnjih poslova, posebno u Podgorici i na primorju.
Dozvola za privremeni boravak izdaje se na godinu dana, uz mogućnost produženja, čime stranci mogu da nastave da borave u Crnoj Gori bez potrebe da u kratkom roku napuštaju zemlju i ponovo apliciraju za vizu.
Problem i za turiste koji su već rezervisali putovanja
Novi režim mogao bi da zakomplikuje planove i turistima koji su ranije kupili avionske karte i rezervisali smeštaj, ne očekujući promenu pravila.
EPA/KOCA SULEJMANOVIC
"Oni će biti u problemu. Ako su, na primer, rezervisali putovanje za 15. ili 20. novembar, a dolaze iz Rusije ili Turske, biće im potrebna viza. Nadam se da će nadležni organi imati razumevanja za takve specifične situacije i da će prioritet dati turistima koji su već kupili karte i rezervisali hotelski smeštaj", kaže.
Dodaje da bi u takvim slučajevima vize mogle da budu odobrene u kratkom roku, posebno kada je reč o organizovanim turističkim grupama.
Da li su institucije spremne za veći broj zahteva?
Jedno od ključnih pitanja jeste koliko će crnogorske institucije moći brzo da obrade povećan broj zahteva za vize.
Postupak počinje preko Ministarstva spoljnih poslova, dok značajnu ulogu u odlučivanju imaju Sektor granične policije i Agencija za nacionalnu bezbednost, koji daju procene iz svoje nadležnosti.
"Pribojavam se da smo u ovo ušli prilično nespremno. Nisam siguran da su administrativni kapaciteti u tom delu pojačani. Sektor granične policije je pre desetak godina imao oko 1.500 službenika, dok danas, prema mojoj proceni, nema više od 900. Istovremeno, migracioni pritisak i broj stranaca koji dolaze sve su veći", navodi Bugarin.
Prema podacima koje je, kako kaže, nedavno čuo, od početka godine podneto je oko 16.000 zahteva za vize, a prosečno vreme odlučivanja iznosilo je od 10 do 15 dana.
Ukoliko broj zahteva u narednim mesecima dostigne 50.000, 70.000 ili čak 100.000, pitanje je da li će institucije moći da ih obrade u predviđenom roku.
Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je uvođenje elektronskih viza, koje bi trebalo da ubrzaju proceduru. Međutim, prema najavama tog ministarstva, sistem bi trebalo da bude spreman tek u maju naredne godine.
Očekuje se pad broja turista iz pet država
Promena viznog režima mogla bi da se odrazi i na crnogorski turizam, s obzirom na značajan broj posetilaca koji dolaze iz Rusije, Turske, Kine, Belorusije i Saudijske Arabije.
Youtube/MOJ PUT/Screenshot
Bugarin navodi da je, prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje je čuo, od početka godine zabeleženo blizu pola miliona ulazaka i prijava boravka državljana ovih pet država.
Očekuje da će uvođenje viza dovesti do značajnog smanjenja njihovih dolazaka.
Posebno upozorava na dodatne troškove koje će novi režim predstavljati za turiste. Prema njegovim rečima, podnošenje zahteva preko VFS centara košta oko 70 do 80 evra po osobi.
"Zamislite četvoročlanu porodicu koja za vize mora da izdvoji oko 300 evra. Na to dolaze troškovi avionskog prevoza i hotelskog smeštaja. Sve to dodatno povećava cenu putovanja i može da zakomplikuje dolazak potencijalnih turista", ističe.
Investitori neće imati automatski povlašćen status
Promena pravila odnosi se i na državljane ovih država koji u Crnoj Gori imaju kompanije ili nekretnine, odnosno planiraju da ulažu u tu zemlju.
Prema Bugarinovim rečima, neće postojati automatske olakšice niti povlašćen status za određene kategorije stranih državljana. Svaki zahtev biće razmatran pojedinačno.
Investiciona istorija, finansijska sredstva i prethodno poslovanje mogu predstavljati olakšavajuće okolnosti, ali ne garantuju povoljniji tretman.
"Svi će morati da apliciraju i dostave dokumentaciju propisanu zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za nacionalnu bezbednost procenjivaće svaki slučaj pojedinačno", objašnjava.
Bez promena za državljane zemalja regiona
Novi vizni režim ne donosi promene za državljane zemalja regiona. Oni će i dalje moći da putuju u Crnu Goru bez vize, do 90 dana sa pasošem.
Credit: Darren Ruane / Alamy / Profimedia
Međutim, Bugarin upozorava da bi odluka Crne Gore mogla da izazove recipročne mere pojedinih država.
Prema njegovim rečima, Rusija, Belorusija i Turska najavile su da bi i crnogorskim državljanima mogle da uvedu vizni režim.
Posebno bi to moglo da utiče na građane koji u Tursku putuju iz zdravstvenih razloga, radi pregleda, dijagnostike i terapija, jer bi i oni morali da prolaze kroz proceduru pribavljanja vize.
Da li je uvođenje viza moglo da bude odloženo?
Govoreći o usklađivanju vizne politike sa Evropskom unijom, Bugarin smatra da je trebalo razmotriti mogućnost odlaganja uvođenja viza, makar do naredne godine.
Navodi da nije uspeo da pronađe dokumentovane tragove koji bi pokazali da je Crna Gora u okviru pregovora o poglavlju 24, bilo preko Vlade, Ministarstva evropskih poslova ili Kancelarije glavnog pregovarača, inicirala mogućnost odlaganja ove obaveze.
Prema njegovoj proceni, uz odgovarajuću argumentaciju i garancije da bi vizna politika bila usklađena sa pravilima EU pre potpisivanja pristupnog ugovora, moglo je da se razgovara o pomeranju roka.
"Uz dobru argumentaciju, navođenje razloga zbog kojih su turisti iz tih država važni za našu ekonomiju i pružanje čvrstih garancija Briselu da bi promene bile sprovedene od oktobra ili novembra naredne godine, mislim da je moglo da se razgovara o odlaganju. Evropska komisija nikada nije bila bauk. Uvek je bila spremna da sasluša argumente i razmotri ono što je u najboljem interesu države kandidata", zaključuje Bojan Bugarin.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)